Arčibald Rajs. Ko je bio?

Izvor: Niški portal | 16-Feb-2017 | 02:30
"Poštujem svačije običaje, ali vladam se po svojim. Tako znam ko sam.
Čukundeda mi se zvao Trifun. Od 1915. plovi Egejskim morem u blizini ostrva Vido. Njegovi potomci slavili su Svetog Trifuna kao krsnu slavu, a ja, njihov potomak kao "sluga bez ajluka" svoj genetski zapis koji je neobično voleo dr R.A.Rajs." 
 
Violeta V. Jović, srpska književnica
 
  
 
Arčibald Rajs (Rudolph Archibald Reiss) , ko je bio?
1875-1929
Nemačkog porekla, švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.
Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. 

Sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo:

„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana,
Junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“

Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.

Pisao je o Srbima:

1. Nerad
2. Bekstvo sa sela
3. Razlozi za nerad
4. Klanjanje bogatstvu
5. Nezahvalnost
6. Prijatelji i neprijatelji
7. Ksenofobija vladajuće klase
8. Politički kadar- bezvredan
9. Ljubomora inteligencije
10. Površnost
11. Podmitljivost
12. Deformisanost "inteligencije"
13. O političarima
14. Šta činiti
15. O omladini
 
 
1. Nerad
Pogledajmo sada mane vašeg naroda.
Niste veliki radnici. Često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I vaš seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga što bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemlje. On ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi pošto bi ga oni, bar dok se ne bi na njih privikao, terali da više radi. „Tradicija” mu je izgovor što ih ne primenjuje.
Koliko sam puta, obilazeći vašu zemlju, video u površine savršeno obradive, ponekad čak i izvanredne površine pokrivene šipražjem i travom po kojima, i to ne uvek, pasu ovce i koze. Međutim, kad bi se to zemljište obradilo ili, ako je močvarno, isušilo, davalo bi ne samo svu hranu za stoku, već donosilo kvintale i kvintale žita, koje biste skupo prodavali zemljama prema kojima priroda nije tako darežljiva.
Evo jednog primera: Makiš, na samom ulazu u Beograd. Kad bi se na njemu izvršila irigacija i kada bi se zaštitio branom od poplava, on bi vam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabdeva svim povrćem tržište glavnog grada, već i žitnica neprocenjive vrednosti. Danas on pruža oskudnu hranu samo izgladnelim svinjama i mršavim kravama, često je neizvesno lovište beogradskim lovcima i zborno mesto svim Ciganima iz Jarkova radi ribolova na koš, po mulju.
Znam da ćete pokušati da nađete opravdanje i da ćete reći da brana i odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uložiti neki kapital. Međutim, zar ne mislite da ćete novac koji u to uložite brzo povratiti i da ćete ga udesetostručiti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlačila veću korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvođenje takvih radova od državnog interesa. Trošite ga na milione za političke „agitacije” koje ne donose dobro, već zlo ovoj zemlji.
 
nastavak sledi...
Komentari
0
Pošalji komentar
UrP Qm3
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: