Gojaznost, faktor rizika za bubrežna oboljenja

Izvor: Niški portal | 09-Mar-2017 | 13:47

Među odraslom populacijom, oko 44% ljudi vodi sedeći način života, što zajedno sa nepravilnom ishranom čini da Srbija ima preko 50% gojaznih stanovnika, a da je svako sedmo dete gojazno, rekla je dr Olivera Radulović iz Centra za promociju zdravlja povodom Svetskog dana bubrega.

Ovogodišnji Svetski dan bubrega posvećen je gojaznosti kao riziku za oboljenje bubrega.

    

  Foto: Media Centar Niš

„Kada je reč o odrasloj populaciji, dva odsto ljudi boluje od bubrežnih bolesti. To je preko 4.500  u Nišu što nije mala brojka. Manje ih je među decom, pa tako u kategoriji predškolske i školske dece ima 0,4% obolelih. Ono što nas više brine je gojaznost jer nam raste broj gojaznih, pogotovu kod najmlađih“, ističe ona.

Petina ukupnog unosa hrane kod dece trebalo bi da bude voće, a slatkiša oko 5%. Medjutim, po rečima Radulovićeve taj odnos je promenjen.

„Dugo se mislilo da je gojaznost samo indirektni faktor i da on oštećuje bubrege preko česte pojave šećernih bolesti kod gojaznih ljudi. Međutim, sada znamo za direktne mehanizme oštećenja bubrega, jer dolazi do povećanja volumena krvi koji prolazi kroz bubreg. Mi smo ove godine stavili akcenat na prevenciju. Važno je da znamo kako živimo i šta je zdrava hrana“, dodala je predsednica Udruženja za kardionefrologiju Srbije dr Sonja Radenković.

Ona ističe da se po prvi put akcije povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega šire. „U TC “Forum” i u megamarketu “Roda” nalaze se ekipe mladih farmaceuta i lekara koji mere građanima masno tkivo, težinu, indeks telesne mase i pružaju savete. Takođe, obićićemo 33 osnovne škole u Nišu, kako bi još u ranijem uzrastu počeli da govorimo deci šta je zdrava ishrana. Nisu u pitanju dijete, već zdrav način života, napominje Radenković.

Istraživanja pokazuju da svaka deseta osoba oboli od neke bubrežne bolesti. One su u porastu i smatra se da se na godišnjem nivou broj obolelih povećava za četiri do pet odsto.

„Ove bolesti se ne otkrivaju na vreme, pacijenti dolaze kada već obole. Zbog toga je neophodno kontrolisati krvnu sliku i krvni pritisak. Rizične kategorije stanovništva su starije osobe. Na Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Niš u toku protekle godine obavljeno je preko 10.000 ambulantnih pregleda i bilo je više od 3.000 pacijenata sa nekim oboljenjem bubrega. Na hospitalnom lečenju bilo je oko 1.000 njih, a na dijalizi je oko 300 pacijenata“, ističe direktorka Klinike za nefrologiju dr Radmila Veličković – Radovanović.

Transplantacija bubrega se preporučuje kod pacijenata koji se nalaze pred lečenjem ili su već na dijalizi. Novi organ u Kliničkom centru Niš čeka 30-oro ljudi, a u Srbiji 400 osoba.

Komentari
0
Pošalji komentar
PaP Dk2
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: