(Kamenko M. Marković) TEODOR AMAN - SLIKAR RUMUNSKE ČEŽNJIVE LEPOTE

Izvor: Niški portal | 13-Nov-2020 | 00:57

Teodor Aman je voleo sve, umeo je da naslika sve i znao je uživa u svim vrstama stvaralaštva. Bio je to duh najprijemčljiviji za sve predstave i za sve utiske. Sebe je samog morao prvo da vaspita do stupnja velikog čoveka, pre nego što je stvorio svoje grandiozno delo.

Teodor Aman(1831-1891) je jedan od najznačajnijih rumunskih slikara XIX veka. Zajedno sa Nikolaeom Grigoreskuom (1838-1907) i Štefanom Lukijanom (1868-1916) snažno je afirmisao  nacionalne vrednosti i približio rumunsku likovnu umetnost evropskim tokovima. Slikao je raskošnu lepotu rumunskih žena u njihovoj karakterističnoj odeći, bogatoj bojama i šarama, i uživao u slikanju otmenih žena „Malog Pariza“(drugo ime za prestonicu Rumunije). Nezaboravne su mu slike „Umetnikov atelje“  (Bukurešt, Nacionalni muzej umetnosti) i „Žena u enterijeru“ iz istog muzeja. Slikao je piknike, poluaktove žena koje ostavljaju posmatrača bez daha, portrete muškaraca i žena, značajne ličnosti iz nacionalne  istorije koji odišu duhom romantizma, zanosne mrtve prirode i divne akvarele. Naslikao je i nekoliko odličnih autoportreta.

KRAJOVA. REGIONALNI MUZEJ UMETNOSTI, FOTO K. MARKOVIĆ

Nakon Drugog svetskog rata u glavnom gradu Rumunije otvoreni su brojni muzeji, galerije i legati  značajnih slikara, skulptora, naučnih i javnih ličnosti. Muzej Teodora Amana nalazi se na trgu Roseti broj 8, u jednom od najlepših delova Bukurešta. To je jedna stara i raskošna, lepa kuća u kojoj je umetnik živeo i stvarao. U njoj se pored brojnih slika, crteža i gravira, nalaze i predmeti iz umetnikovog života, uključujući i violončelo, umetnikov omiljeni instrument na kome je muzicirao u časovima odmora. Tu su i portreti značajnih ličnosti iz nacionalne istorije, Mihaela Viteazula (1558-1601) i Tudora Vladimireskua  (1780-1821).

Ugledni rumunski skulptor Teodor Burka načinio je 1934. monumentalnu bronzanu statuu Tudora Vladimireskua (Bukurešt). Skulptor je predstavio Vladimireskua u rumunskoj nacionalnoj nošnji sa šubarom na glavi i isukanom sabljom u desnoj ruci, visoko podignutoj iznad glave. Skulptura snažno odražava romantičarski zanos ovog patriote i revolucionara. Dovoljan je i letimičan pogled na ovo skulptorsko  delo, pa da se uoči velika sličnost sa portretom koji je načinio Teodor Aman. Sam skulptor nikada  nije ni krio „da mu je uzor bio baš ovaj portret“, odajući na taj način još jedno priznanje velikom slikaru i likovnom pedagogu.

Naslikao je Teodor Aman i jednu „Odalisku“ (belu haremsku robinju), ponos Regionalnog muzeja umetnosti u Krajovi. Njoj posvećujem ovih nekoliko  redaka.

 

„Odaliska“

 

„Odaliska“ je čarobna slika, blistav domet rumunskog romantizma. U prvom planu je žena čudesne lepote, koja sedi na divanu, sva u svili i mislinu. Lice je andjeoski lepo, produhovljeno, a na njemu dva krupna i duboka crna oka koja imaju tajanstven sjaj. Teška i valovita kosa pada joj preko  desnog ramena, dok  je levo rame nešto više obnaženo. Oko lepo oblikovanog vrata ima dve niske krupnih bisera, a u negovanim rukama drži muzički instrument.  Na levoj i desnoj šaci, mali prstić je odvojen od ostalih i blago povijen - simbol otmenosti XIX veka.

Na sebi ima šalvare od muslina, u naborima, a na golim, lepo oblikovanim stopalima, turske papuče obrubljene srmom u boji starog zlata. Ono što ovoj odaliski daje posebnu vrednost je nesporna činjenica da je to Rumunka, a ne neka maloazijska lepotica i, gde umetnikovo nadahnuće i romantičarski zanos nisu imali za cilj da načine ženu- boginju za kojom se uzdiše i pati u samoći, već da otkriju stvarnu lepotu rumunske žene.  To što je ona okružena dekorom orijenta, bila je moda koja je u to doba bila zahvatila čitavu Evropu.  Ali, osim nekoliko literarnih cepidlaka, nikom nije ni palo na um da bi ta činjenica mogla uticati na moć tog dražesnog bića sa te Amanove slike da nas prenese u raspoloženje blaženstva i očaravajućeg  maštanja.

AMAN, ŽENA U ENTERIJERU

Najzad, Teodor Aman je jedan od najsugestivnijih rumunskih slikara, onaj čija dela, čak ako se izaberu ona drugorazredna i manje poznata, najviše navode na razmišljanje i najviše prizivaju uspomenu  na  osećanja i već poznate poetske misli za koje se smatralo da su zauvek utonuli u mrak zaborava.  

U istoriji slikarstva samo je „Velika odaliska“ (Pariz, Luvr) Žan Ogist Dominik Engra- neponovljivog majstora ženskog tela, čarobnije i zanosnije naslikana od ove Amanove.

A to nije malo. Naprotiv!

Komentari
0
Pošalji komentar
jXk r7G
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: