Drugi pišu: Kako sam preživela (NASTAVAK)

Izvor: Autor teksta: Vasilika Kušić | 25-Nov-2018 | 23:36

nastavak...

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Autor teksta: Vasilika Kušić

ŽIVOT IDE DALJE

Zašto sam se udala za psihopatu?

 

Ko je ko, i ko je kome, ko sam ja u svemu tome?

 

Da li ste se nekada našle u situaciji iz koje niste videle izlaza? Ne zato što ga nije bilo, već što ste utrnule, otupele i nemoćne same sa sobom da napravite bilo kakav korak? Ja jesam. S obzirom da nije dolazilo do bogznakakvih seksualnih odnosa, naš ride or die brak svodio se na epizode verbalnog nasilja, batina i mirenja. Svaki dan bio je nova epizoda. Sećam se da smo se toliko svađali i tukli da je stan u kojem smo živeli više puta bio demoliran. U narednoj etapi Darko bi plakao, izvinjavao se, čistio razbijena stakla i kristale moje bake, molio me da ga razumem. Ja sam sedela nepomično. Potpunu paralizu osetila sam jednog dana u januaru, kada je iz čista mira izjavio da je u svojoj petnaestoj godini ubio čoveka. I da niko ne zna za to. Gledao me je potpuno hladno. Nisam se ni pomerila. Otišla sam u kupatilo da povraćam. Nije došao da vidi jesam li dobro. Moj novi suprug, moja ljubav i moj bog ubio je čoveka, ili me je bar, želeći da me zastraši, ubedio u to.

Od tog trenutka nadalje znala sam da ne smem da odem. Gde bih i išla iz stana u kome sam odrasla? Porodica me nije zvala, prijatelji me nisu kontaktirali. Lagala sam ga jednog jutra da idem kod ginekologa i krišom se našla sa majkom, pričajući joj, dok sam se gušila u suzama, kroz šta prolazim. Nazvala je to mojim izborom. Savetovala me je da nađem način kako da što pre izađem iz situacije u koju sam upala. Bila je stroga.

Niko nije dolazio kod nas osim njegovih prijatelja. Ja bih služila, čistila ostatke lakih droga, alkohola, igala za tetoviranje. Noći su bile najlakše. Ćutali smo, spavali, prolazilo je mirno. Jutra su mi bila predivna, jer sam odlazila na posao. Tamo sam imala momente potpunog pribiranja, što mi je davalo snagu. Kada bih dolazila s posla čekalo me je uvek isto: trava svuda po kući, alkohol, bučna muzika, on koji sedi nepomično i gleda u jednu tačku, eventualna svađa, bes, agresija, a večeri su mahom svakodnevno otpočinjale batinama.

Potegla sam nož na njega, kuhinjski nož kojim se ljušti jabuka, dok je jednom nasrtao na mene. Bilo je to prvo što sam našla. Od tog trenutka ja sam ta koja je postala nasilnik. Govorio je da nisam normalna, da ga napadam i zlostavljam, da je on jedini koji je ugrožen u našoj vezi i da bi sve to moglo da spasi jedino dete. Dete! Mozak mi se raspao. Želela sam da vrištim, ali nisam imala glasa. Nisam imala snage. Složila sam se i s tim, kao i sa svim ostalim predlozima. Uvek bih se složila, jer bi u suprotnom sledile batine ili verbalno zlostavljanje koje bi trajalo u nedogled, za šta nisam imala snage. Nisam znala šta mi od to dvoje teže pada.

 

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Ruina

Gde sam, ko sam ja? Više nisam ni postavljala to pitanje. Išla sam niz vodu, kako se to već kaže. Sve u šta me je ubeđivao, onako slabu, iscrpljenu, polumrtvu, za mene je bilo istina. Više nisam imala želju da izađem iz te situacije, iz tog života. Mislila da sam ću zauvek ostati tu.

Darko je delovao srećno svaki put kada bi uviđao moju nemoć. Osećao se kao pobednik, kriveći me svakoga dana sve više da sam manijak, da sam žena koja ga drži kao taoca u svojim kandžama.

Februar je prošao brzo. Pola tog meseca se i ne sećam. Mozak mi je bio ispran od lakih droga koje su postale moja svakodnevica. Nekada sam bila zdravo dete. Postala sam ruina, slomljena ličnost, žena koja sama veruje da je zla. Moji baba i otac vršili su sve veći pritisak da uđu u stan. Polovine tih dešavanja nisam bila ni svesna. Darko je komandovao našim životima, mojim novcem, želeći po svaku cenu da zadrži svoj status muža i krov nad glavom. Krišom sam uzimala tablete za kontracepciju, koje sam čuvala na poslu. Znam da me je nakon jedne neprekidne dvodnevne svađe, izbacivanja mojih fotografija sa bivšim momkom kroz prozor i pokušaja gušenja gde sam jedva povratila dah - jer sam mu rekla da želim da ode iz stana - silovao na podu, bez zaštite, svestan da ima kondilome i da može da ugrozi moje već narušeno zdravlje. Ah, kako predivan brak... Procvetao je mart, ali i ništa u meni.

 

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Da li više volim sebe ili njega?

Pomenuh da nisam znala šta znači voleti sebe. U tome vidim jedan od najvećih razloga zašto sam se vezala za nekoga ko me nije voleo. Nekako sam skupila snagu da mu kažem da ode. Da li sam to želela? Ne znam. Volela sam dobro u njemu, ali to dobro je izbledelo. Bilo je prekriveno sve češćim slučajevima napada na mene. Međutim ja nisam imala sebe. Shvatao je da će moji roditelji naći načina da uđu u stan. Kada se to bude desilo, ostaćemo na ulici. U njegovim očima ja sam bila kriva za to. Ja sam morala da rešim tu nepovoljnu situaciju. Plakao je, molio me, gledao me svojim prozirno plavim očima. Govorio je da me voli, da ćemo uspeti samo ako se držimo zajedno, da je on moj muž i da će sve uraditi za nas, samo da mi budemo dobro, da uspemo u našem braku, našoj ljubavi. Čim bih videla njegove suze, moje srce se slamalo. Verovala sam slepo da u njemu postoji ta divna strana koja će nas zaista održati, ona koju sam želela, a koju se on trudio da inscenira tako da u nju sasvim budem sigurna. Okrenula sam se tome da hoću da uradim sve, sve što je potrebno da ostanemo zajedno.

U junu je odlučio da izmislimo bebu. Da, dobro ste pročitali. Ovo nije španska serija, ovo je život žene iz društva u kojem živite, iz Srbije. Sa tavana svog oca dovukao je neki stari krevetac i mi smo saopštili mojim roditeljima da očekujemo dete. Stavio mi je do znanja da više ne smem da se hranim vegetarijanski, što sam šest godina praktikovala iz svoje ljubavi prema životinjama. Počeo je da kuva meso koje sam morala da jedem, jer trudnice moraju da imaju stomak. Telo mi se drastično promenilo iako sam do tada uvek bila fit.

Drage moje, ja sada ne mogu rečima da izrazim bol i kajanje zbog takvog postupka. Znajući da mi je život ugrožen, da me momenat deli od toga da me Darko uguši, izbode nožem, baci sa terase i masakrira, postala sam bez pogovora za svu svoju familiju lažna trudnica. On je tada bio miran, divan, kuvao mi je ručak kada bih dolazila sa posla, činio sve da me ubedi da nas dvoje kao par vredimo više od svega na svetu.

Moj otac je lupao na vrata jedne noći, pokušavajući da otključa zamenjenu bravu. Došla je policija. Prvi put sam imala šansu da nekom kažem šta se dešava, ali sam ćutala i plakala u ćošku sobe. Ćutanje me je činilo saučesnikom. Nisam imala kud iz svoje kože, naše, njegove kože. Voleli smo se, zar ne? Oh Bože, da sam bila samo malo jača i pametnija! Sada ne bi bilo ovih redova koje danas pišem. Samo mi je u trenucima kada sam bila sama, ili na poslu, fizički odvojena od njega, dolazila na pamet jedna misao: volim li više sebe ili njega?

 

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Da li je sve otišlo predaleko?

U momentima samoće uspevala bih polako da dođem k sebi. Ali kojoj sebi?! Da li da ostanem u ovome, ili da odustanem? Da li me taj čovek voli? Volim li ja njega? Da li se sve ovo dešava i drugima? Jesam li sama kriva? Je li sve ovo ljubav? Hej, postavljala sam pitanja! To mi je pokazivalo da se nešto menja. Jun je bio moj mesec razmišljanja. Jednog jutra neko je iz vedra neba zazvonio na vrata. Sanjivi i iscrpljeni od sinoćne svađe i ogromne količine lekova za smirenje koje smo oboje popili, otvorili smo. Bila je to moja baba. Ušla je u stan, nameravajući da više ne izađe iz njega.

Darko je bio u panici, mada je to možda slaba reč. Sa mojom platom nismo mogli da se izdržavamo. Ovde nikada nismo plaćali račune. Moji roditelji našli su se u čudu kada su videli polomljen nameštaj, gomilu dugova, mene kakva sam tada bila. Želeli su da odem, da me nema. Znali su da trudnoća ne postoji. Znali su da ih lažem. Sve se srušilo. S pravom su bili besni. Darko je prodao neke svoje stvari i uspeo da isplače od oca novac, našavši kuću gde bismo mogli da živimo sa malim troškovima. Preselili smo se brzinom svetlosti. Tada sam otrgnuta iz stana u kojem sam odrasla, odvojena od porodice, ostala sama sa Darkom koji je bio moj suprug i rukovodio mojim životom. A on je to činio ograničavajući svaki moj pokret, kontakt, reakciju, misao. Lovely situation, isn’t it? Bilo je samo dvanaest dana do mog rođendana.

 

Rođendan

Kuća, nameštaj, zavese, cveće - sve je izgledalo savršeno, Darkovi prijatelji dolazili su u naš novi dom. Sedeli bi do kasno u noć svake večeri. Tada sam počela da pijem, da pijem aktivno, svakoga dana kada bih došla s posla. Više me nisu zanimali ni sudovi, ni usisivači, ni nameštanje kreveta, ni veš, ni bilo šta. Odustala sam od svega. Darko nije mario. Svađali smo se danonoćno kao i uvek, tukli, prevrtali se po sobama, gađali stvarima, potezali jedno na drugo predmete, plakali, izvinjavali se. Pila sam da zaboravim na sve. To je bio moj sedativ protiv života.

Rođendan je za mene uvek bio lep događaj. Dočekala sam i taj dan, sa nadom da će Darko biti miran. Bilo je i trenutaka mira, koji su mi hranili izgladnelu dušu. Došli su njegovi prijatelji. Za rođendan mi je poklonio tetovažu. Bila sam do tada već prilično istetovirana. Ličila sam na njega. Znači, promenila svoj lični opis, i fizički, ne samo psihički. Bila sam tog dana, ako se to tako može reći, srećna. Dočekao me je sa opranim sudovima i sređenom kućom. Pilo se do kasno u noć. Zatražila sam Darku telefon da odem do mračnog toaleta, zato što je moj telefon bio na punjenju. Sedeći zaključana u toaletu videla sam da je razmenio par poruka sa svojom bivšom devojkom, prepoznatljivom po lepom, neobičnom imenu.

Bila sam u šoku! Same po sebi, poruke nisu bile nešto posebno uznemirujuće. Ali sama situacija bila je uznemirujuća za mene. Čitanje tuđih poruka, ljubomora, gnev – ništa čudno za nekoga ko je u tako napetim okolnostima izgubio svaki kompas. Izletela sam, besna kao nikad, rasterala ljude i započela najozbiljniju svađu do tada. Izbacio me je (kroz prozor) iz kuće i nije dao da se vratim. Tu noć sam provela na klupici u parku do četiri ujutru. Zatim se vratila kući, zagrlila ga i oboje smo plakali.

Znala sam da ću ovaj put izvući zadnji napor snage i zaista otići! Nisam imala kud. Nisam imala novca. Nisam imala ni snage, ali sam izvukla poslednje iz sebe kako bih spasila živu glavu. Dakle, ipak JA. On je značio smrt, a to za mene nije bilo opcija. Narednog jutra, svesno udarajući na njegove slabe tačke, isprovocirala sam ga da izađe iz kuće. Zvala sam mamu na telefon. Vrištala sam, moleći je da dođe i da mi pomogne. Majka je to. U roku od četrdeset minuta došla je iz drugog drugog grada, spakovali smo sve moje stvari i ja sam, ne ostavivši poruku, otišla u pravcu nepoznatom za njega. Napustila sam Darka! Maćeha me je privremeno primila u njen stan. Majka i maćeha su me izvukle; u tom momentu te dve osobe spasile su moj život.

 

Period posle

Nisam gubila vreme. Već sutradan našla sam broj devojke sa kojom se Darko dopisivao. Pričale smo ukupno šest sati bez prekida. Devojka, tada već žena, preživela je sa Darkom još teži pakao nego ja, otvorila mi je oči, pokazala mi da nisam jedina žrtva mentalno obolelog bića. Ona sama bila je nekada u još većoj opasnosti, morala je da abortira i dete koje joj je svesno iz zadnjih namera napravio... ali bila je pobednica i neko na koga sam mogla da se oslonim. U četiri sata noću javljala mi se na telefon kada bih upadala u krizu da mu se vratim. Ono što me je bilo zavelo postojalo je i dalje, snažno i uporno.

Moj privremeni boravak u stanu maćehe istekao je. Uselila sam se u sobu kakvu sam mogla sebi da priuštim. Samo je majka, kako to obično biva, stala na moju stranu. Pronašla je advokata i bila je pokrenuta tužba za poništenje braka. U ovako bizarnim slučajevima tako nešto je pravno izvodljivo. Uz mene se tada našao i prijatelj, jedini koga sam stekla na poslu. Jedino sam se njemu odvažila da ispričam sve što mi se dešava u životu, kada je jednom prilikom video masnice na mom licu i telu. Ponudio mi je zaštitu. Da sam onda Darku rekla da imam prijatelja, verovatno bih bila mrtva. Uz mene je stala i ta sasvim nepoznata žena, Darkova bivša devojka. Iz pakla u koji sam sama ušla vadili su me nepoznati ljudi, stranci, neki koji su se tada pokazali kao najjači oslonac i najbolji prijatelji. Sve je bilo gotovo do oktobra. Bila sam slobodna žena, po zakonu o poništenju braka nikad udata.

Dobila sam, od pomenutih kondiloma ozbiljnu bolest, tumor na grliću materice. Tumor! Pomisao na samoću, bolest, na Darka koji je i sam bilo bolest, nije bila laka. Tada sam bila sama, bez prisustva roditelja i finansijske pomoći. Skupila sam sa svih strana tri stotine eura i otišla u privatnu kliniku da za uvek odstranim Darka iz sebe.

Uspela sam, sama! Naglašavam, ’’sama’’,  jer znam da mnoge to užasava, da ne veruju da mogu sami. Moja realnost pokazala je drugačije, a ta realnost može biti i vaša, samo ako to odlučite. Ja sam isto što i vi, ja sam obična žena ista kao i ti, draga ženo. Bol kroz koji sam tada prolazila nepotrebno je i pominjati. Svaka žena može zamisliti sebe u takvoj situaciji i osetiti u sebi ono kroz šta sam ja prošla. Jednostavno je. Ako tražiš loše, loše ti se i desi. Ovo je bilo nešto zaista loše, što je ugrozilo moje zdravlje ozbiljno i nepovratno.

 

Arhiva: Vasilika Kušić

 

Tri godine kasnije, ili: Ko sam ja danas

U ovim redovima sastaviću zaključak (onako kako na kraju filma režiranog po istinitoj priči stoji šta se s glavnim likovima događa danas, odnosno godinama kasnije). Danas je Vasilika Kušić supruga oficira, žena koja radi, putuje, ima svoj stan i uspešna je u poslu, ambicijama i životu. Ispunjena je i srećna, bavi se mnoštvom zanimljivih aktivnosti, posvećena zaštiti životinja, bavi se aktivno paraglajdingom, streljaštvom i jogom. Leči posledice trauma bračnog života sa sociopatom. Vidi sebe i misli o sebi, svom napretku. Iza sebe već ima jednu uspešnu karijeru fitnes trenera i sjajne petogodišnje karijere i rezultate sa mnoštvom klijenata.

Specijalno sam zahvalna Darkovoj bivšoj devojci, predivnoj, danas veoma uspešnoj ženi, na svemu što je uradila za mene. Podelila je sa mnom svoje najstrašnije iskustvo, kada je sve to već bilo daleko od nje. Ulagala je i zadnje napore snage da me povrati u život, da mi pomogne da mentalno ojačam. Nikada je, gde god ona u svetu bila, neću zaboraviti. Ljudi poput nje pokazali su mi šta znači biti čovek. I vratili veru u ljude.

Drage čitateljke, htela ne htela, gledam vas kao svoje mlađe i starije sestre. Gde god da ste ušle, ušle ste na vrata. Svaka vrata daju se otvoriti i u drugom pravcu. Vi ste žrtva jedino ako prihvatate to da budete, ili puštate da vam to nametnu. Svako od nas sam kreira svoj život. Kako stara izreka kaže, svako je kovač svoje sudbine. Želim da vas zamolim da obratite pažnju na sebe, na svoje voljene i okolinu. Ljudi zajedno mogu promeniti sve. Sve vreme mog života sa Darkom niko nije pozvao policiju kada bi čuo vikanje i svađu. Ja se sama, zbog straha, nikad nisam obratila čuvarima zakona. Naš zakon uređen je kako jeste, ali šanse da se izvučete iz nečega u čemu ne želite da budete uvek postoje. Obratite se bilo kome, na svaki trenutno raspoloživ način. Posetite psihijatra, zovite SOS brojeve za pomoć ženama izloženim nasilju u porodici. U krajnjem slučaju bežite! Trčite koliko vas noge nose. Onaj ko trči, može dobiti krila. Krila koja dobijete nakon ovakvog iskustva čine vas pobednicama, daju vam osećaj smirenja koje možda godinama niste imale. Ne mislite o tome kako nemate kuda. Ljudi su svuda oko vas. Postoje oni koji su plemeniti do nezamislivih razmera. Ti ljudi će vam pomoći.

Još uvek ne sanjate da se ovako nešto može desiti vama? Nikada se nemojte svetiti za svoje detinjstvo. Ne igrajte žrtvu pre vremena, recite sve što imate svima kojih se to tiče. Jer vi ste sada odrasla osoba, and the show must go on.

Uplele ste se u život s nekim kome ste dozvolile da izmeni vašu svest? To nije vaša konačna uloga u ovom svetu. To je poruka koju vam šaljemo mi, koje smo preživele. Jer vi ste vredne života, života dostojnog žene.

Imate i same nešto slično u svojoj prošlosti? Budite zahvalne iz dana u dan, svima koji su sada uz vas. Jer traume ne odlaze brzo ni lako – a život opet ide dalje.

 

kraj

 

Komentari
0
Pošalji komentar
Ww9 uj1
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: