(Kamenko Marković o Rubensu) Godišnjica u senci korone

Izvor: Niški portal | 17-Jul-2020 | 12:38

Kamenko Marković nas podseća na 380 godina od smrti slavnog slikara Rubensa.

Belgija, postojbina Pitera Paula Rubensa nizom  manifestacija obeležiće  ovog leta 380 godina od smrti slavnog slikara. 

Piter Paul Rubens je rođen 12. jula 1577. u Zigenu, u staroj otmenoj anverskoj porodici. Detinjstvo je proveo u kući plemkinje Margarete de Linj, udovice grofa od Lalona, gde je još kao dečak imao prilike da se navikne na život i ponašanje visoke aristokratije. Kod mladog Rubensa, u čijoj se porodici niko do tada nije bavio slikarstvom, ispoljio se slikaljrski talenat. Kad mu je bilo četrnaest godina Rubens je ostavio paževsku službu i sa dozvolom majke otišao da uči slikarstvo.

Poznato je da je Rubens imao tri učitelja, da je počeo da uči kod  jednog malo poznatog slikara pejzaža, Tobije Verhakta, da je nastavio kod Adama van Norta a završio ga kod Ota Veniusa. Njegovo slikarstvo  delo obuhvata oko hiljadu pet stotina slika. Smatra se da je sam Rubens, bez pomagača, naslikao oko 600 slika. Ne računajući portrete, Rubens je slikao tri vrste sadržaja: istorijske, mitološke i religiozne. Rubensovo slikarstvo tražila je, na prvom mestu, katolička crkva. Po otcepljenju od Holandije Rim i Madrid stvorili su od Flandrije (današnja Belgija) bastion kataločanstva prema protestantskim zemljama, Holandijii Engleskoj. Crkvama i manastirima koje su protestanti opustošili trebalo je novih slika. Deceniju i po Rubens će biti njihov glavni snabdevač. Rubensove oltarske  pale za flamanske crkve otkrivaju ne samo ono što je kao mlad naučio u Italiji, gde je proveo vreme od 1600. do 1609. godine, već i kako je stvorio sopstvenu viziju baroknog stila u kome je drama kombinovana sa snažnom plastičnošću. Njegova religiozna umetnost bila je baš ono što je bilo potrebno jezuitima. Na platnima ogromnog formata Rubens je umeo da oratorski proširi temu, da zaseni i opčini jače nego iko obiljem, gestom, bojom i nađenim detaljem. Mitološke teme su najpopularnije Rubensove teme, po njima je on najviše poznat, preko njih je stekao epitet „slikara telesnog života“. 

Parisov sud, 1630, ulje na platnu, Nacionalna galerija, London.


Od Rubensovih slika sa savremenom istorijskom tematikom najpoznatiji je ciklus od 22 velike kompozicije kojim se glorifikuje život francuske kraljice Marije Mediči, udovice Anrija IV. Od  neslavnog života Marije Mediči on je napravio jedan slavan kosmički spektakl, dramatičnu vilinsku bajku bujne imaginacije. Istorija Marije Mediči počinje da živi plastičnim životom; Rubens je od nje lako napravio alegoriju u divnim slikama ka na primer u „Dolasku Marije  Mediči u Marsej“.


Otmica Leukipovih kćeri, 1615, ulje na platnu, 224 x 211 cm, Stara pinakoteka, Minhen.

 

Ženski akt  u Rubensovom slikarstvu čini poglavlje za sebe. Nikada se nijedan slikar nije usudio da iz gojaznosti, iz obilja prekipelog sala, crpe elemente lepote. Rubens je od tog materijala stvorio svoj svakodnevni slikarski jezik. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije, najlepše i najgracioznije ritmove pokreta koje je iznedrila italijanska renesansa, a koje je on sam obogatio novovim, svojim ritmovima; uspeo je takvom telu da sačuva, čak potencira, sve one akcente anatomske strukture na kojima počiva lepota klasičnog tela, dao mu je mladosti i elestičnosti, sedefasti ili toplo-svetli sjaj inkarnata, na kome preko hladne polusenke prelazi u čisto crvene reflekse, dopunio ga mlazom plave kose i vitica ukrašenih biserom, istakao ga svilenom draperijom i iz svega toga stvorio jedan besprimeran, nov tip lepote.
Iz iste bujice radosnog osećanja, sa istim pulsiranjem životne snage i  zdravlja, nastale su Rubensove scene lovova: „ Lov na lavove“( Minhen, Stara pinakoteka), „Lov na divljeg vepra“(Drezdenska galerija), u  kojima je dostugnut vrhunac u izrazu  silovitog i dramatičnog pokreta.  


Farmeri se vraćaju s polja, oko 1635-8, Galerija Piti, Firenca.

Od ženidbe sa Helenom Furman, započinje Rubensova poslednja, treća , slikarska faza i trajaće  do njegove smrti, 1640. To su godine ljubavi i sreće sa ženom koja je postala nadahnuće njegovog  poznog razdoblja. Nju i decu koju mu je izrodila često je slikao sa zadovljujućom neposrednošću i ljubavlju. Lik svoje žene ovekovečio je na svojim mnogobrojnim  slikama, što je skandalizovalo savremenike. Slika „Helena Furman“( Beč, Muzej istorije umetnosti) otkriva ne samo Helenino telo već i slikarevu opčinjenost svojom ženom. „Batseba na izvoru s vodoskokom“( Drezdenska galerija), nastala 1635. otkriva čari Helene Furman, dok slika „Helena Furman sa decom“( Pariz, Luvr) predstavlja jedno remek- delo iz njegove lirske ( poslednje) faze, intimno, nežno, naslikano bez sentimentalnosti i s neopisivom živošću. Rubensov umetnički genije najsnažnije se ispoljio u portretima svojih žena.  

Iskrcavanje Marije de Mediči u Marselju

Piter paul Rubens je  jedan od retkih umetnika koji je još za života stekao ugled koji i danas uživa i koji nijedna od prošlih epoha, kraj svih mena ukusa i teorija, nije osporila. Rubensov uticaj je jedan od najsnažnijih koji pamti istorija umetnosti. Zahvaljujući njegovoj ličnosti Anvers( Antverpen) je stekao glas umetničkog centra koji je  bio takmac Rimu, tradicionalnom središtu umetnosti. Piter Paul Rubens stoga je  kao pionirska ličnost izvršio izvanredan uticaj na velike umetnike koji su došli posle njega, i to mnogo kasnije od vremena u kome je živeo. On je učitelj Žan Antoana Vatoa u osamnaestom, kao i Ežena Delakroa u devetnaestom veku.

Rubens je  nenadano umro 30. maja 1640. u šesdeset i trećoj godini života, ostavljajući svojim sinovima, pored bogate očevine, najčvršće zasnovanu slavu koja je ikada, barem u Flandriji, stečena radom ljudskog uma. Prvog juna 1640. Rubensove kosti položene su u grob u crkvi Svetog Jakova u Anversu. Dve godine kasnije, 14. marta 1642, njegova udovica posvetila mu je  za večna vremena kapelicu iza oltara; tu je  postavljena ona divna slika „Sv. Đorđe“, jedno od najlepših dela velikog majstora, delo sastavljeno od članova njegove porodice. Tu su, jedna kraj druge, njegove dve žene, lepa Helena Furman sasvim mlada žena od dvadesetpet godina u vreme njegove smrti, plava, puna, ljubazna i blaga, veoma obnažena na slici, naga do pasa, njegova kći, njegova nećaka, njegov otac i deda, naposletku najmlađi sin u liku anđela, mladog i divnog dečaka, najnežnijeg deteta koje je ikada naslikano. Što se tiče  samog Rubensa, on je prikazan u blistavom oklopu od čelika i srebra, sa zastavom Sv. Đorđa u ruci. Već ostareo, izmršaveo, prosed, razbarušen, izborana lica, ali još uvek pun unutrašnje vatre. Bez ikakve razmetljivosti i usiljenosti, on je oborio zmaja i stavio mu na pleća nogu obuvenu u gvožđe. Snažno mi je udaralo srce dok sam gledao  u ovu sliku. 

autor:
Kamenko M . Marković


 

Komentari
0
Pošalji komentar
aqy cK3
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: