Na pitanje šta su to klimatske promene i koliko treba da nas zabrinu, odgovara Prvi srpski edukator u ovoj oblasti

Izvor: Niški portal | 02-Dec-2019 | 10:27
Grad Niš poslednjih godina više radi i ulaže na polju zaštite životne sredine nego ranije. Opredeljuju se sredstva iz budžeta Grada i Sekretarijata za zaštitu životne sredine za realizaciju projekata u ovoj oblasti, a brojna Udruženja sa teritorije našeg grada se aktiviraju i svojim resursima i umećem brinu o našem okruženju na različite načine. Organizuju se radionice, medijske promocije, akcije čišćenja delova grada, vrše se edukacije u oblasti reciklaže, ističe se značaj okruženja u kome živimo i vrednost prirode koje smo i sami deo.
Edukativno-kreativni centar za decu i mlade "TrioArt" iz Niša realizuje projekat „Čuvaj svoje okruženje, čuvaj sebe – Priroda – to smo Mi“. Pomognuti od strane Grada i Sekretarijata za zaštitu životne sredine Niš, udruženje je pokrenulo realizaciju niza aktivnosti na temu zaštite životne sredine, ekologije i edukacije mladih, pre svega onih od 15 – 30 godina, ali i onih naših najmlađih.
 
Na ovu temu, Niški portal je pozvao Bojanu Bogojević, UN akreditovanog Prvog srpskog edukatora i konsultanta u oblasti klimatskih promena, da nam odgovori na neka pitanja, da svima nama pomogne u razumevanju i prihvatanju činjenice koliko je važno brinuti o svom okruženju i čuvati prirodu.
 
 
Bojana Bogojević je UN akreditovani Prvi srpski edukator i konsultant u oblasti klimatskih promena. Ona je diplomirani pravnik – sa položenim pravosudnim ispitom i Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja. Dodatno se obrazovala u vodećim školama za talente kao što su : London School of Economics and Political Science; UN ; Humanitarian Leadership Academy; F.A.v Hayek Institute for Austrian school of Economics; UN Department for Economics and Social Affairs ...) , koautor je dve knjige i mnogobrojnih tekstova...
 
Niški portal:
Kako je jedan pravnik, ekspert u svom poslu, rešio da istražuje oblast klimatskih promena?
Bojana:
Moja ljubav prema klimatskim promenama je započela zaista davno, ali  konačno kao datum mogu uzeti novembar 2014.godine kada sam imala čast da prisustvujem Konferenciji o klimatskim promenama i zelenoj ekonomiji, da razgovaram i razmenim stavove sa Jeffrey D. Sachs -om Profesorom Održivog razvoja na Columbia Univerzitetu i  UN Director of the UN Sustainable Development Solutions Network i članom UN Broadband Commission for Development. Profesor je bio savetnik trojici Generalnih sekretara UN, trenutno je zastupnik održivog razvoja UN pod Generalnim sekretarom Antoniom Guterres - om. Kada Vas jedna ovakva svetska veličina posavetuje, prepozna Vaše znanje, želju, mogućnosti i interesovanje, jedini logičan nastavak je bio da sve svoje dodatno obrazovanje usmerim ka održivim razvoju, a klimatske promene su cilj održivog razvoja broj 13. Te davne 2014. sam shvatila da je i izbor postdiplomskih studija iz oblasti korporativnog upravljanja, kao i sva dodatna edukacija išla u smeru održivog razvoja, što je neminovnost i kako se danas ispostavilo tema veka. Prvao i korporativno upravljanje je neodvojivi deo oblasti klimatskih promena, jer bez istog nema implementacije i akcije. Ja se nisam zadovoljila znanjem iz Ekološkog prava sa fakulteta, nastavila sam da oblast izučavam dalje i kada se ukazala prilika i mogućnost ostvarila sam san da dobijem diplomu Akademije za klimatske promene. Naravno ni nakon toga ja nisam stala, to je velika i složena oblast, gde je  stalno usavršavanje obavezno. U šali kažem da je to moj personalni održivi razvoj.
 
Niški portal:
Bojana, zamolili bismo Vas da Vi kao UN akreditovani edukator našim mladim sugrađanima, a i svima nama, pojasnite u najkraćem, šta su to klimatske promene i koliko treba da nas zabrinu?
Bojana:
Klimatske promene predstavljaju širok spektar globalnih pojava nastalih pretežno izgaranjem fosilnih goriva kao sto su nafta i ugalj koji svojim sagorevanjem dovode do otpuštanja gasova sa efektom staklene bašte, a to su ugljen dioksid, metan, azotsuboksid. Povećanje koncentracije ovih gasova dovodi do pregrevanja naše planete što kao posledicu ima : porast nivoa mora i okeana, gubitak ledene mase ma Grenlandu, Arktiku, Antarktiku, planinskim lednicima širom sveta, promene u cvetanja biljaka i ekstremne vremenske uslove.
Klimatske promene treba ozbiljno da nas zabrinu, jer su stvarne, svedočimo im. Svakodnevno pitanje je samo da li možemo i želimo da ih prepoznamo.
 
 
 
Niški portal:
Kako se definiše efekat „staklene bašte“? Navedite nam neki primer iz prakse ili iz našeg komšiluka koji je posledica efekta „staklene bašte“
Bojana:
Efekat staklene bašte je proces koji se dešava kada gasovi u Zemljinoj atmosferi zarobe Sunčevu toplotu. Ovaj proces čini Zemlju mnogo toplijom nego što bi to bila bez atmosfere. Efekat staklene bašte jedna je od stvari koja čini zemlju pogodnim mestom za život.
Gde je onda problem pitate se?
Problem nastaje kada nivo gasova sa efektom staklene bašte postane previsok usled ljudskih aktivnosti, te dovodi do zarobljavanja previše sunčeve energije kao toplote, što remeti prirodni sistem koji reguliše našu klimu.  Počinje bivati sve toplije i toplije i mi postajemo svedoci klimatskih, a usled toga i drugih posledica.
Posledice koje su od velikog značaja za nas su : smanjenje količine pijace vode, sve učestalije pojava dužih sušnih perioda i perioda sve velikom kolicinom padavina, širenje zaraznih bolesti i migracije stanovništva.
 
 
Niški portal:
Često kažemo „da treba najpre počistiti u svom dvorištu, pa onda zavirivati u tuđe“, a mi bismo Vas pitali šta to običan čovek može da radi u svakodnevnim aktivnostima što bi doprinelo očuvanju njegovog bliskog okruženja, a onda bi to, posmatrano na globalnom nivou, doprinelo očuvanju naše Planete?
Bojana:  
Prvo i najvažnije bih istakla da ne uništavamo sume, da ne stvaramo deponije i ne zagadjujemo reke; Da razdvajamo otpad za reciklazu, da gasimo sijalice u onim prostorijama koje ne koristimo, takođe i uređaje koje ne upotrebljavamo, da manje vozimo, da prilikom uvoza uvoznici ne skidaju katalizatore sa automobila, da što je manje moguće koristimo plastiku, da manje jedemo govedinu, da više jedemo sezonsko voće i povrće i to ono koje je sa našeg podneblja, da skratimo vreme tuširanja, da ne bacamo hranu odnosno da pravimo pametne izbore iste.
 
Niški portal:
Kako su EU zemlje rešile problem selektovanja otpada, počev od jednog domaćinstva? U domaćinstvima EU postoje posebne kante za biorazgradiv otpad, za plastiku, za hemijski otpad. Mi to sve znamo, ali kao da nam malo teže ide sve to u praksi. Apelovali biste na koju adresu?
Bojana:
Apelovala bih na upravnike stambenih objekata da kontaktiraju reciklazne centre i uspostave saradnju. Takođe predstavnike opština i gradova da bar u blokovima zgrada postave odvojene kontejnere i naravno na građane da iste koriste prema nameni. To je mali korak, ali veliki u smeru ka uspostavljanju navike da razdvajamo otpad.
 
 
 
Niški portal:
Sezona je grejanja. Šta bi trebalo da izbegavamo kad je u pitanju način grejanja?
Bojana:
Trebalo bi da izbegavamo grejanje na fosilna  goriva kao sto su ugalj, mazut, ali svi vrlo dobro znamo da će to imajući u vidu koncept sistema grejanja kod nas, ipak ići vrlo postepeno.
 
Niški portal:
Da li kao pravnik, kao predstavnik zakona, mislite da bi primena represivnih mera od strane sprovođenja Zakona u ovoj oblasti, mogla da doprinese odgovornijem ponašanju svih nas? I da li je to jedini način koji donosi rezultate?
Bojana:
Kao pravnik mislim da prvo treba da usvojimo Zakon o klimatskim promenama, Nacionalni adaptacioni plan i Nacionalnu strategiju za borbu protiv klimatskih promena. Nakon toga je potrebna implementacija i aktivno sprovođenje, da ipak ne budu samo ukoričene rečenice koje smo morali da usvojimo.
 
Niški portal:
Šta je to što biste kao Prvi srpski edukator i konsultant u oblasti klimatskih promena poručili našim mladim i najmlađim sugrađanima, a šta biste savetovali gradskim vlastima i institucijama u našem Gradu?
Bojana:
Savetovala bih da teže edukaciji iz oblasti klimatskih promena, to je ono što apelujem i vlastima da omoguće. Jer jedino uz adekvatno obrazovanje iz ove izuzetno široke oblasti možemo početi pravilno da razmišljamo i da donosimo adekvatne odluke koje će sprečiti posledice. Samo kada budemo razumeli celokupan sistem klimatskih promena možemo da delujemo u smeru preduzimanja akcija sa dugoročnim pozitivnim efektom. 
 
 
 
 
 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
go1 TDK
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: