Srbe muči visok pritisak, višak kilograma i povišen holesterol

Izvor: Niški portal | 11-Jan-2021 | 00:01

Nacionalno istraživanje, koje je zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" i Ministarstvom zdravlja sproveo Republički zavod za statistiku, pokazuje da je dve trećine naših građana reklo kako su 2019. godine imali dobro zdravlje. Posebno pozitivnu sliku o svom zdravlju imali su muškarci.

Rezultati nacionalnog istraživanja pokazuju da su u 2019. godini najveći zdravstveni problemi stanovnika Srbije bili visok pritisak, bolovi u leđima, višak kilograma i povišen holesterol. Čak 60 odsto Srba muče kilogrami.

Populaciona istraživanja zdravlja na velikim uzorcima stanovništva se sprovode periodično, svakih šest godina. Ovo je četvrto nacionalno istraživanje u našoj zemlji i rađeno je po metodologiji „Evrostata" koja je veoma precizna i sve članice Evropske unije sprovode istraživanje u istoj godini.

„Istraživanje se sprovodi periodično kako bi se mogle pratiti promene zdravstvenog stanja na nivou populacije. Pored toga, vrlo je važno i s tog aspekta da bi se u određenom periodu evaluirala zdravstvena politika koja se vodila, odnosno efikasnost mera koje su donesene u cilju unapređenja zdravlja stanovništva", navodi dr Maja Krstić, član užeg istraživačkog tima iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".



Visok pritisak

Svaki treći građanin Srbije ima visok pritisak. Ovi rezultati se ne razlikuju mnogo od rezultata istraživanja iz 2013. godine gde je približno isti procenat stanovnika izjavio da ima visok pritisak.

„Najznačajniji faktori koji utiču na razvoj visokog krvnog pritiska jesu nepravilna ishrana, preterani unos soli, šećerna bolest. Kada tome priključimo nedovoljnu fizičku aktivnost i konzumiranje duvana, to je čitava lepeza faktora koji utiču na razvoj visokog pritiska, koji je sam po sebi uzročnik nastanka drugih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti", naglašava dr Krstić.

Uočljivo je i da su ženske osobe češće obolevale od ovih stanja koja su ispitivana, osim kod dijabetesa gde je procentualna zastupljenost slična kod oba pola.

Važno je imati u vidu da su rezultati dobijeni na osnovu izjava ispitanika, međutim, povišen pritisak je poznat i kao „tihi ubica" jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali je tokom istraživanja vršeno i merenje pritiska, tako da će ti rezultati dodatno razjasniti dobijene rezultate.

Gojaznost

Sve je više gojaznih ljudi. Samo 40 odsto ispitanika je imalo normalnu težinu, ostali su prekomerno uhranjeni, predgojazni i gojazni. Prednjače muškarci. Prevencija o kojoj se tako često priča, očigledno nije pomogla.

Doktorka Maja Krstić smatra da u pitanju ishrane grešimo čim otvorimo oči ujutru, pre svega u neregularnosti obroka i neuobročenosti. Ubrzani način života je promenio ritam i obroci se često preskaču. Doručak se izostavlja i prvi kvalitetan obrok se dobija u kasnim popodnevnim satima, koji naravno, bude preobilan i kaloričniji nego što smo tog dana utrošili jer nismo dovoljno hodali, jer smo se vozili automobilom ili prevozom.

Bolovanje

Zbog ličnih zdravstvenih problema, sa posla je izostajao svaki šesti zaposlen, u proseku 37 dana. Ovde takođe nije došlo do značajnijih promena u odnosu na 2013. godinu. Ovi podaci govore o stanju zdravlja radno aktivnog stanovništva i u skladu su sa učestalošću obolevanja od različitih bolesti.

„Ako imamo u vidu da se u našoj zemlji povećava broj obolelih od malignih bolesti, jasno je da ta lica ako su radno aktivna kada obole dugo izostaju s posla zbog specifičnih tretmana", dodaje dr Krstić.

Pored toga, naša zemlja pruža veoma široka prava ženama koje su u drugom stanju, tako da su i ta trudnička i porodiljska bolovanja dodatno uticala na podatak o dužini odsustvovanja s posla.

Izabrani lekar

Oko 90 odsto stanovništva ima svog izabranog lekara u državnoj zdravstvenoj službi. Pokazalo se takođe, da sve veći broj stanovnika ima izabranog lekara u privatnom zdravstvenom sektoru. Taj procenat je udvostručen u poslednjih šest godina.

Ipak, i dalje postoje grupe stanovništva koje još nisu ostvarile zdravstvenu zaštitu. Sada će se tragati za razlozima, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Koliko često idemo kod zubara?

Stomatološka zaštita je bolna tačka naše brige o zdravlju. Budući da je ovaj vid zdravstvene zaštite u novom zakonu pretrpeo izmene, odnosno, prava osiguranika su na neki način ograničena i samo određene populacione grupe imaju pravo na besplatnu stomatološku zaštitu, to je imalo dosta uticaja na oralno zdravlje.

Tek svaki teći građanin je posetio zubara u prethodnom periodu. Očigledno je da kod zubara idemo samo kad moramo, a ne kako je preporučeno, svakih šest meseci ili najmanje jednom u godinu dana.

Žene više brinu o svom zdravlju

Rezultati govore da žene zaslužuju pohvalu, po rečima doktorke Krstić. One su uzele zdravlje u svoje ruke jer su u mnogo većem procentu odlazile na preventivne preglede nego što je to bio slučaj 2013. godine.

Što se tiče preventivnih pregleda za rano otkrivanje karcinoma dojke, oko 30 odsto žena iz ciljne grupe starosti od 50 do 69 godina je u poslednje dve godine obavilo mamografski pregled, što je za oko osam odsto više nego 2013. godine.

Što se tiče poseta ginekologu, situacija je još povoljnija. Oko 70 odsto žena je u poslednje tri godine obavilo ginekološki pregled koji sadrži Papa test, koji služi kao preventivni za rano otkriće raka grlića materice.

„Žene svakako više brinu o svom zdravlju, zdravlju porodice i svojih najbližih. Muškarci u većem procentu navode da imaju dobro zdravlje u odnosu na žene, a to je samo zato što su žene kritičnije i više brinu o svom zdravlju", smatra doktorka Maja Krstić,član užeg istraživačkog tima iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".

Subjektivna procena zdravlja

Istraživanje je obavljeno na uzorku od preko 14.000 ispitanika starijih od 15 godina i oko 1.500 dece uzrasta od pet do 14 godina. Građani u beogradskom regionu i radno aktivni, njih više od 70 odsto, izjašnjavali su se da imaju dobro zdravlje, a sa 65 i više godina, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, da imaju loše zdravlje.

- Ova vrsta istraživanja daje pokazatelje o zdravlju onako kako ga vide sami građani. Ovi podaci su vredni jer predstavljaju dopunu podacima iz rutinske zdravstvene statistike kroz infomacioni sistem, napominje dr Maja Krstić.

Komentari
0
Pošalji komentar
ChE XWe
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: