Dr Miloš Babić o vakcinama, neprestanim pričama o “farmaceutskim korporacijama” i njihovim motivima

Izvor: Niški portal | 08-Jan-2021 | 14:58
Dr Miloš Babić, naučnik iz SAD koji radi na Univerzitetu u Arizoni i bavi se bioinženjeringom, objašnjava kroz tekst "Big Pharma, pohlepa, i priče o zaradi", kako funkcioniše famozni proces od nastajanja ideje da se pravi vakcina, pa do njene široke primene. Dr Babić kaže da na pijaci možemo od prodavca kupiti hranu, da od frizera dobijamo frizuru, od zubara popravljen zub, a od farmaceutskih kuća lek. Takođe navodi da ništa od ovih usluga nije zagarantovanog kvaliteta i ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer svako ko ima profit ima i motiv da taj profit uveća. Međutim, dalje kaže doktor, frizeri treba da imaju sanitarne inspekcije, tehnolozi treba da ispituju kvalitet hrane i prisustvo pesticida pre nego što produkt dođe u prodavnice, zubari imaju licenzuru, a FARMACEUTSKE KOMPANIJE SU POD KONTROLOM VELIKIH DRŽAVNIH INSTITUCIJA ZA JAVNO ZDRAVLJE.
 
Predlažemo da tekst u celosti pročitate.
 
 
 
“Big Pharma,” pohlepa, i priče o zaradi
 

 “Moraš da vidiš kakvo imaju super organsko povrće,” reče mi kolega o novoj prirodnoj farmi koja je otvorila tezgu na lokalnoj pijaci (“farmer’s market” ovde u Americi). “Tako im je dobar i prirodan beli luk, možeš da ga namirišeš deset metara od tezge.” Otišao sam tamo, i stvarno, na deset metara sam mogao da namirišem malation, opasni i otrovni pesticid koji miriše slično belom luku. Kada su im konačno nekoliko meseci kasnije zatvorili tezgu, mnogo ljudi se žalilo što je eto nestao tako dobar izvor “prirodne” hrane.

U priči o vakcinama, neprestano se pominje kako njih prave “farmaceutske korporacije” i da je “njihov jedini motiv zarada.” I to je tačno. Isto kao što poljuprivredniku na pijaci nije motiv da vas nahrani, već da proda ono što je uzgojio. Frizeru nije motiv da vi imate lepu frizuru, niti zubaru da vi imate zdrave zube: njima je motiv da zarade platu, što postižu tako što vas šišaju ili što vam popravljaju zube. Profit je sveprisutan motivator; i jednako je neizbežan koliko je opasan.

U idealnom slučaju, dobićete na pijaci zdravu hranu, od frizera dobru frizuru, od zubara dobru popravku zuba. A od farmaceutskih korporacija, dobar lek. No, na to se ne može računati. Svako ko ima profit, ima i motivaciju da taj profit poveća. I povremeno, neko će podleći tom iskušenju. Zbog toga, ne veruje se nikome na reč, već se proverava. Frizeri imaju sanitarne inspekcije, tehnolozi ispituju kvalitet hrane i prisustvo pesticida pre nego što produkt dođe u prodavnice, zubari imaju licensuru, a farmaceutske kompanije su pod uvodom velikih državnih institucija za javno zdravlje.

Zašto mislite da “Big Pharma” troši tolike milijarde dolara na studije i testove? Da ne moraju, one bi samo rekle da je sve to provereno, i udarile bi reklame. Ne bi uopšte skupljale tako mukotrpno podatke. Trenutno, devet od deset lekova koji uđu u razvoj propadnu; ne budu dovoljno dobri, ili imaju suviše nuzefekata. Nikada ne izađu na tržište, često nakon što su stotine miliona ili milijarde dolara potrošene na razvoj. Svakih par decenija, desi se da se neki lek provuče kroz razvoj, ali onda bude povučen nakon što je došao na tržište. Ovo u nekim slučajevima znači da desetine milijardi dolara “ispare” preko noći (npr. Vioxx, lek protiv atritisa, koji je povučen zato što izaziva srčane udare).

Sve se ovo događa zato što rad tih korporacija nadgledaju službe za javno zdravlje, kojima je ovo takođe direktan profitni interes. Državni sistemi za zdravstvo moraju da plate za te lekove, i pre nego što odvoje novac, moraju da odluče da li lek vredi para. Te odluke donose ljudi koji dobijaju platu upravo za preispitivanje i odbacivanje nedokazanih ili loših lekova. Ako neki lek “povećava profite” farmaceutskim kompanijama tako što ljude čini bolesnim, taj lek istovremeno “smanjuje profite” državi koja em gubi prihode od poreza kada ljudi ne mogu da rade, em mora da plati za lečenje.

Ali povrh toga, čak i ljudi koji rade u farmaceutskim kompanijama, šta mislite – da oni tek tako truju ljude za novac? Koliko bi vama trebalo neko da plati da trujete svoju porodicu, komšije, prijatelje? Pa i same sebe? Zapitajte se to, pa pogledajte oko sebe koliko vidite naučnika-milionera. Gde su sve te silne pare koje “oni” plaćaju “lekarima” da eto “truju narod?”

Malverzacija i korupcije uvek ima, ali sistemske nisu česte, ne u funkcionalnim državama. Kada Američka FDA ili Evropska EMA potvrde neki lek, radi se o procesu koga je jako teško zavarati, pogotovo u zadnjih četrdeset godina. Čak i kada se nešto provuče kroz pukotine, tu se radi o lekovima koji nisu bolji od prethodnih, ili o besmislenim patentima koji daju veći profit i povećavaju cenu leka; nikome nije uspelo da prošunja nešto što je zapravo opasno po zdravlje.

Vakcine se testiraju doslovno decenijama. HPV vakcina je izašla na tržište nakon dve decenije razvoja i više stotina studija, na primer. A sve vakcine, bez obzira koliko stare, se prate na više nivoa nakon toga, kroz decenije. Svaka pojedinačna proizvodna parcela svake vakcine dobija broj, i prolazi posebnu proveru kvaliteta da bi dobila dozvolu za prodaju. Stalno se rade nove studije, i stalno se gleda da li ima nekog efekta koji je ranije propušten.

Što nas dovodi do jednog tužnog paradoksa. Internet je prepun ljudi koji misle da se bore protiv “farmakomafije” tako što se bore protiv vakcina. U stvarnosti, zarada farmaceustkih kompanija je mnogo veća kod tretmana bolesti, nego kod vakcina. Prosečna zarada na vakcinama je manja od jednog evra po dozi, i sve vakcine ukupno predstavljaju samo mali delić zarade farmaceutske industrije.

Povrh toga, gorepomenuti naučnici, lekari, radnici u javnom zdravlju? Kada dotični moraju da ulaze u borbu sa antivakcionistima na Internetu, to direktno smanjuje količinu energije i vremena koja ostaje za nadgledanje i ograničavanje dometa farmaceutskih malverzacija. Ja i kolege imamo svoju teoriju zavere (onako polu-ozbiljno) – da baš farmaceutska industrija u stvari potajno finansira antivaksere.

No, zezanje na stranu, nije im potreban spoljni finansijer. Antivakcioni pokret zarađuje preko milijardu dolara godišnje – što kroz prodaju raznih preparata i tretmana, što prosto kroz oglase na sajtovima na kojima objavljuju tekstove i video zapise. Slično mnogim drugim takvim shemama, proizvođači sadržaja (oni koji pišu tekstove i argumente) računaju na armiju naivnih pratilaca koji njihove priče i snimke šire po internetu – šireći strah i bes, dovodeći više ljudi do njihovih priča, i time uvećavajući njihove profite. Mnogi od njih (npr. Joseph Mercola, ili Mike Adams) su postali multimilioneri na tim osnovama.

 

Izvor: Dr Miloš Babić
Foto: privatna arhiva
Komentari
0
Pošalji komentar
51A eaR
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: