Ič ne volim premirotine! To su onej žene što se prenemagav. Al krivo mi po neki put što nu mem da koketiram!

Izvor: Niški portal | 12-May-2019 | 19:52

Mi smo se nasmejali do suza. Preporučujemo da pročitate.

Zahvaljujemo se na dozvoli da objavimo tekst. Ivana, hvala! 

Cilj je humor i osmeh na licima naših čitalaca. Samo to i ništa drugo!

Niški portal

 

 

Ič ne volim premirotine.

Toj su onej žene što se prenemagav.

Kad pričav s muškarca ko da gi se plaćaju minuti... ko da radu na hot lajn. Primetila sam da muški volu takve žene. Ona samo zacvrkuće i pritrepka a on se topi. Ona priča ko bebče eeeeej. Daaavoooo... sta jadi moje zjato... ljuuuuuubiiiim.

Samo još fali da izlajkujemo prizor... kojiko lajkića zasjužujemo ako smo ti sjatki.

 

Mene lično neste normalni. U spavaću sobu pa se povivajte... od mene lajk nema. Lično sam žena džabas. Krivo mi po neki put što numem da koketiram. Da tvrdim pazar... da ne reknem sa pazarim tvrd. Tej takve žene, tej premirotine, vikav se milomužnice. Za nji samo postoji muž i one imaju taktiku. Čim ti imaš taktiku znači da si kalkulant a to nije osobina s koju bi neko mogo da se ponosi.

Zašto sam ja solo igračica? Pa eve sa'ću kažem. Zato što ne dozvoljavam nikoj da me dribla a naročito ne muškarac. Dešavalo mi se mene da se spremim za izlazak a da me dečko vr'ća da se presvučem.... zdečkosaja se da Bog da. Il mi broji čaše i cigare... I sad jedan takav muškarac odvede ribu ipo na piće i ona se onesvesti kod šank. Da bre... ja se onesvestim. Štom pivnu vodku (čist metil alkohol, u aferi zozovača, treća žrtva te večeri) ja se samo om'ko pored šank. Proseverim se u trenutak kad sam čula šankera kude vika: otkinu mi prs'. Čoveku sam zamalo precapala prs' dok mi vadija jezik da se ne ugušim. E s'd... buđenje je bilo posve avangardan prizor. Našo Dude s mini ko kragna lega na zemlju s noge ukačene na barsku stolicu. Al noge brate... nožetine. Zbog nji me "dečko" vrnuja da obučem mini da mu zavidi grad... A kad se sprca uz šank nikakav ga nema, da je do njega tačno bi se ugušila, zbunija se... jaaaadaan. Shvatam da mi mokra kosa jel mi šljisnuja bokal vodu u facu da me "osveži". Oko mene publika, gledav mi u nožetine... Dignem se, saberem kraci i adio Mare.

I ja ću na takvoga da šenim i da mu vikam na telefon... zdjavooooo beeebooo.... gu gu... guuu.

Nema toj kod Dude.

Mora da budeš muško sa reskom penušavošću švepsa da bi nateraja Dude da guguče.

 

 

Ivana Petrović, reč autora za Niški portal 

Zovem se Ivana Petrović. Rođena sam i živim u selu nadomak Leskovca. Guberevac je moja ljubav i neiscrpna inspiracija. Pišem pretežno na prizrensko timočkom dijalektu sa primesama lokalizama koje svaka mikro sredina ima. Upravo je dijalekat ono što je privuklo pažnju čitaocima.

 

Ivana Petrović 
 
Leskovačka NOVA NAŠA REČ je prva počela sa objavom mojih crtica.
 
Potom je usledila knjiga pod nazivom "JEZIČARA", na dijalektu i sa obaveznim rečnikom na kraju.
 
Ne pišem isključivo humorističke tekstove. Priče o prohujalim vremenima i zaboravljenim običajima gode čitaocu isto koliko i zdrav južnjački humor, bez vulgarnosti, politike i svega onog što danas opterećuje prosečnog građanina naše Srbije.
 
Prošlog avgusta je priča o mom letovanju zasmejala Srbiju, a Boga mi i dobar deo Crne Gore i Grčke. Žena blic je objavila na svom portalu, a na radiu S je čitana. U Ćupriji su deca imala predstavu po ovom kratkom tekstu, a na daskama Leskovačkog pozorišta biće postavljena monodrama po tekstu iz knjige.
Komentari
0
Pošalji komentar
kEM uEs
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: