(VIDEO) SLOBODA GOVORA JE OSNOVA POLITIČKE BEZBEDNOSTI

Izvor: Niški portal | 22-Dec-2019 | 14:19

Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša o političkoj bezbednosti

Politička bezbenost je samo jedan segment bezbednosti, gde je danas u fokusu građanin pojedinac, a ne država kako je nekada bilo

Šta je politička bezbednost ? Na koji način građani, političari i država mogu da doprinesu da se svako od nas oseća politički bezbedno ? Da li „politički bezbedan“ znači živeti u okruženju, koje stvara osećaj sigurnosti, gde se poštuje vladavina prava, gde nema represivnih mera države i pojedinca?

- Suština političke bezbenosti je deo ukupne ljudske bezbednosti, gde je u fokusu bezbednost građanina. Za razliku od nekih ranijih vremena kada je predmet bezbednosti bila isključivo nacionalna državna bezbednost, sa razvojem društva, sada je građanin subjekat kada govorimo o opštoj, pa i političkoj bezbednosti – kaže za Niški portal Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika i funkcioner SNS-a.

 

Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika i funkcioner SNS-a

Miloš Banđur naglašava da je u svakom društvu, pa i našem, bezbednost pojedinca najvažnija i to u svakom segmentu bezbednosti - od ekonomske, koja treba da eliminiše strah od gubitka posla, bankarskih kredita, zaduženja i egzistencije, preko socijalne, ekološke, pa i političke.

- Političu bezbednost doživnjavam kao prava pojedinca, koja ne smeju biti ugrožena u zavisnosti od njegovog političkog stava i delovanja, od njegovog članstva u političkoj organizaciji. Nezavisno od toga građanin pojedinac treba da ostvaruje svoja prava u društvu. Dakle partijska obojenost ne sme da bude prepoznatljiva u ostvarivanju prava pred institucijama i pred grđanima države i društva – kaže Banđur.

 

Uloži u bezbednost, izaberi bezbedno - Politička bezbednost i Miloš Banđur

 

Tipičan primer političke bezbednosti treba da se ogleda prilikom zapošljavanja. Miloš Banđur nalašava da pripadnost nekoj političkoj partiji, onoj na vlasti ili u opoziciji, ne sme da utiče na dobijanje posla. Oni najbolji ili socijalno ugroženi trebalo bi da imaju prioritet u dobijanju posla, naravno prema objektivnim krterijumima bez obzra na njihov politički stav ili aktivnost, kaže Banđut. On naglašava da je Srbija na dobrom putu kada je reč o ovoj problematici.

- Konkurs Ministarstva zdravlja je primer dobre prakse, gde se sa najboljum studentima Medicinskog fakulteta zaključuju ogovori o radu. Moja želja  je da dosegnemo nivo država severne Evrope, Norveške, Švedske, Danske, Finske kada je reč o pravima ljudi i kada je reć o odnosu države i društva prema građaninu...

Banjur naglašava da je posebno važna depolitizacija državnog aparata. Za razliku od ranije, kaže Banđur, kada su svi rukovodici na svim mestima po vertikali i horizontali morali da budu članovi vladajuće partije, sada je drugačije, danas je drugačije.

- Mi danas imamo člana gradskog veća, koji nije član ni jedne partije, a u međuvremenu je postao i direktor jednog velikog državnog preduzeća. Takođe, tu su i direktori Klerpa, Stratap centra, brojni direktori niških osnovnih i srednjih škola. Takođe u Gradskoj upravi većina sekretara i rukovodioca nisu članovi vladajuće partije. Dakle situacija je danas mnogo bolja nego ranije pre sedam, osam i više godina – kaže Miloš Banđur.

Kolektivna politička bezbednos je druga priča, kaže Banđur, gde politička bezbednost može biti poljuljana intervencijama iznutra ili delovanjem spoljnog faktora.

O kolektivnoj bezbednosti, dostupnosti institucija građanima Niša, delovanju Ruskog humanitarnog centra, više u intervjuu Niškog portala.

 

Komentari
0
Pošalji komentar
YoY Zdj
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: