Drugi pišu: U ZEMLJI ČUDESA

Izvor: Niški portal & Čovek iza ogledala | 23-Nov-2018 | 22:22

 

Autor teksta: Čovek iza ogledala

 

U ZEMLJI ČUDESA

Teško vreme za Titove pionire. Iskasapljeni ratovima, sankcijama, bombardovanjem, ostali smo da plutamo u baruštini nemorala, zlobe i zavisti. Na površinu su isplivale aždaje sa 1000 glava, a mi vaspitavani u duhu Bratstva i jedinstva prepustili smo se stihiji užasa...neki su i potonuli.

Moj sunovrat se desio odmah nakon završetka "Srednje". Upisao fakultet (mamina i tatina želja). Ekonomija!!! Svetla budućnost! Xaxaxaa. A onda su krenuli već pomenuti "Balkanski ratovi", ja pacifista sa puškom...kadrovi iz "Kose". Ko je još razmišljao o školovanju? Daj neki posao u državnoj službi...bilo šta ,da se preživi. Sankcije i plata od 5 maraka. Bežanje s posla da bi podigli crkavicu koja se obezvredi do kraja radnog vremena. Kad je firma otišla pod stečaj, kreće moja "GOLGOTA".

Menjanje poslova...ja već mator...ej 30 godina...teglio ko mali remorker, dolazio u susret sa takvim "pacijentima" za koje sam mislio da postoje samo u filmovima strave i užasa...Na jednom od tih radnih mesta bio sam bukvalno "Marica za sve". Kafe kuvarica, sekretarica, blagajnik, fizički radnik, magacioner, kurir...(verovatno sam ispustio nešto).

Još jedan u moru zanimljivih poslova čekao me kod "Velikog Gazde"... vlasnika lanca restorana i kafana. Tu sam se izgubio ostatak osmeha po kom sam bio prepoznatljiv. Radio sam po 18 sati za platu od 18 000...pa logično..slaže se..jbg...

Kad se organizam toliko iscrpeo da sam završio na infuziji, znao sam da moram da krenem dalje... Ni slutio nisam kako me ona SVETLA budućnost baš čeka u novom "preduzeću".

Odbor za doček... par krezubih šofera, likuša sa tikovima (a ja mislio nabacuje mi se jer trza glavom i namiguje u razmacima od 2 minuta) i ONA...obučena u trenerice sa Diznijevim junacima, sa svojeručno izvučenim pramenovima (nalik na popišanog tvora), sa negovanom bradom i brkovima i MALJAVIM dekolteom (u njenom selu za takve žene kažu da su najvatrenije u krevetu), širila je smrad jeftinih cigara oko sebe...

Rekoh...treba mi šefica Gabrijela (misleći za jadnicu da je higijeničarka), kad dlakava Barby zagrme besno - JA SAM ŠEFICA!!!I ODMA DA SI ZNAŠ - JA SAM BRE OVDE STRAH I TREPET... IMAM  IZ KANCELARIJU "ZELENO SVETLO" DA RABOTIM KAKVO OĆU S RADNICI!! Pogled mi zamrzao na kovrdžavom dekolteu, a zubi zagrizli usne da se ne razvuku u ogromni široki osmeh pravo u nakazno lice drljave sagovornice. Jedan od zbabosanih šofera promrmlja..."Gabi,opet si močala na osinjak".

 

nastavak očekujemo...

      

 

 

Komentari
0
Pošalji komentar
l29 YRq
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: