Paulovnija: princezino drvo najekonomičnije greje zimi

Izvor: Niški portal i planto.rs | 24-Jan-2017 | 19:19

Najbrže rastuće drvo, paulovnija, za 30 % je lakše od bilo kojeg drugog drveta za građu i energetski je jednako najboljem uglju.

Vodi poreklo iz jugoistočne Kine, a veoma je popularna u celom svetu jer može da se koristi kao drvo za ogrev i pelet, ali i kao drvo za građu, sirovina za biomasu i pošumljavanje terena.

  

 

  

Paulovnija je ime dobila po Ani Pavlovni, kćerki ruskoga cara Pavla I, a poznata je i po nazivima princezino drvo ili carsko drvo. Pripada porodici Scrophulariaceae i postoji više vrsta, među kojima su najpoznatije paulovnija elongata i paulovnija tomentosa.

Očekivani rast ove neobične biljke u prvoj godini je tri do šest metara. Za dve do tri godine dostiže visinu do 12 metara, a za šest do sedam godina može da naraste i do 20 m i  30-40 cm prečnika u visini grudi (visina od 130cm en.d.b.h.).

Najinteresantnija je u pogledu energetske efikasnosti i u industriji je poznata kao „drvo od aluminijuma“ zbog otpornosti na savijanje i uvijanje. Stručnjaci kažu da kilogram suve mase drveta daje 4.700 kcal, a recimo hrasta 2.600 kcal. Ugalj ostavlja i do 35%  šljake, a paulovnija svega do 5%.

Kao drvo za ogrev paulovnija se gaji u enrgetske svrhe i tada se sadi na 4m2 (2x2m), a seče svake tri godine. Pelet koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje dobija se od drveta. Jeftina biomasa se dobija jer paulovnija ne zahteva ponovnu sadnju. Iz panja nova stabljika raste brže jer je korenov sistem razvijen, a stablo može da se seče bilo kada. Ukoliko se gaji radi dobijanja drvne građe, jednoj biljci potrebno 16m2 (4x4m), a seče se nakon sedam do osam godina. Biomasa od paulovnije koristi se kao silaža, ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije. Zahvaljujući uskom, ali veoma dubokom, korenu koji brzo raste idealna je za pošumljavanje erozijom zahvaćenih terena.

  

 

  

Osim što je vrlo ekonomična za grejanje, ova biljka je veoma ukrasna i pogodna za parkove i bašte. Kvaliteti ove lepotice su bogata kruna, divan, ljubičast cvet i ogroman list u obliku srca. Naziva se i „plućima gradova“ zbog prerade velike količine ugljen dioksida. Naime, u procesu fotosinteze jedna biljka stara četiri godine svakog sata oslobađa 1,7 kg kiseonika. Pored svih ovih karakteristika, paulovnijin med je veoma cenjen, te je u svetu veoma zastupljena u pčelarstvu.

Paulovnija se koristi i u industriji nameštaja, dasaka za jedrenje, muzičkih instrumenata, igračaka, brodskih podova, sauna...

Dok Porsche i Audi koriste paulovniju za unutrašnju dekoraciju, u Kini posade ovu sadnicu kad se rodi žensko dete, da bi kad se udaje, od ovog drveta napravili nameštaj za miraz. Upotrebna vrednost je široka.

  

 

  

  

U Srbiji još uvek ne postoji tržište za paulovniju, ali je Nemačka zainteresovana za ovaj proizvod iz Srbije. U Vojvodini je sve više zasada pod ovim industrijskim drvetom, a ono ima industrijsku primenu nakon 7-10 godina, a neka stabla i nakon 5 godina, a i na jalovištima TE Kostolac je posađeno oko 3000 stabala.

Izgleda da ova investicija ima budućnost u našoj zemlji. Nije previše zahtevna biljka. Raste na do 1000m nad.visine, ne podnosi močvarno tlo, a valja je zalivati u sušnom periodu, najbolje sistemom kap po kap.

Prosečna cena ovog drveta je na tržištu od 300-400 EUR, a može ići i do 1000 EUR za kubnom metru, u zavisnosti od klase. Imajući u vidu da se nakon seče drvo obnavlja i da tako može da napravi i 5-6 ciklusa, ova investicija bi mogla biti investicija budućnosti, a sama paulovnija "drvo budućnosti".

 

  

 

Uzgajivači su se okupili u udruženje Planto kako bi se međusobno sačuvali, pomagali i savetovali. Sarađuju sa Institutom za voćarstvo Čačak i imaju skupa oko 150-200 ha zasada u Srbiji. Zajednički cilj im je plasman robe, a biće ga.

Želimo im uspeh u poslovanju.

Kao izvor fotografija je korišćena internet prezentacija www.planto.rs

 

   

 

Komentari
0
Pošalji komentar
ztx ar7
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: