(Kamenko M. Marković) RASKOŠNA I GORKA BOŠOVA UMETNOST

Izvor: Niški portal | 08-Oct-2020 | 14:02

Jedinstven slikar u flamanskoj tradiciji bio je Hijeronimus Boš. Srednjovekovna fantazija i groteska dostigle su kod njega najvišu mogućnu tačku. Bošova neiscrpna, drska uobrazilja, koja je iznedrila svakojaka demonska stvorenja, našla je izraza u jasnim, vešto organizovanim pikturalnim formama.

U najteže doba nizozemske istorije, kad počinje proces političkog raspadanja stare Nizozemske na “Špansku Flandriju” i Holandiju, a teče uporedo sa dogadjajima koji su tu revoluciju pripremili, pojavio se zagonetni Hijeronimus Boš(1450-1516). On je bio svedok španskog terora, kada je vojska Filipa II, počinila takva klanja i takve zločine prema kojima zločini Nerona izgledaju ništavni prestupi. Jer nisu tad ubijane ličnosti, ni gomile, nego narodi. Pod izgovorom borbe protiv luteranstva, Španci su plenili i pljačkali po toj bogatoj zemlji. Nicale su brojne pobune, neredi, narodni ustanci, koje su Španci  ugušivali krvavim terorom. Boš je odmah  stao na stranu humanizma i reformacije i ustao je svojom umetnošću u borbu protiv španskog terora. Ali on nije mogao da istupi otvoreno, već je slikao fantastične i alegorijske slike, na izgled teško razumljive, u kojima je šibao satirom sujeverje gradjana, mračnjaštvo kaludjera i obest okupatorskih vojnika.

foto: kola sena

Bošovo raznovrsno slikarsko delo sadrži religijske teme, dijabolične i fantastične scene, moralističke i alegorijske sižee, najzad anegdotske scene i scene iz društvenog života i običaja. Ali, tačno svrstati njegova dela prema tematici izuzetno je teško, jer se kod njega religijske teme, satira, fantastika i anegdota medjusobno mešaju i prožimaju. Tako na primer, njegov čuveni tondo sa Hristom iz Prada „Ecce homo“, religiozna slika, istovremeno predstavlja jednu od  najzajedljivijih satira na gradjansko društvo njegove zemlje. Očigledno, u ovoj kompoziciji poenta ne leži u verskom osećanju već u sarkazmu. U „Nošenju krsta“( Gan), gde je ideja skoro ista, ismejavanje prelazi iz satire u grubo ruganje  (glave svetine koja prati Hrista na Golgotu) karikirane su  do najbrutalnije grotesknosti. Na reversu  jednog drugog „Nošenja krsta“ ( Beč, Muzej istorije umetnosti), Boš je naslikao na jednom tondu Hrista mladenca, ali ne kao dete u naručju Bogorodice, već kao golišavog mališana koji gura pred sobom dubak i drži u ruci jednu običnu dečju igračku, vetrenjaču na prutu. Njegov triptih „Poklonjenje mudraca“ (Madrid, Prado) je čista  fantazija. Slikom „Opsenar“, Boš ismejava lakovernost svojih sugradjana.

Hijeronimus Boš je najkreativniji slikar mašte koji je ikada živeo. On ne pripada nijednom idejnom krugu slikara toga doba, ni svoje zemlje, ni drugih zemalja. Njegova individualnost daleko je od obične groteske. U fantastičnim scenama njegova romantična mašta mogla je da se razmahne do mile volje, tako da se njegove groteskne vizije graniče sa ludilom. Boš sumnja u razum ljudskog roda kada slika „Brod ludaka“ ( Pariz, Luvr), koji ilustruje  jednu priču: svet liči na ovu barku  koja besciljno  plovi po beskrajnom moru, puna ludaka koji jedu, piju i svadjaju se, mada centralno mesto na slici zauzima jedan kaludjer.

Čudovišta koja ispunjavaju „Iskušenje svetog Antonija“, mala razbarušena stvorenja iz „Vrta uživanja“, sva su ona proizašla iz jedne dijabolične nadrealnosti.

Bošova najveća vrednost leži, u njegovoj neobuzdanoj i ekspresivnoj mašti. Na njegovim slikama možemo se dugo zabavljati detaljima u kojima svakog časa otkrivamo nešto novo. Ali, Boš ume i da zamori posmatrača svojim beskrajnim brbljivim i zabavnim pričanjem. Sa čisto slikarske strane, njegove slike kipte od života i svežine. Svoj fantastični svet Boš slika sa čisto niderlandskim realizmom, što ga čini tako ubedljivim. Kolorit mu je vedar i proziran; tu prozirnost postiže uljanim lazurima kojima prelazi podlogu slikanu  temperom. Istoriograf Karel van Mander zapazio je da Boš odlično slika  vatru i dim.

Bošova alegorija je vrlo nepristupačna i teška za razumevanje. Njegove alegorijske slike izgledaju još zamršenije zbog mnogobrojnih detalja za koje se ne zna da li oni nešto simbolišu ili su tek tako uneti. Uprkos demona s kandžama, koji vode poreklo iz srednjovekovnog duha, iz slika govori moderno, tragično razumevanje za nesreću ljudskog roda.

Najznačajniji primer Bošovog alegorijskog slikarstva imamo u kompoziciji „Kola sena“(Madrid, Prado). Kola natovarena senom simbolišu sve ono za čim se žudi: bogatstvo, počasti, zadovoljstvo. Njih vuku sedam monstruma: Na senu su jedna žena koja peva, i mladić koji je prati na lauti. Tu je i Slava koja svira u trubu. U prednjem planu kaludjerice, koje predvodi jedan debeli sveštenik, guraju seno u svoje torbe. Iza kola vide se papa, car i kneževi u paradnom odelu. Veliki broj ljudi pokušava da se popne na seno  pomoću lestava i kuka i zbog toga se tuku medju sobom. Mnogi su već pali pod točkove kola koja će ih pregaziti i smrviti. Smisao ove alegorije  je u tome da je „ludo trčati za varljivim dobrima koja vuku sedam smrtnih grehova“, jer sve to  vodi samo u nesreću i smrt.

foto: Triptih, vrt uživanja

U šaljivim slikama iz društvenog života predstavljene su popularne scene kao „Šarlatan“( Madrid, Prado),  ili su ilustrovane narodne poslovice:“Ako imaš kamen ludosti u glavi, odmah ga izvadi“( Madrid, Prado).

Hijeronimus Boš je svoje slike signirao, ali na njih nije stavljao datume. Zbog toga je veoma teško odrediti etape njegovog razvoja. Španija je zemlja koja se može podičiti podatkom da poseduje impozantan broj Bošovih slika.Te slike su tamo dospele blagodareći prvo španskom kolekcionaru Filipu da Gvevaru, sinu čuvara tapiserija Margarite Austrijske, koji je obožavao Bošovo slikarstvo, a potom  i samom kralju Filipu II. (Interesantno je da je ovaj mračni tiranin, fanatik i sumnjalo koji je smatrao da mu je poverena božanska misija za spasavanje katoličanstva, sedeći u jednoj ledenoj i mračnoj ćeliji, naredjivao ubijanje hiljade ljudi, jako voleo Ticijanove aktove zbog  njihove senzualnosti i Bošove  zbog njihovog vizionarstva).  

Bošov istorijski značaj jeste u tome što on unosi u nizozemsko slikarstvo, već zamoreno slikanjem madona, andjela i mučenika, jedan novi repertoar, koji će obnoviti  i estetiku; Bošov manir će prihvatiti niz drugih slikara zajedno sa Brojgelom i njegovim naslednicima.

 

 

foto: Brod ludaka

Dosta Bošovih slika je izgubljeno; za njih znamo samo po gravirama koje su po njima radjene.  Za veliki broj gravira pripisivanih Bošu nema čvrstih dokaza da su njegove, a dobro je poznata činjenica da je Hijeronimus Boš veoma mnogo podražavan i kopiran. Bošove slike su kao umetnička dela same po sebi lepe i uvek su prihvatane kao dela  velikog majstora.

Komentari
0
Pošalji komentar
o20 Ixu
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: