Drugi pišu: Kako sam preživela

Izvor: autor: Vasilika Kušić | 25-Nov-2018 | 14:07

 

nastavak...

 

Arhiva: Vasilika Kušić

Autor teksta: Vasilika Kušić

ŽIVOT IDE DALJE

Zašto sam se udala za psihopatu?

 

I dalje, samo o njemu


Njihov šarm čini ih pravim magnetima za osobe suprotnog pola. Ove se, pre nego i stignu da se okrenu, hvataju u njihovu mrežu. Prilično su elokventni, zabavni sagovornici i veoma uverljivo pričaju priče. Darkove priče, pokreti tela, način na koji se u početku ponašao prema meni, delovali su na mene kao heroin, ubod u venu, sreća koju sam želela da dostignem, nesvesna da sam ušla u pakao drugog bića.

Sve psihopate s pravom su ponosne na svoju sposobnost laganja. Oni su stvarno majstori svog zanata. Ukratko, psihopata je – predator, ili grabljivac. Kamuflira se maskom trezvenosti, a onda, slično grabljivoj životinji, tiho i neprimetno prati svoju žrtvu, izdvaja je iz stada, približava joj se i krši njen otpor. Nakon nekoliko dana provedenih sa Darkom nisam više imala nijednog svog prijatelja. Trebalo mu je doslovno par minuta da mi objasni zašto su svi drugi za mene loši, on pak dobar, idealan, srodna duša, a ja njemu najdivnija stvar - čitajte dobro, stvar! - koja mu se desila u životu. Moj zaštitnik, moj bog, moj psihopata koga sam gledala kao najveću ljubav svog života.

Dobri su stratezi; veoma se uspešno maskiraju koristeći sve vrste reči, gestova, laži i manipulacija, kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. U mnogim slučajevima oni prethodno skupe što je moguće više informacija o njoj, svojoj žrtvi, saznaju njene vrline, slabosti i mane, pa igraju na tu kartu koliko je to moguće i kako im odgovara. Darko me je fascinirao količinom informacija koje je imao o meni. Baš mi je to davalo osećaj one sasvim lažne sigurnosti, koju sam tada videla kao jedini pravi izlaz iz mog već umnogome lošeg života. Mogla sam da upišem studije, da se, kao moji roditelji, bavim naukom, da kao mlada možda uspem u tome. Umesto toga želela sam da hranim svoj bol, da se svetim za loše detinjstvo, za katastrofe koje su mi se ranije događale, a da svetlost budem samo njemu, mojoj ljubavi.

Mada lišeni savesti, oni rano primećuju tu navodno čudnu osobinu kod drugih. Onda svojom žrtvom često manipulišu tako što se oslanjaju ili apeluju na njenu savest. Psihopata će vas uvek optužiti da radite ono što on čini ili namerava da učini. U svakoj interakciji između psihopate i normalnog čoveka, još više labilnog čoveka, odnosno devojke, u interakciji sa punim opsegom emocija, psihopata uvek pobeđuje. Kada sam ja u pitanju, Darko je uvek bio u pravu. Ja sam mu stopostotno verovala.

 

Magična privlačnost

 

Blue jeans, white shirt
Walked into the room you know you made my eyes burn
It was like James Dean, for sure
You so fresh to death and sick as ca-cancer
You were sorta punk rock, I grew up on hip hop
But you fit me better than my favorite sweater, and I know
That love is mean, and love hurts
But I still remember that day we met in December, oh baby...

 

On je bio moj James Dean, ja njegova Lana Del Rey. Ja, melanholična duša željna ljubavi, nesvesna, a opet, na neki drugi način, sasvim pribrana. Braneći njega i sebe protiv čitavog sveta, došla sam do granice smrti. Ratoborno i krvnički sam branila tu vezu, želeći da je održim po cenu svega.

On, ni lep ni privlačan, kada se gleda sa strane zapravo gadan, neprijatnog izgleda, čudan za sve ljude koji racionalno gledaju, za mene je bio jedini i najbolji. Upoznali smo se jednog novembra. Došao je u stan moje bake gde sam živela sama, da mi bude cimer. Doneo je svoje stvari, crteže koji su predstavljali oblike morbidnosti, kao i njegove tetovaže koje mi je predstavio kao umetnost. Ja, osoba koja je završila srednju umetničku školu, prihvatila sam to kao ekspresionizam, danas dosta zastupljen u društvu gde živimo. Doneo je opremu za tetoviranje, malo garderobe i sebe. Ah, sebe! Pomislila sam da sam najsrećnija osoba na svetu, stupajući u tu nerealnu realnost. Na kraju krajeva, nisam više bila sama. Bio je tu on, da me štiti. Oh, kako sada to smešno zvuči!

Sećam se da je motao cigarete i džointe brzinom svetlosti. Smejao se dok me je učio da se drogiram. Stavio mi je dva pirsinga na lice, jer je smatrao da ću tako izgledati bolje. Prihvatala sam sve. Sećam se da sam već drugog dana bila opčinjena šarmom koji je usmerio ka meni. Bez obzira na noževe koje je nosio i hvalio se njima, igle za tetoviranje u stanu, gde to nije sanitarno dozvoljeno i može da izazove pojavu zaraznih bolesti, bez obzira na ludački pogled upućen ljudima oko njega, nenormalne ideje i reči, nenormalna dela... Gledala sam na sve to kao na izraz umetničke duše koja u sebi ima puno dobrote. Lucky me!

Gledao me kao da me obožava, kao kraljicu, kao da želi samo mene. Imao je plave oči. Znate, ja ne volim plave oči. Ali njegove su bile drugačije. Jednim pogledom, jednom suzom dokazao mi je da je dobar, da su njega zapravo povredili pa ima povremene ispade u ponašanju. Verovala sam to. Tim očima vršio je najveću manipulaciju, nad svima. Ceo svet se okrenuo. Izgledalo je kao da želi da u njegovom mraku ja budem svetlost. Oh, baš ta ideja o svetlosti bacila me je na kolena. Budi moje sve, a ja ću to biti za tebe. Zauvek ćemo biti srodne duše. Voleću te dok ne umrem, Darko. Vidim u tim plavim očima iskru dobrote koja me opčinjava, nešto u šta verujem. Zar to nije dobrota koju je slomila ozbiljna bolest? Voleću te, obećavam ti, ako tako nešto sme da se obeća. Znam da nisi kriv. Ako  sam uradila nešto loše, kako ti govoriš, meni je žao, žao mi je od srca.

Nisam na vreme umela da prepoznam situaciju, da pozovem nekoga stručnijeg upomoć. Nije moja želja da bilo koja osoba na ovom svetu pati. Za takve ljude postoji lečenje, ili mere opreza. Postoje institucije i ozbiljni lekari koji se time bave. Ja to nisam. Neću to više nikada biti.

 

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Početak, kraj

 

Poljubili smo se jedne večeri, 18. novembra. Čudno je to što je danas, dok pišem ove redove, 18. novembar. Napolju je sneg, u mom srcu je mir danas, nakon tri godine. To je bio početak, a za mene kraj. Bila sam njegova, uhvaćena. Tim poljupcem slomio je sve i krenuo da u meni gradi novu strukturu ličnosti. Moja melanholija se hranila. Naučio me je da pušim travu, cigarete, da uživamo u zvezdanim noćima na terasi, nadrogirani, sami u stanu, slušajući muziku po njegovom izboru. Bio je mističan, pričao je svoje priče koje sam slušala i upijala kao sunđer.

Darko je godinu dana mlađi od mene, da napomenem i to. Brzinom svetlosti je nametao svoje stavove, učio me da mislim ono što on misli. Bila sam najpogodnije tlo za sadnju njegovih ideja. Taj novembar bio je za mene magija, ostvarenje sna. Našla sam ljubav svog života, mislila sam. Često me je iznenađivao i glumio savršenog momka punog ljubavi, iako su mu se ponašanja menjala kao slike na bilbordima. Bila sam njegova Lana Del Rey, kako je često govorio. Žurila bih kući s posla da ga vidim. Bili smo mladi, ludi i opsesivni.  On je uživao u tome i hranio se svojim uspehom.

Pretpostavljam da je našao ono što je tražio: krov nad glavom, koji nema od petnaeste godine, i devojku koja je slepa, tada još neuka da prepozna mentalnu bolest. Devojku koja je želela ljubav dok nije ni znala šta to znači. Nakon pet dana veze predstavio me je svim svojim prijateljima. Njegovo društvo postalo je moje; moje društvo kao da smo bacili u wc šolju. Želela sam da uradim sve da bi magija ljubavi trajala. Odlučio je da treba da počnem da se oblačim drugačije, po njegovim standardima. Kratke suknje i helanke nisu bile dozvoljene, jer su neprikladne za njegovu devojku. Ja, njegova devojka, odmah sam pobacala svu takvu garderobu i obukla ono što se njemu dopada. Svet se vrteo samo oko njega.

Nakon čitavih deset dana uspeo je da mi objasni da nema potrebe da održavam kontakt sa svojom porodicom. Zašto bih imala roditelje kad oni nisu dobri za mene? Njegova perspektiva postala je moja. On nije imao posao. Svaki dinar koji sam zarađivala davala sam njemu, jer mi je govorio da muškarac u kući treba da vodi računa o novcu. Muškarac? To nije bio muškarac, danas to tvrdim, već manipulativni zlostavljač. Sav novac odlazio je na drogu. Jeli smo konzerve i salame koje je slala njegova majka, iz prostog sažaljenja. Nije se smelo trošiti na hranu zdraviju za moj organizam. Sav svet sveo se na travu, alkohol i koka kolu. Živela sam sa svojim bogom, koji je bio moj najveći demon. Vuk u jagnjećoj koži. Moja magija. Moja ljubav. Moj Darko. Moje sve.

 

Udala sam se za psihopatu

 

Sedeo je na zelenom tabureu, u mom stanu. On nije imao pravu adresu boravka. Video je moj stan i mene kao priliku da se skloni sa ulice. Psihopata je našao stan, labilnu ženu kojom može da manipuliše, i bio je presrećan. Bez moje dozvole promenio je sve brave. Moji roditelji nisu imali pristupa. Nisu me zvali. Situacija koju sam ja napravila bila je za njih neprihvatljiva, a oni u takvim okolnostima potpuno nemoćni. Pogledao me je i rekao da smo nas dvoje srodne duše, duše koje su našle. Oh, kako sam bila srećna! Zatim je pogledao u pod, nasmejao se i kazao da ćemo se venčati. Venčati? Brak!? Imam dvadeset jednu godinu, brak mi nikada nije padao na pamet, on dvadeset. Nikada mi nije prošlo kroz glavu da se mogu udati toliko mlada za nekoga još mlađeg od mene. Bila sam sposobna da razmišljam krajnje iracionalno. Rekla sam da pristajem. Nije pokazivao preveliko ushićenje, ali se i dalje smejao i ljubio me.

Četiri dana kasnije zakazali smo venčanje, koje je trebalo da se obavi uoči Nove godine, 31. decembra. Pozvao je sve svoje prijatelje u moj dom, dom gde sam odrasla, gde su ranije živeli moji roditelji, braća, sestre i baka. Moja devojačka soba bila je obojena u crno. Crni zidovi za njegovu umetnost. Saopštio je tom skupu prijatelja, gledajući me kao kraljicu, da ćemo se venčati. Ljudi su mahom bili u šoku, ali su pristojno čestitali. Najednom sam postala verena devojka, koja će se za manje od mesec dana udati. Niko od mojih poznanika nije bio prisutan. Popili su gomilu pića, popušili travu i otišli. Tada je njegovo ushićenje i doživljaj mene kao kraljice prešao u manijakalno dranje da moram da sredim stan, dok je on u crnoj sobi slušao čudnu, za mene nepoznatu veoma glasnu muziku. Trebalo mu je da se smiri, rekao je. Od čega? Bez pogovora sam sredila stan. Otišli smo na spavanje.

Dani nakon toga prolazili su brzo uz lake droge i promene njegovog ponašanja koje su se odvijale brzinom svetlosti. Ponekad nisam znala da li je dan ili noć. Odlazila sam na posao potpuno rastrojena. Da li sam se dvoumila ili ne? Više nisam imala pojma. Darko nije želeo da pre braka ima odnose sa mnom. To mi nije bilo jasno ali sam ga slušala, verujući da je to dobra stvar. Majka je uspela da me dobije na telefon i molila me je da odustanem. Zalupila sam slušalicu: moj Darko zna najbolje. Strah pomešan sa opsesivnom ljubavlju davao mi je osećaj uzbuđenja i snage. Njegova majka takođe je zvala i panično pokušavala da me odgovori od te ideje. Istrgao mi je telefon iz ruke i bacio ga u zid. Ćutala sam. Zavedena mišlju da će me voleti do kraja života, udala sam se 31. decembra u opštini u Nišu. Tada smo se poznavali manje od dva meseca.

 

Arhiva: vasilika Kušić

 

nastavak sledi...

Komentari
0
Pošalji komentar
YES Qki
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: