Blog Skitnica: Ovih dana slavim život i dajem sebi vremena da osetim od čega je satkan život na ovom prostoru

Izvor: NiškiPortal | 29-Jul-2017 | 11:47
Već sam se navikao na tišinu pred put.
 
Pakovanje, niko ne progovara u kampu, osim onih koji su rešili da sve to završe i krenu posle ispijanja kafe, i tročasovnog nerazgovetnog čavrljanja - ipak je četiri dana festivala uticalo na moć govora, i razmišljanja.
 
Za mene, ipak, nema tog luksuza. Moram u ranu zoru biti na izlazu iz grada, kako bih za nekih šest sati autostopom stigao do Novog Sada, do kojeg direktna vožnja traje bar četiri.
 
  
 
Od kako sam pre dvadesetak dana krenuo na put nijednom se nisam požalio na brzinu kojom sam uhvatio prevoz, sve doživljavajući kao čistu sreću. Međutim, tako je bilo i pri odlasku iz Bajine Bašte.  Najteži deo puta bio bi odlazak iz grada, taj prelazak sa punim rancem sve do mesta gde kola koja prolaze definitivno i izlaze iz grada, a ne u obližnje selo, ali kad to uradite u ranu zoru, pre velike vrućine, i kad je iza vas nekoliko fenomenalnih dana, onda i taj deo puta prerasta u posebno lepo iskustvo. U ranu zoru nema nikoga na ulicama, a ti si slobodan čovek koji nastavlja svoj put, i ne mari kad će stići, a često ni gde.
 
  
 
Od Bajine Bašte do Novog Sada sam promenio četiri prevoza.
 
Prošlo je već nekoliko dana, ali ih se sećam po sledećem:
 
Prvi mi je gospodin objasnio sve oko puta do tamo - gde mogu naći proširenje puta i tu stopirati, gde će mi biti najteže, ali i gde usput mogu sipati čistu, izvorsku vodu.
 
Drugi je ljubitelj sporta, iz Niša, i sat vremena vožnje do Malog Zvornika smo proveli u mom objašnjavanju koja je planina u okolini Leskovca prohodna i pogodna za biciklizam, kao i o drugim prirodnim lepotama koje sam obišao na ovom putu, a gde bi se on eventualno oprobao u osvajanju biciklom.
 
  
 
Treći, moj omiljeni, je stao negde ispred Rume, i kada sam mu, kroz otvoreni prozor rekao da bih ja u Novi Sad, on kaže: "Ja idem do Iriga". I na moje "Gde je to", on odgovara "Ne znam, ja sam hteo tebe da pitam". Kakav car. Kad smo pogledali mapu, i shvatili da je Irig na 17km odatle, i samo 10km od Novog Sada, povezao me. Pitao me odakle sam, i po starom dobrom običaju pokušao da izvuče iz svoje memorije nekoga kog poznaje tamo, i onako neobavezno spomenuo neku braću...prezime meni nepoznato.. Ali još par rečenica o njima, i kaže "Jedan je u Njujorku." Rekoh "Pa Sava!". I zaista, zajednički prijatelj nam je Sava, jako zanimljiv lik, a kako je i sam moj domaćin u kolima car, krećemo u jako kvalitetan razgovor. On je, inače, u Parizu, ali je tu tokom leta, i krenuo je u Irig da kupi motorče, kultnog Tomosa, da se zanima po imanju. Mnogo jako. U Irigu smo i seli u nekom lokalu da popijemo piće i još malo se podružimo. Jako prijatan tip.
 
  
 
Četvrti moj spasitelj me pokupio kad sam bio na dva odsto snage. Velika, moderna kola, unutra ćelavi, visoki bosanac, sa izraženom sumnjom u svog novog saputnika. Prvo pitanje pri ulasku u kola mu je bilo da li imam oružje ili narkotike sa sobom. Sam moj odričan odgovor ga nije toliko zadovoljio, ali je posle kraćeg ispitivanja ko sam i šta radim, sa povremenim sumnjičavim pogledima ka meni kao da procenjuje moj govor tela, već je bio spreman da i on sam oda pokoji podatak o sebi. Na rastanku mi je još jednom posavetovao da pazim kod koga sedam u kola. Malo smešno, ali ozbiljno sam se tad zamislio nad tim savetom.
U Novi Sad me sačekala moja ekipa iz Leskovca. 
Leka, leskovački Tom Waits, momak koji "čuka u šerpe", i svoju muziku temelji na zvukovima koji su oko nas, poput pucanja sijalice, ili grebanja po rešetki, koje uklapa u funk, rep zvuk, o kojem zna sve.
 
I Bojan, kojeg dugo nisam video, i koji je godine odrastanja proveo uz knjige, dok smo mi svoje vreme trošili u prazno, a danas je pravo zadovoljstvo pričati sa njim.
 
  
 
Naredna tri dana u Novom Sadu, samo sam uživao u kvalitetnim razgovorima sa njima. O društvu, geopolitici, smislu života, porocima, lepotama, muzici, svemiru, i nauci, a sve kroz filozofski pristup, razlažući svaki aspekt do same suštine. Znate, to nisu razgovori koji će nešto dokazati, ili koji će nam brzo doneti nešto što ćemo iskoristiti, već razgovori koje vi sami kasnije opet u svojoj glavi razvijate, i koji uz pomoć te razmene mišljenja učvršćuju stavove, i grade duh u celini, i trebalo bi ih priuštiti, uvrstiti u svakodnevnicu, radi mentalnog zdravlja, i u cilju kvalitetnijeg života.
 
I tako tri dana - u stanu dok se doručkuje, na plaži, kod drveta pored reke, u šetnji gradom.
 
Novi Sad je miran i jednostavan grad. Pun je sadržaja koji vas pritom ne napadaju odozgo po glavama već samo elegantno stoje na raspolaganju. Duž Dunava postoje mnoge plaže, neke su lepše, neke manje, neke su privatne, ali najpoznatiji gradski Štrand je svakako najpopularniji. Ulaz je 50 dinara i unutar plaže je sve podređeno velikoj uživanciji, usred grada, kao spas.
Ovih dana slavim život, i sa svojim dvadesetim danom puta prerastam iz oblika turiste u oblik putnika, koji više ne troši svaki svoj sekund na razgledanje, već dajem sebi vremena da zažmurim i u vazduhu osetim od čega je satkan život na ovom prostoru.
Srbija je, ljudi, prelepa. Iskoristite svoje dane.
 
Pišem vam opet za par dana.
 
Komentari
0
Pošalji komentar
WtW Gfh
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: