Saranimo babu, a od sovru su ljudi išli puni s utisci!

Izvor: Ivana Petrović za Niški portal | 12-May-2019 | 14:22

Mi smo se nasmejali do suza. Preporučujemo da pročitate.

Zahvaljujemo se na dozvoli da objavimo tekst. Ivana, hvala! 

Cilj je humor i osmeh na licima naših čitalaca. Samo to i ništa drugo!

Niški portal

 

Saranimo babu, a od sovru su ljudi išli puni s utisci!
 

Oće bit, neće bit. Drž, ne daj. Na tam, na ovam... uglavnome zakopamo babu.

Na nas bližnji napuniše šije sas zemlju od prvi bus da mlogo ne patimo za pokojnicu.

    - Lele mamo, tugo mamo... tate, tate, sretni mamu pa gu sprovedi tam, na njum vu je sd sve nepoznato.

Tetke i majku mi, ne mož da utovaru u traktorska prikolica kolko toj vienje i žal.

    - Aaaa mamooo, maaamčencence...

Muži gi vučev za laktovi, ajdete Savke, Gordano, Boske...

    - Nećemo!!! Tuj će sedimo kude mamu.

    - Pa, b'š ako ste ga rešile, vi spite tuj!

Kad zabrunda traktor, one ko šarke, jedna po jedna, same si ulegoše.

    - Šmrc, šmrc, šmrc.

    - Rekoste li na ovej žene doma da ne postavljav obični tanjiri i ložice?...

    - Pa nesmo...

    - A zašto neste...

    - Zatoj što nemamo neobični ni tanjiri ni ložice ni ništa.

    - Tu da ga vetar! Pal vi reko da sam donel iz Švecko sve papirno i plastično. Serviz tanjiri, artijeni ženo! Aj plitak nego i dibok. Plastična šolja, čaša, nož, viljuška, kašika.

    - Što ne sipujete belu čorbicu? A ona vrel'c... ajde ja ću vi sipem.

Jedino kutlača što je bila normalna. Ljudi gledav i sve gim neverica će otpadne dno od paniče da osmudu međunožje na pravdu boga. Ima da počnu da viju pokojnicu otponovo.

    - Čiča Dimčo, da ti sipem?

    - Neka more, mlogo mi je tuga za snajku, ne mog ništa da obiđem, neka neka.

Sovra beše postavena pod crn Dud a gra’ ni beše nekako čorbas ispaja, iako je bija na tevsiče. Kako tevsiče ide od ruku do ruku takoj sporadično padne neka dudinka u gra’ i uprska ožalošćenu porodicu....

    - Tugo tugo, nešto je Marika ljutita mlogo.

    - Pa ko neće je ljuta kad ona ič "flastiku" neje volela.

Od sovru su ljudi išli dom puni s utisci.

    - Ma što’e pa ovoj? A mori, vidoste li pa ovoj? Cccccc, jučer da sam čula ne bi veruvala.

A svi furtom ko da gi je izbila variola vera, crne dudinke gi sve unakazale.

Čudno ne čudno, sudovi nesmo prali. Dek i stolnjak beše artijen pa sve zbramo takoj, ko si je na astal, pa odnesomo na đubre i upalimo. Takoj isto i za drugu turu i za treću. A baba je sve vreme neumorno vršila rafalnu paljbu od Dud.

Da l’ ona ovoj da dočeka da se s njuma tera sair, ovoj je sarana a ne dečiji rođendan. Pa je dobro što nesu kupili šiljesti kapčiki za zvanice a mogli su da angažuju i nekoga klovna na uvrćuje ludbaloni.

Tačno smo mogli da turamo sovru u igraonicu, zbog crne dudinke, neje do drugo.

 

 

Komentari na tekst – Ivana Petrović (facbook stranica):

Ivana Petrovic:

  - Vi se icepiste od smejanje a kod nas su to redovne situacije. Primera radi kad smo saranjuvali baba Marikinu 'etrvu beoše 40 stepena u lad. Da zlo bude veće iskopali rupu za sand' k, nesu rekli na grobljari da je u pitanje kovčeg, takoreći pa sarkofag. Čekali smo na onija vrelci da proširu jamu, teše se svi istrućamo, nigde lad ženo. Posle gu pa spuštiše naopoko, glava u kontra smer. Pa vadi s konopci, pa spuštaj...
NN:
  - Sigurno se ne cepimo od smejanje zbog Događaji nego zato što Gi ti tako opisuješ Da se slike same Ređaju i čuje se jablanički (guberevački, leskovački...) Dijalekt (zvuk) a to je toliko Retka sposobnost !!! Blagosloveno onoj Devojče što ti Reče Da počneš s pisanje!
NN:
  - Mala preporuka za neupućene : objave Ivane Petrovic nikako ne čitati Dok nešto jedete, pijete (opasno po život), Dok ste u prevozu, na Radnom Mestu (koj ga ima), na ulici- sve nosi određene Rizike, Dakle, Lepo sednite (Može u Društvu) kući ili na pauzi na poslu iii uživajte.
 

 

Ivana Petrović, reč autora za Niški portal 

Zovem se Ivana Petrović. Rođena sam i živim u selu nadomak Leskovca. Guberevac je moja ljubav i neiscrpna inspiracija. Pišem pretežno na prizrensko timočkom dijalektu sa primesama lokalizama koje svaka mikro sredina ima. Upravo je dijalekat ono što je privuklo pažnju čitaocima.
 
 
Ivana Petrović 
 
Leskovačka NOVA NAŠA REČ je prva počela sa objavom mojih crtica.
 
Potom je usledila knjiga pod nazivom "JEZIČARA", na dijalektu i sa obaveznim rečnikom na kraju.
 
Ne pišem isključivo humorističke tekstove. Priče o prohujalim vremenima i zaboravljenim običajima gode čitaocu isto koliko i zdrav južnjački humor, bez vulgarnosti, politike i svega onog što danas opterećuje prosečnog građanina naše Srbije.
 
Prošlog avgusta je priča o mom letovanju zasmejala Srbiju, a Boga mi i dobar deo Crne Gore i Grčke. Žena blic je objavila na svom portalu, a na radiu S je čitana. U Ćupriji su deca imala predstavu po ovom kratkom tekstu, a na daskama Leskovačkog pozorišta biće postavljena monodrama po tekstu iz knjige.
Komentari
0
Pošalji komentar
um4 J0q
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: