Legenda o Muma Paduri: Šumska Majka obožava žene i zbog njih je spremna da napakosti muškarcima

Izvor: Niški portal | 03-Nov-2020 | 00:29
Legenda o Muma Paduri: Šumska vila koje su se muškarci plašili, a žene u istočnoj Srbiji još uvek veruju u nju

U Timočkoj krajini žene se još uvek više puta godišnje ritualno okupljaju pored rečica u čast Šumske Majke.

Živi u šumi, a na livade - u dugoj haljini, ili naga i raspletene kose - izlazi kako bi čula pozive vračara ili devojaka. Muma Paduri je oličenje izuzetne dobrote ali i neizmernog zla - u isto vreme. Prema predanju, i verovanjima koja su se do danas zadržala u na istoku Srbije, Šumska Majka obožava žene i zbog njih je spremna da napakosti muškarcima.

U Timočkoj krajini žene se još uvek više puta godišnje ritualno okupljaju pored rečica u čast Šumske Majke. Na okupljanja vode i ćerke kako bi se legenda o Muma Padrui prenosila dalje.

Ilustracija Predrag83yu; Foto: Wikimedia Commons

Slovenska mitologija ne može do kraja da se rekonstruiše, a na osnovu raspoloživih izvora smatra se da ima izvorište u nekoj zajedničkoj indoevropskoj religiji. Sloveni su sve do pokrštavanja poštovali svoje bogove, među kojima i Veliku ili Šumsku majku - Muma Paduri.

Muma Paduri je oličenje ženstvenosti. Opisana je kao kraljica noći, velikih grudi, duge kose i noktiju. Iako je oličenje ženstvenosti ponekad se javlja i kao ružna starica, sa velikim i izraženim zubima. Muma Paduri se može pretvoriti u plast sena, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja ili kozu.

Čitav koncept ženstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja zasnovan je na legendi o Muma Paduri koja opseda loše muškarce, a žene čuva kada je pozovu. Takođe, ona brine o plodnosti, pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji, a kada ostanu u drugom stanju, čuva i njihovu decu.

U svom radu "Mitska bića srpskih predanja" o Šumskoj Majci piše Slobodan Zečević: "Smatrala se zaštitnicom bremenitih žena, koja ih često i napada pored toga što ih štiti. Pri lečenju dece, bajalice u istočnoj Srbiji često pominju Šumsku Majku. Iz tekstova jasno proizlazi koncept dobra i zla, odnosno da ona odnosi, ali i sprečava bolesti, naročito dečiji plač i nesanicu."

Bajalice, koje Zečević navodi u knjizi, zvuče ovako: 'O šumska mati, do sada plaka moje dete za tvojim, a sada neka plače tvoje dete za mojim'. U Braćevcu bi se dete koje plače iznosilo pod drvo pa mu se bajalo: 'Dobro veče gorska majko, dosta je moje dete plakalo od tvojega, neka sada plače tvoje od mojega'. Ili: 'Gorska majko, gorska veštice, gorska muma padure, dosta si oči bučila, dosta si zunbe cerila, dosta si moju decu pudila. Ja imam zlatne noževe, oči ću ti izvadim, zube ću ti polomim, sada se ti plaši od mene i moje dece, pa beži u goru i vodu, tu mesta više nemaš.'

Slobodan Zečević u svom radu još piše da se osim u istočnoj Srbiji, u Šumsku Majku se veruje i u Banatu.

"Gospodarica šume se u istočnoj Srbiji zamišlja kao lepa žena, jako razvijenih grudi, raspletene crne kose, sa dugim noktima, katkad naga, a katkad odevena u belu odeću. Ovo se mitsko biće moglo javiti i u drugim oblicima. Verovalo se da se pojavljuje samo noću, najčešće oko ponoći. Nije zalazila u sela, pošto joj smeta dim i mnoštvo sveta, pa se zato kretala isključivo šumom. Ako bi se pojavila u obliku plasta ili naviljka sena, praćena toplim daškom vetra, samo bi se trebalo skloniti za trnovit žbun. Kada bi išla šumom, drveće bi se savijalo do zemlje. Smatralo se da divno peva. Kao većina demona, ona je pohotljiva, pa često zavodi mlade i lepe ljude i to najčešće u šumi ili u vodenicama. Jedan od kazivača priča kako je noću u milinu zatekao divnu nagu ženu raspletene kose i velikih grudi, koja mu se podala, a zatim nestala. Kasnije ju je video u drveću."

U rumunskoj literaturi Muma Paduri predstavlja mitološko biće koje se često može naći u narodnim pričama i verovanjima. Predstavljena je kao ružna žena koja se plaši ljudi i živi u šumama. Sinonim za Muma Paduri je Baba Cloanata čiji se pandan može naći u slovenskoj mitologiji u liku Baba Jage.

Sličano mitološko biće javlja se i u Bugarskoj kao Gorska Majka, što ovoj Boginji daje jaku slovensku komponentu.

Izvor: National Geographic Srbija

Foto: Wikimedia Commons

Komentari
0
Pošalji komentar
aRd jBu
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: