Ljuberađa, selo iz koga jug Srbije dobija vodu za piće

Izvor: Niški portal | 16-May-2018 | 15:34

Na 13km od Babušnice se nalazi selo iz koga jug Srbije, dobar deo, dobija vodu. U neposrednoj blizini tog sela Ljuberađa je izvor pijeće vode koji velikim delom snabdeva i Niš.

    

Javnosti je možda manje poznato kakvo je to seoce sada, a kakvo je bilo nekada i kakve su istorijske vrednosti sačuvane spontano i danas u njemu.

U Ljuberađi je posle Drugog svetskog rata bilo oko hiljadu stanovnika. Imala je 63 zanatske radnje. Bilo je tu stolara, ćurčija, kovača, a i nekoliko kafana i vodenica. Sve zantske radnje su bile skoncentrisane u delu varošice koji su meštani nazivali Čaršija.

 Ljuberađa je bila sedište Lužnice, sedište društvenih događanja, a posle oslobođenja je opština premeštena sa sedištem u Babušnici.

Danas u Ljuberađi živi, ne više od 140 stanovnika i to ne mlađih od 50 godina, ili retko ko.

Zanatskih i ugostiteljskih radnji skoro da nema više.

Kuće koje su građene pre Drugog svetskog rata i koje su imale lokale zanatskih radnji, nisu rušene jer nije bilo društvenih interesa da se prave nove. Stari ljudi koji su ostali u njima, gde žive i danas, ih održavaju. Lokali u prizemlju više nisu lokali. Svako je tom prostoru dao neku "novu" namenu, ali su fasade ostale očuvane i tu su i danas, autentične.

Kada neko svrati ili prođe kroz ovu nekadašnju varošicu, ima utisak kakav je imao i čovek pre oko 60-70 godina. Čaršija stoji nepromenjena.

  

 

  

Tu su stare, originalne fasade obojene toplim bojama i kitnjasta drvenarija na kućama, obično zelene boje.

Ova dragocenost srpske čaršije nije nikako zaštićena. Na nju i ne upućuje ni putokaz ni neko obaveštenje. Može da bude porušena i da niko za njom i ne zažali.

Brojni su primeri u Evropi. Među njima je i primer tzv. Španskih sela. Poznato vam je da upotrebljavamo taj izraz:" Špansko selo", ali šta tačno mislimo pod tim?

   Španska sela, foto

U vreme industrijalizacije Španije pre oko 50 godina, dršava je sagradila selo čije su kuće napravljene tada bile na tradicionalan način i od originalnih materijala. Tu sada njihova deca mogu da vide kakva je tradicionalna arhitektura bila u Kataloniji ili Baskiji ili Kastilji.

Gde će srpska deca moći da vide tradicionalnu čaršiju i stare zanate? Lep je primer Sirogojna na Zlatiboru.

  

 

  

U španskim selima se mogu videti pored autentične arhitekture i zanatske radnje iz tog vremena i one rade i prodaju suvenire i proizvode. Ima tu krojenja narodnih nošnji, "duvanja" stakla...

Bilo bi lepo videti kako se u Srbiji izrađuje opanak ili kako se pravi licitarsko srce (lecedersko srce) ili kako se pletu korpe ili potkivaju konji.

Ljuberađa je kao stvorena za turističku destinaciju. Poznata je po izvorima, vodenicama i ima svoju Čaršiju. Netaknuta je to priroda i sačuvana tradicija.

Komentari
0
Pošalji komentar
KQG yE6
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: