Postoji jedno bajkovito i živo selo gde nema lažnog sjaja, dubokih dekoltea i starleta, a zove se VRMDŽA

Izvor: Niški portal | 31-Jul-2020 | 16:57

Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice, Slaviša Krstić, napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: “A što pa da ne dođu u Vrmdžu?”

I bio je u pravu, jer Britanci su se odazvali i uložili novac u obnovu Vrmdžanske škole.

Upravo tako – zašto da ne? Čuvši njegovu poruku ili ne, Nikolina i Stefan Stefanović, jedan mladi bračni par, koji je proveo nekoliko godina u Nemačkoj radeći, takođe je odlučio da se vrati u Sokobanju i započne novi posao. I to ni manje ni više nego u rodnoj Vrmdži. Naime, Nikolina je od dede nasledila oronulu, zaboravljenu vodenicu. Odlučivši da je obnovi, mladi bračni par sada melje i prodaje brašno u svom rodnom mestu. U svojoj Vrmdži.

Međutim, oni nisu jedini koji su se vratili. Poznato je da ljudi ne napuštaju ovo čarobno selo, ni oni koji su već tu, a ni oni koji su došli. Jednom kada u njega kroče, nešto ih privuče da zauvek tu i ostanu. Pa tako danas u Vrmdži imamo multinacionalno stanovništvo, uključujući i jednog Amerikanca, Italijana, ali i nekolicinu porodica iz Vojvodine. Osim toga, ovde se doseljavaju i kompozitori, domaće i inostrane diplomate i mnogi drugi znameniti ljudi. A za to je zaslužan ponajviše „zaštitnik“ Vrmdže, već pomenuti Krstić.

niški portal, foto

Po čemu se zapravo Vrmdža razlikuje od ostalih sela?

Mnogi će se zapitati – po čemu je ovo selo tako posebno? Razlozi se ne mogu nabrojati, ali neki od najupečatljivijih su prirodna bogatstva, znate, ona prava bogatstva, netaknuta ljudskom rukom. Zatim brojni festivali koji manje priliče jednom selu, a više kakvom umetničkom evropskom gradiću.

Seoski festivali

U Vrmdži samo što je završeno prvenstvo u sportskom penjanju, na kojem su učetvovali takmičari pristigli od Subotice do Niša, a selo se već priprema za nove goste u nadi da će, uprkos koroni, i ovog leta biti organizovan Internacionalni festival turističko-ekološko dokumentarnog filma “Vrmdža fest 2020”. Festival, četvrti po redu, trebalo bi da se održi 25. jula upravo na pomenutoj letnjoj pozornici (u međuvremenu je odložen).

“Vrmdža fest 2020” organizuju Lokalna akciona grupa “Rtanj” iz Boljevca, UG Forum Artistikum iz Niša i Mesna zajednica Vrmdža, a na festivalu se prikazuju filmovi iz tri kategorije: ekologije, turizma i etno kulture i života na selu. U svakoj kategoriji se bira najbolji film, a Gran pri “Latin grad” dodeljuje se najboljem filmu festivala.

Nema lažnog sjaja, dubokih dekoltea i starleta, jer se ovaj događaj organizuje da bi se videlo nešto što vredi, a ne da bude viđen onaj ko ne vredi. Ali zato ne nedostaje poznatih imena dokumentarnog filma, a od 2018. godine ustanovljeno je i priznanje za naročit filmski doprinos ekologiji koje nosi ime Petra Lalovića, proslavljenog autora dokumentarnih filmova o prirodi. Prošle godine, to priznanje poneo je Vlada Manić, učitelj iz Niša i autor serije filmova o Staroj planini.

No, nisu samo festivali razlog zašto su ljudi opčinjeni ovim selom. Kao što rekoh, priroda je ovde magična. Selo se nalazi podno planine Rtanj, ali nemojte da vas zavara reč „podno“, jer ćete se zapravo naći na 500 metara nadmorske visine, pa su i kiše relativno česte. Otuda je i nastala izreka meštana „Kad vrne kiša“, a upravo od nje je kasnije nastao i sam naziv sela – Vrmdža. Okruženo njivama, dolinama, šumama i potocima, sa preko 40 izvora, ovo selo zaista opravdava svoje bogatstvo. Ne smemo zaboraviti ni Vrmdžansko prirodno jezero u podnožju planine Rtanj. Smešteno je kao u nekakvoj impresionističkoj slici iz 19. veka, okruženo livadama, pašnjacima i šumarcima i kao takvo predstavlja idealno mesto za odmor, ali i turizam. Jezero je takođe bogato ribom i stoga pogodno za ribolov.

“Kad vrne kiša”

Dakle, ako želite na “Vrmdža fest 2020” obucite se sportski, jer ćete doći u selo na oko 500 metara nadmorske visine u podnožju planine Rtanj. Okolo su njive i oranice, padine i šume, oko četrdesetak izvora, potočići, rečice i Vrmdžansko jezero, bogato ribom. Zato ne čudi što je ime sela upravo poteklo od stare reči vrne. Ona se i danas može čuti u govoru seljana: “kad vrne kiša” i “navrnuti vodu”.

niški portal, foto

Kroz selo idete krivudavim sokacima, kuće su male, uglavnom bele, ima i poneka “skockana” ali bez gipsanih lavova, labudova i ostale kičerajske menažerije. Centra nema, osim ako pod tim ne podrazumevate raskrsnicu s jednom prodavnicom. Ali zato Vrmdža ima školu, najstariju u jugoistočnoj Srbiji, koja je počela da radi 1851. godine i uspela je da preživi sve “racionalizacije” obrazovne mreže, čije su žrtve uglavnom bila seoska deca. Tu je i Crkva svete Trojice, skromna kao što i priliči jednom takvom zdanju – dakle nije od onih novokomponovanih, podignutih u postkomunističkom žaru “povratka veri”, već je sagrađena 1818. godine.

Glavna nagrada na filmskom festivalu “Latin grad” nosi ime po visokoj beloj steni iznad sela. Tu je bilo rimsko utvrđenje za odbranu carskog druma koji je vodio za Bliski i Srednji Istok i zahvaljujući kojem se Vrmdža prvi put pojavljuje u pisanoj istorji još u 3. veku. Današnji stanovnici svedoče da su tu nalazili rimske cigle sa brojevima, delove kopalja, strelice, kovani bakarni novac, ljudske kosti. Posle se u knjizi “Despotova vlastela” Andre Gavrilovića, štampane 1896. godine, pominje i Bajazitov sin Musa, prozvan u narodnim pesmama Musa Kesedžija, kao osvajač koji je razorio Vrmdžu 1413. godine.

I na kraju: kako do Vrmdže?

Ako krenete od Sokobanje ka Aleksincu, videćete putokaz za Vrmdžu, selo udaljeno 15 kilometara. Asfaltnim putem, posle vožnje od oko pola sata, dolazite do prvih kuća. Pre ulaska u selo, stoji još jedan putokaz na kome piše: letnja pozornica. Neko ko nikada nije bio u Vrmdži, niti je čuo za nju – a takvih je sve manje u Srbiji – može da se zapita: kakvo je to selo koje ima letnju pozornicu? Evo ovakvo. To je jedno bajkovito i živo selo koje odbija da izumre i želi da živi.

Inspiracija za tekst je pronađena na internet portalu Sokobanja i daljine.rs. kao i u ličnom iskustvu
Fotografije su delom preuzete sa sajta internet portala Sokobanja, a delom su snimljene kamerom Niškog portala
 
nastavak sledi...
 
 
foto: Niški portal
 
Komentari
0
Pošalji komentar
r8v CVc
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: