Pravnik Bojana Bogojević i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

Izvor: bojanabogojevic.wordpress.com & voice.org.rs | 21-Aug-2018 | 00:08

FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM : naknada zarade odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi ( posebne ) nege deteta u skladu sa novim zakonom

 

 

U decembru 2017.godine je usvojen novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ( u daljem tekstu : Zakon)  koji je u Republici Srbiji počeo da se primenjuje 01.07.2018. godine, a  u današnjem tekstu ćemo se pozabaviti delom koji se odnosi na naknadu zarade odnosno plate za vreme porodisljkog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Na samom početku treba istaći da se gore navedena pitanja u Zakonu regulišu u  5 članova .

Ova naknada zarade predstavlja klasičnu meru finansijske podrške porodici sa decom  čija je svrha da se roditeljima olakša usklađivanje rada i roditeljstva. 

Ovu vrstu naknade ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica  ( zaposleni kod poslodavca ).  Izuzetno, pravo na ovu vrstu naknade može ostvariti i  zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, a dužina trajanja prava na naknadu zarade odnosno plate računa se od dana rođenja deteta, što predstavlja jednu od mnogih novina uvedenih Zakonom.

 Takođe,  ovo pravo  ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

 Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, moguistovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

 

 

Važno je istaci da pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Još jedna od novina u ovom delu Zakona predstavlja i način utvrđivanja osnovice za ovu vrstu naknade. Osnovica  se novim zakonskim rešenjem utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Ono što najviše interesuje javnost jeste rešenje koje je predviđeno članom 13. stavom 2. Zakona kojim je regulisano da se mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija  deljenjem zbira gore navedenih osnovica  osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

 Vema važnu novinu prestvaljaju rešenja člana 14. Zakona kojima :

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Poslodavac, nadležni organ, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate, a po izuzetku  ta dužnost postoji  ako postoji zahtev korisnika prava .

Važno je navesti da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može  podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje i da je  poslodavac, odnosno korisnik naknade zarade, odnosno naknade plate dužan da nadležnom organu prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade odnosno naknade plate.

Bitno je istaći da isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima za ostvarivanje  prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta , a koji  su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.

Za sam kraj  danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09).

 

Bojana Bogojević, pravnik

Autor: Bojana Bogojević (link)

diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, ekspert za EU. Ko-autor je dve stručne knjige i autor više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja, aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima.

Pohađala je više međunarodnih škola iz oblasti prava i ekonomije. Kao predstavnik civilnog sektora, učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Tvorac je bloga o pravu i korporativnom upravljanju i autor tekstova koje je do sada objavilo preko 30 vodećih portala i institucija u zemlji, regionu i inostranstvu Stručni saradnik je nevladine organizacije Centar za mame i web portala Moj pedijatar i Yumama. Deo je organizacije Global Goodwill Ambassador za Srbiju, Predsednika org Luìza Palma

Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com

 

 

O posledicama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom govore Jasmina Mihnjak, dr Mario Reljanović, kao i Bojana Bogojević iz organizacije Centar za mame

Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak za VOICE:

Ne treba da plaćamo roditelje da bi rađali, treba da omogućimo normalno okruženje, okruženje u kojem će svi građani, ne samo roditelji, osećati barem koliko-toliko dostojanstveno da mogu da žive neki normalan život. U ovakvom okruženju, gde na svakom koraku roditeljstva imate problem, dok trudnicama kasne plate, gde se žene i dalje plaše otkaza nakon porodiljskog, gde imate najskuplju bebi opremu, a porodiljama se umanjuju zarade, ne vidimo nikakav pomak – kaže Mihnjak.

Jasmina Mihnjak, (foto: Bebac)

 

Dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje za VOICE da je novi zakon na rečima zaštitnički, a zapravo vrlo diskriminatorski po one na koje će se odnositi. Osnovni problem je, kaže, što država svoju socijalnu funkciju posmatra korporativno a ne socijalno.

On je politički vrlo lepo uvijen u mašnicu i ukrasni papir, a u stvari, unutra imate praznu kutiju. Dobili smo samo lepu ambalažu i formalno sprovođenje nekih ideja za koje se civilni sektor zalagao, ali su one faktički uništene u samoj razradi i realizaciji, tako da zakon sigurno neće pomoći natalitetu ili borbi protiv bele kuge, niti će dovesti roditelje u neki posebno povoljan položaj. Oni su dali nešto malo drugima, a uzeli su od svih ogromnu cifru. Ukupna suma novca koji se isplaćuje biti niža sada nego što je bila ranije. Širi je krug korisnika, uključeni su i ovi koji nisu u radnom odnosu, ali su drastično niže naknade. Tu je država uštedela ozbiljne pare zato što onih koji su van radnog odnosa i ispunjavaju te uslove, prema nekim anketama, ima oko 15 odsto. Znači, povećaće se krug korisnika za oko 15 odsto, a smanjiće se naknade za 40, 50, nekome 60 odsto – kaže Reljanović.

 

dr Mario Reljanović, (foto: Medija centar Beograd)

 

Bojana Bogojević iz organizacije Centar za mame kao najvažniju novinu u Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom navodi način utvrđivanja osnovice, za koju se sada uzima 18 zarada ili naknada zarada koje su prethodile onom momentu kada je porodilja počela da koristi svoje pravo na porodiljsko odsustvo. Pun iznos naknade, dodaje ona, ne može biti manji od minimalne zarade koja je utvrđena na dan podnošenja zahteva, ako je evidentirano najmanje šest najnižih osnovica koje imaju karakter zarade.

Trenutno najviše buke je digao član 13. stav 2. ovog zakona, kojim je regulisano da mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici. Postoje određene porodilje kojima mesečna zarada daleko premašuje mesečni prosek – kaže ona.

Bogojević dodaje da je ovim zakonom proširen krug korisnika porodiljske naknade i naknade za negu deteta i posebnu negu deteta, pa sada pravo na ta primanja imaju i žene angažovane po takozvanim fleksibilnim oblicima rada – žene koje nisu zasnovale radni odnos, koje su radno angažovane po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskih ugovora ili žene koje su u trenutku rađanja nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je u značaju za ostvarivanje ovog prava.

To što se za osnovicu uzima 18 zarada, prema rečima naših sagovornika, jeste najproblematičnije i dovešće do toga da će naknade koje će porodilje primati biti manje od njihovih zarada. Mihnjak podseća da je u Srbiji teško u kontinuitetu imati posao 18 meseci, te da žene vrlo često ostaju bez posla.

Najveći problem imaće upravo mlade majke koje su ostale u drugom stanju na samom početku radnog staža. To naravno ne podstiče natalitet, jer žene neće planirati porodicu, kao i do sada, pre dobijanja stabilnog zaposlenja, što je u ovoj zemlji zaista teško. U ovome vidimo još jedan veliki problem, a to je da će trudnice i u rizičnim trudnoćama raditi do kraja trudnoće kako bi dobile veću platu – ističe ona.

 

Teška računica, ali na štetu porodilja

Reljanović upozorava da nova osnovica znači da gotovo niko na porodiljskom neće dobiti 100 odsto plate.

Svaki mesec u kojem majka nije radila se računa sa nulom, tako da, ako ste radili samo šest meseci i imali, recimo, 50.000 dinara platu, šest puta po 50 jeste 300.000 dinara. Ta suma se deli sa 18, pa se dobije 16.667 dinara – kaže on dodajući da porodilje koje imaju najmanje šest zarada ne mogu dobiti manje od minimalne zarade u Republici. Za razliku od onih koje su radile manje od šest meseci.

Onda nemate nikakav donji prag, možete bukvalno primati 3-4 hiljade, možete primati tu naknadu manju od, recimo, iznosa novčane socijalne pomoći, što je vrlo loše – kaže Reljanović. Upozorava i da će se od sada neto osnovica na koju je porodilja plaćala doprinose, prilikom isplate naknade od strane države računati u bruto iznosu.

Ako ste primali 50.000, to vam je neto osnovica na koju ste plaćali doprinose, između ostalog i zdravstveno osiguranje. I ako ste 18 meseci imali istu platu od 50.000, mislili biste da će vam i naknada biti 50.000, međutim neće. Biće vam 50.000 u bruto iznosu, što je u neto iznosu 20 i nešto hiljada, praktično minimalac – upozorava naš sagovornik. Kaže i da je na taj način prekršena Konvencija Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva, koja predviđa da majke, trudnice ili porodilje, za vreme korišćenja tog prava, ne mogu da imaju primanja koja su niža od dve trećine primanja koja su do tada imala.

Dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo za VOICE kaže da su novim obračunom osnovica diskriminisane poljoprivredne osiguranice, jer moraju da uplaćuju doprinose najmanje 24 meseca pre porođaja, a ne 18 kao sve ostale. Takođe su, kaže, diskriminisane i žene sa visokim primanjima jer je najveća naknada koju mogu da prime ograničena na tri prosečne zarade. Reljanović ističe i da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sadrži jednu ekstremno nemoralnu odredbu – onaj ko dobija naknadu za pomoć u kući ne može da dobija naknadu zarade za posebnu negu deteta.
– Ako se neko kvalifikuje da ima specijalizovano medicinsko osoblje koje dolazi svakog dana i brine o detetu koje je teško bolesno, mentalno ili fizički, moraće da radi ili će morati da ide na neplaćeno odsustvo, neće mu biti to odsustvo plaćeno. Ako dolazi kvalifikovani radnik, detetu roditelj ne treba, to bukvalno piše u tom zakonu – kaže Reljanović.

Bojana Bogojević ističe da zakon ne važi retroaktivno, zbog čega se promene odnose samo na žene koje se porode posle 1. jula. Onima koje su se porodile pre tog roka i dalje plate isplaćuje poslodavac. Naša sagovornica podseća da, u skladu sa Zakonom o radu, svako ko sumnja da mu poslodavac ne isplaćuje platu na vreme može da iskoristi platni listić i dođe do svojih primanja.

Listić postaje izvršna isprava i ide se na izvršenje koje se sprovodi po Zakonu o izvršnom postupku – ističe ona.

 

Dalibor Stupar (VOICE)
 

Komentari
0
Pošalji komentar
rjd NPT
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: