(Kamenko M. Marković) VLADIMIR CRNOMARKOVIĆ - TRAGOVI DUŠE
Vladimir Crnomarković rođen je 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju Umetničku školu „Đorđe Krstić“, (grafički odsek) završio je u svom rodnom mestu. Rođeni crtač, kome se crtanje nametnulo samo po sebi kao životni poziv, a slikar iz strasti, za svoju dušu više no za javnost.
Na izložbi održanoj aprila 2010. godine u Galeriji Niškog kulturnog centra, Crnomarković je pokazao publici „kako on vidi“ spomenike Moravske stilske grupe. Forma tih raskošnih hramova bila je rastočena i dovedena na granicu simbola.
Vojislav Dević, autor kataloga koji je pratio ovu izložbu akvarela, između ostalog je napisao:“Crnomarković je počeo svoje slikarsko istraživanje, pronalazeći svoj subjektivni likovni izraz. On je svoje simbole našao u srednjovekovnoj srpskoj crkvenoj arhitekturi.“ Vladimir Crnomarković je, dve godine potom, akvarelom na potpuno realističan način prikazao te iste hramove.
Foto: „Crkva manstira Ravanice“
Foto: „Crkva manastira Kalenića“
Kakva divota!
Dva od tih njegovih akvarela, „Crkva manstira Ravanice“ i „Crkva manastira Kalenića“ bila su izložena zajedno sa radovima Sime Čemerikića, Zlatka Pavlovića, Momira Armuša i Nenada Corelja na izložbi u Turn Severinu, 2012. godine. Tom izložbom na simboličan način obeležen je jedan vredan jubilej: 70 godina akvarela na prostoru jugoistočne Srbije.
Umetničko delo je jedno žarište koje širi toplotu: svako uzima onoliko koliko može da primi.
Vladimir Crnomarković ne slika po Prirodi, on uzima od nje teme ili izvlači iz njene punoće. Posmatra predele svog rodnog grada, pejzaž sa nekim zanimljivim arhitektonskim objektom koji je milovala magla ili udario zrak sunca. Slika ga nežnim tonovima, prefinjeno, bez oštrih ivica, i preliva blagom plavičastom izmaglicom.
Godine 2019, u Galeriji Niškog kulturnog centra, Crnomarković je izložio jedan broj svojih akvarela. Izložba je bila tako koncipirana da su je tvorile tri tematski zaokružene celine. Jedan segment činili su, već pomenuti spomenici Moravske stilske grupe, drugu celinu činile su brojne studije portreta. Tu je, čini se, slikareva pažnja bila usmerena ka najjačoj sintezi: dati maksimum, uz izbegavanje linija i oblika koji su postali manje bitni. Svako od tih dramatično naslikanih lica, bilo je rezultat umetnikove inspiracije.
Verujem da slikarsko delo predstavlja u isti mah i mnogo više i mnogo manje od onog što se obično veruje.
Treći deo izložbe bio je posvećen jednoj plemenitoj životinjskoj vrsti - mački. Umetnik ih je smestio u jedan imaginarni prostor i naslikao u različitim pozama: jedne leže, druge sede, treće su u pokretu, a neke,„poziraju“. Sve su dobro naslikane. Zaodenute divnim krznom, gledaju svet svojim plašljivim, krupnim, okruglim očima.
Ikonografija ovih nežnih životinja jeste Crnomarkovićeva lična lirska tvorevina.
Vladimir Crnomarković na svakom mestu traži prolaznu lepotu sadašnjeg života što izmiče.
Autor kataloga za ovu izložbu, Vladan Ranđelović, akademiski slikar iz Niša, je između ostalog napisao:“... Umetničku misao smelo vodi kroz motive pejzaža, verskih objekata i životinja. Raznovrsni motivi daju bogatstvo i punoću lirskom izrazu. Splet finih linija, tananih, sliva se u jednu celinu, vrlo široko, proporcionalno komponovanu, sa jasno određenim bojenim odnosima. Na akvarelima primećujemo odlučnost poteza širinu i snagu i veliku veštinu i izradi.“
Umetnik, što će reći specijalista, jeste čovek vezan za svoju paletu kao seljak za zemlju.
Imao je do sada devetnaest samostalnih izložbi i učestvovao na više od pedeset likovnih kolonija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od kojih izdvajamo prvu nagradu na trećem bijenalu akvarela malog formata u Beogradu, 2013 godine, i prvu nagradu na sedamnaestom Prolećnom likovnom salonu 2016. u Velikoj Plani.
