"DUG NIJE DOBAR DRUG" – UKOLIKO NE MORATE NEMOJTE DA SE ZADUŽUJETE

Izvor: Niški portal | 22-Nov-2019 | 18:36

EKONOMSKA BEZBEDNOST, PROF. DR BOBAN STOJANOVIĆ, DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJE

Svakodnevno putem medija zatrpani budemo reklamama gotovo svih banaka, u kojima se nude keš i krediti za refinansiranje. Po pravilu visokobudžetne, profesionalne, primanjivlje i uvek vedre reklame, u kojima su angažovani profesionalni glumci, pozivaju građane u banke. Zaključak se sam nameće – da nema interesovanja ne bi bilo ni takvih reklama. To potvrđuje i beogradska kancelarija Svetske banke, koja kaže da su građani zaduženi keš kreditima u visini od 3,5 milijarde evra, sto je identično zaduženju za stambene kredite. Ipak, statistika pokazuje da su građani Srbije manje zaduženi od građana susednih zemalja i Evrope, ali su plate i standard u Srbiji i Evropi u velikoj disproporciji.

 

 

Da li su keš i krediti za refinansiranje dugovanja pokazatelj da su građani prezaduženi, ili pak da su kreditno sposobni za neke porodične investicije?  Da li su naša radna mesta kao i zarade zagarantovane? Da li potrošačka korpa zadovoljana sve naše potrebe?

Da li smo ekonomski bezbedni i koliko?  Na sva ova pitanja pokušavamo da nađemo odgovore od prof. dr Bobana Stojanovića, profesora Ekonomskog fakulteta i predsednika Društva ekonomista Srbije.

-Ekonomska bezbednost pojedinca, porodice i društva u celini je dosta kompleksan pojam. To nije čisto ekonoski fenomen već zavisi dobrim delom od neekonomskih činilaca. Ekonomska bezbednos pojedinca i porodice zavisi od kućnog budžeta, ali i od okruženja. Dalje, ekomomska bezbednost nije vezana za određeni trenutak nego je uvek treba dugoročno posmatrati u vremenu. Dakle, ona potiče od materijalnog bogatstva koje posedujemo i tu postoji jedna korelacija. Ako posedujemo više para i veći budžet onda smo ekonomski samostalniji. Ali ta samostalnost je ugrožena ukoliko imamo poroblem u porodici. Takođe ne vredi ekonomska stamostalnost ako živimo u enomski nestabilnom okruženju, kao na primer u ratom zahvaćenom području na Bliskom istoku, na primer. U balkanskom regionu je to nestabilna kategorija, tako da je opšti osećaj ekonomske nesigurnosti, pogotovo ako sve to prati nizakak životni standard, kako kod nas, tako i u zemljama u okruženju.

Profesor Stojanović ističe da građani traba da budu obazrivi kada se zadužuju i uzimaju kredite.

-Narod kaže “Dug nije dobar drug” i tako je. Pozajmljeno treba vratiti, a ako su kamate nepovoljne, dobro treba razmisliti da li novac može da se vrati iz poprilično skromnih porodičnih prihoda. Moramo da diskontujemo, zapravo projektujemo na neto sadašnju vrednost, da predvidimo šta sve može da se desi tokom otplate kredita do samog kraja. Treba uzeti u obzir da su sa druge strane ozbiljni partneri – banke. Slična je situacija i kada je reč o lizingu ili o osiguranju- kaže profesor Stojanović.

Štednja je prava reč kada je reč i o državi i o domaćinstvu. Ukoliko je neophodno zaduživanje za plaćanje komunalnih računa, treba preduzeti sve moguće mere kako bi se troškovi u domaćinstvu maksimalno smanjili, od potrošnje struje i vode do telefona i interneta…

-Kada govorimo o štednji i potorošnji, mi u ekonomskoj teoriji imamo tzv. sklonost ka potrošnji i sklonost ka štednji. Sklonost potrošnji raste uvek kada su uslovi u u društvu stabilnoji, što je i slučaj u Nemačkoj i na zapadu gde se građani procentualno više zadužuju. Nema inflacije, stabilna primanja, kamatne stope niske… - kaže Stojanović. 

Praksa pokazuje da porodice sa nestabilnim i neredovnim primanjima često zbog nagomilanih komunalnoh dugovanja moraju da posežu za keš kreditima, a kasnije ulaze i u proces refinansiranja, budući da nisu bili u stanju da redovno izmiruju svoje obeveze. Da li su krediti za refinansiranje put u “dužničko ropstvo”?

- To je vrlo često jedino rešenje. Ono ne može da bude dobro jer je dodatno zaduživanje i odlaganje nečeg, što pre ili kasnije mora da se desi, a to je vraćanje uzetih para. Treba biti jako, jako obazriv i pre svake odluke o svakom zaduživanju – dobro razmisliti.

I zaduživanje kod započinjanja biznisa nosi čitav niz rizika, tako da i tu treba biti obazriv. Ekomisti savetuju da treba krenuti sa malim biznisom i iskoristiti bespovratna sredsva, koja država kroz projekte daje. Skromnim malim koracima ide se putem velikog biznisa – kaze Stojanović.

Kada govorimo o ekonomskoj bezbednosti treba uzeti u obzir i plate građana, koje su u porastu ( prosek za avgust 2019. 54.000 dinara ), ali jos uvek nedovoljne da pokriju prosečnu potrošačku korpu. Treba uzeti i velike regionalne razlike po pitanju tog proseka kao i činjenicu da najveći broj građana zarađuje tek zagarantovani minimalac od 32.000 dinara. Prosečna potošačka korpa u Srbiji za avgust 2019. bila je 71.480, a minimalna 37.000 dinara.

Pozitivna stvar je makroekonomska stabilnos i stabilan kurs dinara. To je preduslog za bolji život pojedinaca i razvoj privrede. Ipak sveopšta ekonomska bezbednost zavisi u mnogome od politike i političke sugurnosti. Zavisi i od toka pregovora sa EU, naših partnerskih odnosa sa velikim ekonomskim silama, stavova Svetske banke i još mnogo toga.

Komentari
0
Pošalji komentar
CB4 BLU
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: