REMBRANTOV  AUTOPORTRET  PRODAT U SOTBIJU ZA 18,7 MILIONA DOLARA

Izvor: Niški portal | 29-Jul-2020 | 21:14

Galerija „Sotbi“ u Londonu, prodala je na virtuelnoj aukciji pored ostalih umetničkih dela i jedno delo genijalnog holandskog slikara Rembranta van Rajna (1606- 1669). 

Rembrantov autoportret prodat je privatnom kupcu za 14,5 miliona funti (18,7 miliona dolara).

Aukcijska kuća je rekla da je to novi rekord za autoportret holandskog majstora na aukciji. Sotbi kaže da je "Autoportret s crnim šeširom" iz 1632. godine tražilo šest ponuđača.

Delo najvećeg  holandskog  slikara i jednog  od  najvećih  u  istoriji umetnosti Rembranta  Harmensa van Rajna (1606- 1669) prodala je ovih dana galerija Sotbi iz Londona. Reč je o  „Autoportretu“  iz Rembrantove  prve  amsterdamske  faze (1632-1642). Rembrantov prelazak  iz rodnog Lajdena u Amsterdam označio je početak  nove faze u njegovom  životu, što  se ubrzo  odrazilo  na  njegovom delu. Počeo je da slika veća platna, da  radi  mnogo više portreta i da pušta na volju  svom smislu za dramatično. Do  te promene svakako nije došlo odjednom,  on je  početkom 1632. godine  naslikao  dva  portreta  koji su potpuno u njegovom lajdenskom stilu. Tek  portret bogatog trgovca Martina  Lotena  ( Muzej u Los Anđelesu), tipičan je za  Rembrantov rad tokom prvih godina života u Amsterdamu.

Godine 1632. u salonu jednog trgovca umetničkim predmetima, kod koga se sastajala sva elita Amsterdama, Rembrant upoznaje plemkinju Saskiju  van  Ujlenburg. Njemu je dvadesetsedam,  a ona je šest godina mlađa. To je ljubav na prvi pogled. To su godine  sreće  u  Amsterdamu  u društvu  nasmejane  i bogate  žene.    Saskija je zgodna, ali svojim sitnim  očima, malim  ustima  i nežnim telom - koje je godinama mučila jektika, uopšte nije ideal  žene  toga  vremena. Rembrantu, opčinjenom  slikarstvom, to nimalo ne smeta. Portreti  nastali  u tom periodu  žive od  iste radosti.

Početkom  1632. Rembrant  slika veličanstveno  platno „Čas anatomije doktora Nikolaesa Tulpa“ ( Mauricijusov dom, Hag). Ta slika označila je prekretnicu u Rembrantovom  stvaralaštvu. Zašto? Zato što Rembrantova kompozicija rešava problem grupnog portreta na iznenađujući način i stoga  je karakteristična za njegov  veliki  talenat. Njegova  kompozicija  nema simetrične konstrukcije, likovi su povezani samo neodređeno centralnom temom. Slika prikazuje grupu duboko zainteresovanih ljudi okupljenih oko  svog  učitelja i leša, čiji su mišići ruke očigledno predmet proučavanja u datom trenutku. Prateći doktorovo  obraćanje, svaka  od  figura učestvuje  u zajedničkoj radnji. Na licima učenika koji pažljivo  slušaju profesora, ocrtava  se strah,  radoznalost, čuđenje i divljenje. Na platnu, Rembrant je majstorski  rešio brojne  slikarske  probleme  distribucijom  svetlosti  i  senke. Ostaje  nezaboravan utisak kako mladi umetnik u „Času  anatomije“ iz 1632. ruši staru šemu  koordinacije i celu  grupu podčinjava jednom  kretanju  i jednoj  svetlosti, i svako će ovaj postupak da oseti kao tipičan za novi stil.

Nekoliko  Rembrantovih maštovitih portreta bogato odevenih ljudi sa turbanima na glavi postoje i  dan- danas, a nastali su tokom 1632.  Najimpresivniji  primer  je sada u Metropoliten muzeju u Njujorku. Lik prirodne  veličine, obučen  u široku haljinu izvezenu zlatnim nitima, stoji prema sivoj pozadini koju oživljavaju  samo  igra svetlosti  i  tečni  potezi kičice. Taj čovek pre liči na nekog Holanđanina tako obučenog  naročito  za  tu priliku nego na pravog Turčina ili „plemenitog Slovena“, kako ga naziva Metropoliten, ali bio to pravi Turčin ili ne, on je veličanstven.

„Autoportret“  je , verovatno, nastao polovinom 1632. godine, i on jasno pokazuje da  je  Rembrant  ostavio za sobom  nasleđe iz „lajdenske faze“- da se njegov stil promenio zajedno  sa dušom  slikarevom.  Na „Autoportretu“ Rembrant  je prikazao sebe u svečanoj odeći sa crnim filcanim šeširom na glavi i  belim čipkanim okovratnikom. Intenzivni  realizam koji  karakteriše Rembrantove slike ovog perioda i visoki kvaliteti  pikturalnog bogatstva slike i postupka koji je negovao, očevidni su u  ključnim  pasažima ovog lepog portreta koji je  naslikao jedan dvadesetšestogodišnjak.  Na  platnu  se jasno  vidi   suštinski  problem  Rembrantove umetnosti, onaj kome će biti  podređeni svi drugi  njegovi  napori- crtački, koloristički, misaoni  i osećajni - to je  problem svetlo - tamnog; njemu će on  dati jednu  novu formulu i razviće  ga vremenom do visine  koju nikad  niko nije dostigao.

Rembrantovi  portreti su potresni dokumenti o čovekovoj sudbini, oni su puni tuge i melanholije i istovremeno dokaz o tragičnosti jednog života.

Piše Kamenko M. Marković

Komentari
0
Pošalji komentar
vI4 ftl
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: