(Kamenko M. Marković) OPČINJEN REMBRANTOM I BRANKUŠIJEM

Izvor: Niški portal | 02-Nov-2020 | 11:56

Prof. dr Kamenko M. Marković je čovek respektabilne biografije i širokog interesovanja (pesnik, slikar, organizator kulturnih manifestacija, ljubitelj životinja).  

Prof. dr Kamenko M. Marković predavao je na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.  Opštu istoriju umetnosti novog veka,  što će reći  od kasno -gotičke umetnosti zaključno sa realizmom. Taj period predstavlja srce evropske umetnosti. ( master studentima- predavao je  istoriju umetnosti XX veka i Poetiku umetnosti). U stručnim krugovima Marković slovi kao ekspert za XVII i XVIII vek. Njegova specijalnost je  Barok  sa posebnim osvrtom na Rembrantovo slikarstvo. Stručno se  usavršavao u  Holandiji  i Francuskoj. On je jedan od retkih istoričara umetnosti koji  podjednako voli i proučava slikarstvo i skulpturu. Zato i ne iznenadjuje  što je opsednut stvaralaštvom Konstantina Brankušija (1786-1957). Objavio je do sada, izmedju ostalog, 30 knjiga  sa područja istorije umetnosti i veliki broj naučnih radova iz te oblasti.  O  Markovićevim knjigama  pisali su likovni kritičari i profesori univerziteta u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji.     

Akademik prof. dr Georgi Stardelov  u tekstu pod naslovom „Slika kao fascinacija“, ovako piše  o Markovićevoj knjizi „O slikarima i druge priče.“  ...U svojoj knjizi autor otkriva i tumači evropsko slikarstvo (pre svega- špansko, flamansko, francusko, nemačko, englesko, holandsko  i italijansko iz XVI, XVII, XVIII i XIX veka) kroz život i delo njegovih najreprezentativnijih predstavnika: El Greka, Rubensa, Velaskeza, Rembranta, Goje, Vermera, Šardena, Hogarta, Tarnera, Delakroa, Kurbea, Degaa, Sezana, Renoara, Gogena, Van Goga, Lotreka, Brankušija. Zajedno s njima, u njegovoj knjizi - toj svojevrsnoj likovnoj galeriji velikana- obuhvaćeno je i  više drugih, manje poznatih slikara.

Kamenko M. Marković ulazi u svet i u tajnu slike na svoj samosvojan, reklo bi se čak ekskluzivan način. On se usredsredjuje na bazične pikturalne vrednosti neke slike, no pri tom on tu sliku otkriva, dešifruje i vrednuje sugestivnim, ali kategoričnim vrednosnim sudovima. Ti sudovi uvek polaze od otkrivanja estetski najlepših likovnih valera slike, a te valere autor ove knjige obelodanjuje uz pomoć fakata i detalja preuzetih iz života pojedinih stvaralaca, da bi zatim, u središte pažnje uzeo estetski fluid koji se širi i obuzima naš doživljaj onom kantovskom moći prosudjivanja koji nas izvanredno silno uzbudjuje i privlači.  Takvim  njegovim  pristupom postignuto je nešto neobično: istorija evropskog slikarstva i život njegovih najvećih predstavnika ispričani su na više mesta jednom posebnom vrstom beletrističkog jezika zgusnutog u sugestivna pesnička i metafizička jezgra.

Brojnim predavanjima o Rembrantu, u Srbiji ali i van njenih granica,  napisanim knjigama, naučnim radovima i svojim učestvovanjem na naučnim skupovima  van granica Srbije,  Marković je izrastao u jednog od najboljih svetskih poznavalaca Rembrantovog života i stvaralaštva, često citiran od najrenomiranijih istraživača Rembrantovog života.

Od 1972. godine do danas Kamenko M. Marković je obeležavao predavanjima svaki značajni datum iz Rembrantovog života(  datum rodjenja, godina nastanka  umetnikovih remek- dela,  datum smrti).

Kada je reč o Konstantinu Brankušiju, slavnom rumunskom skulptoru,  ista priča.  Njegova opčinjenost  Brankušijem traje još za studentskih  dana. Brankušiju je posvetio  nekoliko knjiga i  jedan broj naučnih radova. ( Jedan broj radova objavio je i u Nemačkoj).

Dr Zvezdana M. Elezović u tekstu pod naslovom „Osvrt na knjigu Kamenka M. Markovića“  „Konstantin Brankuši i njegova duhovna porodica“, izmedju ostalog je napisala:“ Treba istaći da je Kamenko M. Marković na temu Brankušijevog dela objavio više od  četrdeset naslova“.

Dragan Radević je povodom Markovićeve knjige „Trag genija - Konstantin Brankuši“, izmedju ostalog je napisao: [To je najsveobuhvatnija i najpoetičnija studija napisana o ovom genijalnom rumunskom skulptoru. Kamenka Markovića upoznao sam početkom jula 1984. u Cirihu na izložbi posvećenoj konceptualnoj umetnosti. Nekoliko dana zaredom  dolazio  je u moj atelje i sa neverovatnim sjajem u očima govorio o umetnicima koje voli i zbog kojih tumara svetom. Jedan od njih je Konstantin Brankuši. Rekao mi je tom prilikom da će leto provesti u Holandiji zbog Rembranta, ali da će otići i u Belgiju da ponovo vidi Rubensa i jedno Brankušijevo delo koje se nalazi nedaleko od Brisela. Do dana- današnjeg  nisam sreo čoveka koji sa tolikim žarom u grudima govori o Rembrantu, Brankušiju, Delakroa, Sezanu, Velaskezu, Modiljaniju. Bilo je potpuno prirodno da napiše  knjigu o Brankušiju. I napisao je. O ovom skulptoru objavio je jedan broj radova u Nemačkoj.

- Nedavno sam sreo profesora koji mi je tom prilikom rekao  da već sada razmišlja  kako će  početkom naredne, 2021, godine,  obeležiti 145 godina od rođenja  slavnog skulptora, piše Dragan Savić. 

Profesor dr Kamenko M. Marković nije  očaran i zadivljen  samo svetom umetnosti on  beskrajno voli životinje.  U naselju u kojem živi „oblikovao je prostor  za  mace“, brine o njima, hrani ih, i leči. Čini to godinama zajedno sa svojom komšinicom Draganom Stanković, diplomiran ekonomistom i velikim zaljubljenikom u mace.  Već nekoliko godina taj prostor  čini radost brojnoj deci i njihovim roditeljima  koji ovde dovode  svoju decu. Ovo dvoje  zaljubljenika u mace nikada nisu ni od koga tražili pomoć, sve  sami finansiraju.  Jesen je, i na pragu smo  kišnih i hladnih  dana kada mace imaju zdravstvene tegobe, a njihovo lečenje iziskuje  dodatne troškove. Bilo bi dobro da stigne pomoć od dobrih ljudi ili ljubitelja životinja.  Ta pomoć  trebalo  bi da bude  u konzerviranoj hrani.  

Kamenko M. Marković je o tim macama napisao knjigu „Mačke ta divna stvorenja“, u kojoj su i fotografije tih životinja, i nijednom reči nije tražio ništa od svojih komšija, već ih je  samo  molio za strpljenje i razumevanje koje treba da ispolje prema tim  plemenitom bićima. Knjigu je podelio  svojim komšijama, tako da komšiluk zna „čije su to mace“.  Pomoć u hrani  omogućila bi macama bezbedniju zimu. Na kraju, treba reći i to da su ove mace opstaju zahvaljući nemerljivoj ljubavi i posvećenosti koju su im ovo dvoje ljudi pružaju  ali i velikom razumevanju njihovih komšija.

Piše: Dragan Savić

Komentari
1
Pošalji komentar
mw4 VAY
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: