(VIDEO) Zdravstvena zaštita najvažniji segment života OSI - MOŽE I BOLJE…

Izvor: Niški portal | 30-Sep-2020 | 20:40

JEDINSTVO UDRUŽENJA - RECEPT ZA REŠAVANJE MNOGIH PROBLEMA

Zdravstvena zaštita osoba sa invaliditetom danas mnogo je bolja nego pre desetak i više godina, ali ipak još uvek daleko od onog što ova ranjiva kategorija ljudi očekuje. Materijalna nesigurnost, nemogućnost da se dođe do posla, nemogućnost da se neki pregledi obave u državnom zdravstvu, već u privatnom, što košta, lekovi i pomagala, koja nisu na pozitivnoj listi zdravstvenog fonda – problemi su, koji se direktno odražavaju na sveopštu zdravstvenu zaštitu osoba sa ivnaliditetom.

Dom zdravlja u Nišu najveća je zdravstvena ustanova primarne zdravstvene zaštite na Balkanu i kao takva potpuno je dostupna osobama sa invaliditetom. Centralni objekat ima kosu ravan, stazu za osobe sa invaliditetom , lift, toalet…

- I to nije sve. Dom zdravlja je organizovao akciju “zdravlje za sve”. Akcija se odnosi na osobe sa invaliditetom iz prigradskih naselja i seoskih sredina, koji nisu u mogućnosti  da dođu do Doma zdravlja, na kontrolu ili pregled specijaliste. Zato su lekari opšte prekse, internisti, fizijatri, psihijatri odlazili u njihove domove. Samo u ovoj godini, i pored epidemije, posetili smo i opservirali više od 1000 osoba za invaiditetom, obišli 60 sela- kaže prof. dr Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu.

Dom zdravlja u Niškoj Banji ima i pokretne stepenice SAG, a u 20 ambulatni je prilaz potpuno prilagođen OSI.

Jordan Ivanović, koji je četvrt veka aktivan borac za veća prava OSI i predsednik Saveta grada Niša za rad sa udruženjima OSI, smatra da je zdravstvena zaštita najbitniji segment u životu ove ranjive kategorije satnovništva.

 

 

- Smatram da je projekat “zdravlje na kućnom pragu” odličan i da bi trebalo da postane deo redovih aktivnosti, jer veliki broj ljudi jednostavno nije u mogućnosti da dođe do ambulante, Doma zdravlja, Kliničkog centra. Ovi preventivni pregledi obuhvataju skrininge na rak debelog creva, grlića materice i dojke kao i kardiološke preglede. Ukoliko se kod osoba sa paraplegijom, multiplesklerozom, mišićnom atrofijom, cerebralnom paralizom rano otkrije neka bolest, može da se uspori njeno napredovanje, pa čak i izlečenje – kaže Jordan Ivanović.

Grad Niš i sistemski i pojedinačno izlazi u susret osobama sa invaliditetom. Preko Centra za socijalni rad, opština i udruženja, realizuju se jednokratne novčane pomoći neophodne za nabavku nekog leka ili plaćanje nekog specijalističkog pregleda. U tome umnogome pomaže i baza podataka OSI, koju je Savet napravio – kaže Ivanović.

Značajna institucija je i Komisija za zdravstvo pri kabinetu gradonačelnika na čijem čelu je odbornica u SG Niša Jasmina Barać Perović.

- Nažalost poslednjih godina, a posebno posle ratova na prostoru bivše SFRJ, sve je više bolesnih, nažalost sve mlađih ljudi. Pomera se granica za multiplesklerozu , sve je više majki čija su deca autistična, sa nekim mentalnim problemom, što sve nas jako brine. Preko jednokratnih novčanih pomoći grad je mnogima izašao u suret, a takođe i Zdravstveni fond, međutim verujemo da sve to može mnogo više – kaže Jasmina Barać Perović. 

Olgica Kostić dugodišnji član Saveta za rad sa Osi i sekretar Udruženja obolelih od multiplekleroze, smtra da je još uvek dosta problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, ali da se mnogi i u kontinuitetu rešavaju..

- Bilo je problema sa državnim apoketama kad je reč o nabavci pelena. Republika Srbija kada raspisuje konkurs, konkretno za nabavku pelena, ministartsvo propisuje krajnju cifru po komadu preko, koje ne može da se ide. Međutim, apoteke su uzimale za pravo da nam one određuju, koje ćemo mi pelene da uzimamo, uglavnom su nudili nekvalitetne, iako smo imali pravo i na one mnogo bolje, budući da njihova cena nije prelazila limit, koji je propisalo ministarstvo. Dugo smo se natezali oko toga, trajala je mesecima prepiska na relaciji Vlada, ministarstvo, Fond, Apotekarska ustanova. Odgovornost je stalno prebacivana sa jednog na druge. Tek kad sam uspela sve da dovedem za jedan sto problem je rešen. Još je mnogo trivijalnih problema, koji bi lako mogli da se reše, kada bi odgovorni ljudi za njihovo rešavanje jednostavno bili bolje upoznati – kaže Olgica Kostić.

Projekat grada Niša i uvođenje personalnih asistenata umnogome je olakšao život i rad osoba sa invaliditetom. Niš je među prvim lokalnim samoupravama u državi, koji je krenuo u realizaciju ovog projekta.

- U praksi se pokazao kao vrlo koristan jer personalni asistenti pružaju invalidnom licu najnophodniju pomoć u zadovoljenju sopstvenih potreba. Za posledicu oni imaju i veću mobilnost tih osoba, a i veći stepen socijalizacije – kaže Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad Sveti Sava iz Niša.

Personalni asistenti se finansiraju iz lokalnog budžeta. Sve je počelo kao pilot projekat na šest meseci, uz finasijsku podršku nadležnog ministrstva. Međutim na insistiranje invalidskih udruženja ovaj projekat zaživeo je na nivou grada Niša uz masimanu finansijsku npodršku. Naime, na konkus se javljaju invalidska udruženja sa zahtevom za određenim brojem personalnih asistenata, nakon čega se odobravaju sredstva na period od godinu dana.

-Ovo je stalno pravo, usluga stalnog karaktera, i verujem da će imati svoj kontinuitet jer mnogo znači OSI. Personalni asistenti pružaju psihococijalnu podršku, podršku u zadovoljenju osnovnih životnih potreba, kao i motivacionu podršku tim licima – kaže Zoran Jović.

Centar za socijalni rad ima i Savetovališe namenjeno osobama sa invaliditetom, gde ovi ljudi dobijaju i pomoć u oblasti psihologije i socijalne zaštite od kompetentnih stručnjaka. Rad je individualan, ali ako je potrebno uključuje se i porodica ili čak bliža socijalna sredina.

Problem su, kaže Olgica Kostić, iz udruženja obolelih od MS, i nabavka ortopedskih pomagala. Kako ona kaže, nigde ne piše da osoba obolela od MS može da dobije ortopedsko pomagalo.

- Zato da bi smo dobili bilo koje pomagalo mora da stoji mulipleskleroza i pored toga obavezno paraplegija. To znaju svi, naravno i Komisija na fizijatriji, koja daje saglasnost za nabavku. Neophodne su zakonske izmene, kako se ne bi na ovaj način dovijali – kaže Olgica Kostić.

Problemi gluvih i nagluvih osoba se danas mnogo bolje rešavaju nego ranije, jer zakon omogućava povlašćenu nabavku slušnih aparata. Međutim problema ima kada je reč o slepim osobavama i obaveznim pratiocima, kaže Olgica Kostić.

Pozitivna stvar u Nišu je jedinstvo i zajednički nasput udruženja osoba sa invaliditetom, što vrlo često ubrzava rešavanje pojedinih problema.

- Pre par godina je promenjen pravilnik Republičkog fonda za zdravstvo da ljudi sa mišićnom distrofijom imaju banju na četiri godine. To je bilo potpuno neprihvatljivo. Bila sam uporna i posle povezivanja udruženja širom Srbije i stvaranjem  jedinstvane mreže distrofičara situacija se promenila. Sve sam upakovala u jedan pravni document i kao takav ga prosledila Direkciji zdravstvenog Fonda. Ubrzo je pravilnik promenjem, posle čega je vraćeno da banja bude jednom godišnje – kaže Jasnina Barać Perović.

 

 

Komentari
0
Pošalji komentar
gEw 53g
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: