U najavi prva slikarska kolonija pod nazivom „Kambelevački vrbaci“

Izvor: Niški portal | 26-Jun-2020 | 14:41

Iz štampe je tek izašla knjiga prof. dr Kamenka M. Markovića pod naslovom: „Kambelevac, neispričana priča“.  Istoričar umetnosti, znan sa mnogih naučnih skupova u Evropi –  ekspert za evropsku umetnost 17. veka, i  jedan od najboljih poznavalaca  Rembrantovog života i stvaralaštva, nije zaboravio svoje rodno mesto, naprotiv, posvetio mu je knjigu.

Knjiga između ostalog ima za cilj da upozna širu, srpsku javnost sa jednim bajkovitim prostorom u kojem će se tokom jula meseca održati prva slikarska kolonija pod nazivom „Kambelevački vrbaci“, čiji je idejni tvorac Kamenko M. Marković. Ta kolonija, kako se njen tvorac nada, ponudiće umetnicima lepotu od koje zastaje dah. Biće im na raspolaganju pregršt čarobnih pejzaža, vodenice, kuće i kućerci pokrivene ćeramidom.

Pisac, umiljato i nežno naziva  svoje rodno mesto „srebrnom činijom Lužnice“.  A Kambelevac je veoma zanimljivo i pitoreskno selo, sa svojim  raštrkanim mahalama, kućama od kojih su mnoge pokrivene ćaramidom, i rekom koja protiče sredinom sela.  Na toj reci, na kojoj se nekada odvijao dinamičan život tokom letnjih meseci i čije su obale obrasle stablama vrba, nalazile su se brojne vodenice. Neke su se očuvale sve do današnjeg dana i još uvek melju brašno. Selom prolazi  i asfaltni drum  koji spaja Babušnicu sa Zvovačkom  Banjom.

Knjiga je napisana lirski, jezikom pesnika, što je uobičajeni postupak kada je ovaj autor u pitanju. Pisac je čitaocu ponudio čitavu jednu galeriju raskošno opisanih likova od kojih je svaki na svoj način, obeležio  život u selu u doba piščevog detinjstva. Marković piše o svom učitelju, o svojim školskim drugovima i drugaricima, o svojim ushićenjima, dečačkim ljubavima,  o  nestašlucima, svojim i tuđim. Opisao je pojedine delove Kambelevca rečenicama sugestivnim i poetičnnim da one izazivaju uzdahe divljenja. Seoska slava- Mladenci,  tako je slikovito i tako  raskošno opisana  da budi duboku nostalgiju u dušama onih koji su ovde proživeli jedan deo života, a potom otišli u „beli svet“. Iza svake Markovićeve napisane rečenice ostaje trag tihe radosti, u duši, ali i žal za  tim vremenima koja su zauvek prošla. Kambelevac, kakvog ga pisac daje, odavno više ne postoji.

Olivera Šolaja (Beograd) u svom osvrtu na ovu knjigu između ostalog je napisala:“ Moj prvi utisak pri susretu sa rečima izašlim iz profesorovog pera nije lako definisati. Zašto? Zato što je to čitav keleidoskop prefinjenih misli, raznolikost interesovanja vrednih divljenja. Kamenko svemu prilazi Srcem, nebitno da li je to Rembraant ( opsednutost  njime, u pozitivnom smislu te reči) Brankuši ili pak neki mladi još nedovoljno afirmisani  umetnik, slikar, kaligraf. Njegove rečenice su jednostavne i pune topline, prave umetničke slike. Čitajući napisano, te slike se same otvaraju, scene samo izranjaju  pred nama i prenose nas u Kamenkov svet lepote i ljubavi koje isijavaju u svom punom sjaju. Njegov rodni Kambelevac kod Babušnice spontano nas privlači u svoj  zagrljaj, jer rečenice koje niže dok o njemu piše, tople su i iskrene“. Kamenko Marković ne odlazi često u Kambelevac, mnoge ljude u selu ne poznaje, neke svoje školske drugove nikada nije video nakon osnovne škole, upoznao je svet, video najveće muzeje i galerije u svetu, i važi za jednog od najboljih poznavalaca holandskog slikarstva 17. veka, Rembranta posebno, on voli Kambelevac.  Kambelevčani mogu da budu ponosni na svog zemljaka.

Knjiga „Kambelevac, neispričana priča“, obuluje autobiografskim detaljima. Pisac govori o svom školovanju, ali iznosi i detalje  o svom učešću u  „ratu“ 1999. godine. Priča o svojim strahovima, patnjama i mukama  kroz koje je prošao tokom jedanaest nedelja.

Kamenko M. Marković objavio je do sada 45 knjiga ( 6 zbirki pesama, 9 knjiga eseja i 30 knjiga sa područja istorije umetnosti). Ovom poslednjom, opevao je neponovljivu lepotu svog rodnog mesta  i ušuškao ga međe zvezde, zauvek. Godinama smo uživali u profesorovim predavanjima o Rembrantu, Rubensu, Velaskezu, Vatou, Delakroa, Sezanu, Brankušiju... Uživali smo i  u njegovim knjigama, nadamo se da će tako biti i sa ovom o Kambelevcu. Prof. dr Kamenko M. Marković je čovek izuzetne biografije i humanista poznat ne samo „kao jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i rada u svetu“, već je poznat i kao humanista koji godinama čuva, brine i leči životinje ( o čemu je ovaj portal u nekoliko navrata pisao). On godinama  pomaže, onoliko koliko može, nekim  svojim ratnim drugovima obolelih od najtežih bolesti. 
                                                                                                                         

Ivana Stanković


 

Komentari
0
Pošalji komentar
F2j Wlq
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: