(VIDEO) Obrazovanje osoba sa invaliditetom

Izvor: Niški portal | 19-Nov-2020 | 00:42
SISTEM OBRAZOVANJA MORA DA PRATI TEHNOLOŠKI NAPREDAK
 
Obrazovanje je jedna od najtanjih karika u životu osoba sa invaliditetom i osoba sa smetnjama u razvoju. Dugogodišnji problem arhitektonski nepristupačnih škola, problem prevoza osoba sa invaliditetom, naročito ako je reč o osobama, koje ne žive u Nišu. Kada govorimo o osobama iz ruralnog područja veliki je probem smeštaja i brige ukoliko se i odluče za život u gradu. Tu je onda materijalni problem najvećeg broja porodica iz kojih dolaze OSI. Problema je bilo i u prelaznoj fazi, kada se napuštao stari sistem obrazovanja i prelazilo na inkluziju. Tu je, nažalost, i pojava diskriminacije, o čemu su mediji poslednjih godina često izvestavali. I ovde nije kraj svih problema sa kojima su se suočavale i suočavaju  OSI. Međutim, činjenica je da stvari posledniih desetak godina idu uzlaznom linijom. Možda ne onom brzinom, kojom bi to želele OSI, ali ipak sve je više poverenja u specijalizovane skole za osobe sa invaliditetom.
 
Prve škole za decu sa smetnjama u razvoju osnovane su u Srbiji jos tridesetih godina prošlog veka. Škola za osnovno i srednje obrazovanje Carica Jelena iz Niša osnovna je pre nešto više od pola veka. Danas školu pohađa 140 đaka u razredima osnovne i srednje škole. Deca, koja završe ovu školu bivaju osposobljena za raznorazna zanimanja. Njima je ova škola presudna za dalji život i rad.
 
-Obrazovni sistem u kojem su osobe sa invaliditetom osmišljavan je dugo i pažjivo i on funkcioniše u praksi. Njemu se naravno mogu dati određene zamerke, ali i ovakav on pokazuje rezultate. Obrazovni sistem je osmišljavan tako da bide u skladu sa našim nacionalnim, kulturološkim i ekonomskim karakretistikama. Posle toliko godina i sada već tradicije, sa svim izazovima sa kojima smo se suočavali, možemo ipak da budemo zadovoljni, mada može da bude i jos bolji  -kaže Miša Ljubenović, direktor Škole za osnovno i srednje obrazovanje Carica Jelena i dugogodišnji borac za bolje uslove i bolji život osi i osoba sa smetnjama u razvoju u obrazovnom sistemu Srbije.
 
 
Miša Ljudenović kaže da postoje najave da će se doneti čitav set zakona budući da su se, prema ocenama ministra, aktuelni zakoni, gotovo već potrošlili, budući da je vreme digitalizacije, da se svet menja munjevitom brzinom. Međutim, zakoni se ne donose po meri pojedinca već po meri države i njenim mogućnostima da se osobama sa invaliditetom i smetnjama u razvoju pruži najbolje obrazovanje.
 
-Treba neprestano osluškivati struku, profesore, nastavnike, ljude sa terena, posebno roditelje, postojeće zakone treba prilagođavati, transformisati, unapređivati. Važno je da se čuje naš i glas roditelja kako bi se čuli svi predlozi i kako bi se u jednom trenutku zakoni transformisali na pravi način – kaže Ljubenović.
 
Prema oceni Gorana Malovića, direktora Spcijalne škole Bubanj za slepe i gluve, nagluve, slepe i slabovide osobe položaj ove ranjive kategorije je jako komplesan i treba ga pažljivo i sistematski analizirati.
 
 
-Pološaj gluvih i nagluvih ne samo u Srbiji već i u Evropi dobija na jednom većem značaju i karakteru budući da su osobe, koje imaju problem sa sluhom sada zbrinute redovnim sistemom obrazovanja upravo zbog savremene tehnologije i digitalizacije. Takođe i sami savremeni slušni aparati kao pomoćno sredstvo mogu da deci, koja ne čuju da naprave veliku pomoć, čudo, gotovo revuluciju.
 
Malović kaže da veliki procenat dece, koja imaju problema sa sluhom ili su blago nagluvi već idu u redovnu nastavu, redovno obrazovanje, sto je definitivno veliki napredak. Pa i sama škola na Bubnju nekada je bila škola isključivo za gluve i nagluve, međutim, upravo zbog već pomenuth tokova, sada škola ima i druge ranjive kategorije, a i poslednjih godina poprima i drugu funkciju.  Gluvi, nagluvi, čak i oni sa višim stepenom oštećenja lakše dolaze i do posla. I njihov položaj se iz godine u godinu popravlja.
 
- Slepoća i svabovidost se smatra jednim od najvećih hendikepa, koje čovek može da ima. Samim tim i pristup obrazovanju je poseban i poprilično drugačiji. Dobar broj đaka sprema se za redovno školovanje sa knigama na brajevom pismu, jedan broj đaka prolazi kod nas dopunsku individualnu nastavu. Neka tendencija je da sva ta deca budu kanalisana ka cenru Veljko Ramadanović u Zemunu, jer je to centar sa tradicjom i sa odličnim sistemom rada, posebno za osobe sa urođenim slepilom – kaže Goran Malović.
 
Kada je reč o Nišu kompletan centar grada prilagođen je slepim i slabovidim soobama. Na trotoarima su taktilne trake, a na semaforima se oglašavaju glasovne poruke. Malović smatra da sve državne i gradske institucije, liftovi, javna mesta, lekovi, moraju da budu obeleženi brajevim pismom.
 
Narodni univerzitet iz Niša prilagodio je deo svog obrazovnog programa osobama sa invaliditetom. Čak više od 80 odsto polaznika Narodnog univerziteta pripada takozvanim društveno osetljivim grupama – kaže Marija Randjelović, direktorka Narodnog univerziteta. Veliki broj osoba sa invaliditetom prolazi prekvalifikacije i obuke za zamimanja kako bi mogli da dođu do posla.
 
Da li nas sistem obrazovanja zaostaje za evropskim, da li je društvena zajednica tolerantna prema osi, više o sistemu obrazovanja osoba sa invaliditetom, osoba sa smetnjama u razvoju i društveno ranjivih kategorija pogledajte u videu.
 
 
 
 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
Z9Z XR7
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: