Legalizacija bespravno podignutih objekata - kako?

Izvor: Niški portal | 09-Dec-2016 | 22:39

Zakon o ozakonjenju objekata - legalizacija bespravno podignutih objekata

Ovim zakonom se određuju uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekata koji su izgrađeni bez odobrenja za igradnju. Takođe se misli i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu...). Takođe se zakon odnosi i na podzemne i nadzemne vodove(instalacije), ako su to samostalni objekti po tehničkim karakteristikama.

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat:

      1. Objekat izgrađen na klizištu, na močvarnom tlu...

      2. Objekat od materijala koji nisu trajni i ne obezbeđuju sigurnost objekta.

      3. Objekti izgrađeni na površinama planiranim za javne namene...

A predmet ozakonjenja  može biti objekat: 

     1. za koji je podnet zahtev za legalizaciju do 29.01.2014.

     2. kao i objekat koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole a odstupilo se od građevinske dozvole.

     3. Takođe predmet za legalizaciju može biti i objekat za koji nije podnet zahtev do 29.01.2014. ali koji se vidi na satelitskom snimku Republike Srbije iz 2015. (dostupan je građanima na internet stranici nadležnog ministarstva)…
Dakle, potrebno je:
1. Podneti zahtev za legalizaciju (osnovni podaci o podnosiocu,adresa…)
2. Pribaviti dokaz o pravu na svojinu
3. Dokumentacija zatečenog stanja objekta
4. Na kraju se uplati taksa I to je to.
 
Pokušaćemo da objasnimo stavku (2):
Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.Vlasnik mora dostaviti pravo svojine, dokaz o odgovarajućem pravu na taj objekat I zemljište ( razne situacije: podnosilac zahteva je izgradio objekat na zemljištu u svojini drugog lica-tada vlasnik objekta pribavlja dokument o svojinskim odnosima…ako recimo na pr. postoji suvlasnik koji je znao ili je mogao znati da se objekat gradi na zemljištu gde postoji pravo susvojine, a u vreme izgradnje se nije protivio, onda će se smatrati da postoji saglasnost i nije potreban pisani dokaz)...
Odgovarajućim pravom se smatraju i: sudski overen kupoprodajni ugovor, pravnosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, i dr.
 
Nakon ispunjenja predhodna dva uslova, imati podnet zahtev i imati dokaz o pravu na svojinu, pristupa se pribavljanju dokumentacije o zatečenom stanju objekta, tehnički elaborat (tehnička dokumentacija i elaborat geodetskih radova, geodetski snimak, odnosno kopija plana parcele)  i nakon toga se plaća taksa za ozakonjenje koja zavisi od klase, površine i namene objekta.
 

*Dokumentacija o zatečenom stanju objekta, tehnički elaborat postojećeg stanja bespravno podignutog objekta:

  1. Izrađuje se za objekte kategorije A (zgrade- nezahtevni objekti), klase 111011 (izdvojene kuće za stanovanje, porodične kuće, vikendice…sa jednim stanom) i klase 112111 (izdvojene kuće sa dva stana ili povremeni boravak) do 400m² i P+1+PK (PS)
  2. Za objekte sa bruto razvijenom građevinskom površinom( BRGP) većom od 400 m²
  3. …….

I sadrži za objekte do 400m²  :

1. Elaborat geodetskih radova (Elaborat se sastoji od geodetskog snimka, kote slemena objekta i položaja objekta ako objekat nije ucrtan u katastru, a ako jeste uzeti iz katastra).

Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju objekta, izrađuje se za sve objekte koji nisu evidentirani u katastru. Ukoliko je objekat evidentiran u katastru (u svom punom gabaritu i spratnosti koja je predmet ozakonjenja), tada se umesto elaborata geodetskih radova dostavlja katastarska kopija plana parcele. Zakonom je propisano da se na tu kopiju plana mora upisati kota slemena objekta, overena od strane ovlašćene geodetske organizacije.

Geodetski snimak je grafički prikaz stvarnog stanja na terenu, položaja i oblika objekata, infrastrukture, topografije i njihovih međusobnih odnosa. Geodetski snimak po pravilu sadrži i visinsku predstavu terena, koja se može prikazati kotama i izohipsama. Izrada i sadržaj geodetskog snimka definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS br. 72/2009). Ukratko, geodetski snimak sadrži:
1.Objekat koji je predmet postupka, sa koordinatama najmanje dve tačke prednje fasade (u državnom koordinatnom sistemu, Gaus-Krigerova projekcija);
2.namenu, spratnost i bruto razvijenu građevinsku površinu u osnovi objekta;
3.sve ostale objekte na parceli, kao i položaje objekata na susednim parcelama;
4.postojeće ograde, infrastrukrurne objekte i priključke;
5.položaje javnih i internih puteva i ulica;
6.bandere, stubove nadzemnih vodova, šahtove, belege trasa podzemnih vodova;
7.visinsku predstavu terena – apsolutne kote;
8.granice katastarske parcele po katastru nepokretnosti, broj parcele i brojeve susednih parcela;
9.druge elemente od značaja za postupak koji se vodi.
 

2. Snimak izvedenog stanja (opšta dokumentacija, tekstualna, numerička i grafička dokumentacija),

 

3. Izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova da objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta

 

4. I izjavu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.

 

Opšta dokumentacija kao deo dokumentacije izvedenog stanja, sadrži:

            1. Naslovnu stranu:

(1) naziv objekta sa lokacijom (ulica i kućni broj, ako je određen), brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom;

(2) naziv, odnosno ime vlasnika nezakonito sagrađenog objekta;

(3) vrstu dokumenta (izveštaj zatečenog stanja objekta sa elaboratom geodetskih radova);

(4) naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo izveštaj;

(5) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova;

(6) mesto i datum izrade izveštaja.

2. Sadržaj izveštaja

Tekstualna dokumentacija sadrži:

1. Opis objekta
2. Opis instalacija (hidrotehničke, elektroenergetske, telekomunikacione i signalne, mašinske, sa načinom priključenja na spoljnu mrežu, kao i opis tehnologija);
3. Način korišćenja
4. Vreme izgradnje
5. Podatke o materijalu od kojih je izgrađen objekat sa konstatacijom da se radi o materijalu koji obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta;
6. Podatke o stepenu završenosti i upotrebljivosti objekta sa konstatacijom o vizuelnoj detekciji stabilnosti objekta
 

Numerička dokumentacija sadrži:

1.  tabelarni prikaz površina objekta  (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);

2.  BRGP i korisnu površinu;

3.  spratnost i visinu objekta.

 

Grafička dokumentacija sadrži:

1.  grafički prikaz osnove svih etaža i krova, u odgovarajućoj razmeri

2.  najmanje četiri fotografije u boji ili crno bele koje prikazuju sve vidne fasade objekta.

…………………………………………

Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća se taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.

Taksa se uplaćuje u iznosu od 70% u korist jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nezakonito izgrađeni objekat i u iznosu od 30% u korist budžeta Republike Srbije.

Novčana sredstva dobijena od takse za ozakonjenje, jedinica lokalne samouprave koristi za uređivanje (pripremanje i opremanje) građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu i izgradnju i održavanje objekata javne namene i komunalne infrastrukture  ("Za zapošljavanje novih ljudi potrebno je oko 1,3 milijarde dinara koji će biti obezbeđeni od taksi koje će građani plaćati prilikom ozakonjenja objekata. I lokalne samouprave će imati jednokratni prihod od tih taksi, a na celoj teritoriji Srbije taj prihod bi trebalo da bude oko osam milijardi dinara", rekla je Mihajlović.)

 

 

  • Taksa od 5.000 dinara za ozakonjenje porodičnog objekta ili stana, korisne površine do 100 m2, pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte, kao i sve druge objekte.
  • Za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100 m2 do 200 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 15.000 dinara.
  • Za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 200 m2 do 300 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 20.000 dinara
  • …………………………………..

Nakon svega ovoga nadležni organ izdaje Rešenje o ozakonjenju (legalizaciji).

I ovim je građanin završio svoju obavezu o legalizaciji svog bespravno podignutog objekta.

 

Niški portal će istraživati i na dalje na ovu temu. Pratiće kako se razvija plan "opšte" legalizacije od 1.562.150 nelegalizovanih objekata...
Postavite pitanja. Pokušaćemo da Vam pomognemo i da pronađemo rešenje za Vaš problem na ovu temu. 
 

 

 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
vTr SHE
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: