Srbiju tehnološki razvijati domaćim inovacijama i domaćom proizvodnjom

Izvor: Niški portal | 10-Jan-2017 | 14:46

"Industrijska proizvodnja u Srbiji teško se oporavlja, veoma sporo i nedovoljno. Postajemo sve više (90%) zavisni od stranih proizvoda, uvozimo gotovo sve, a ako statistički uključimo i strane firme koje kod nas posluju kao domaće, u stvari se "zamagljuje slika" i čini se da dolazi do oporavka industrijske proizvodnje u Srbiji",kaže za eKapiju Zoran Pekez, predsednik Vojvodina metal klastera.
On kritikuje tzv. "mantru o sudbinskoj neophodnosti stranih direktnih investicija" koja, kako kaže, nije dovela do očekivanih rezultata - sačuvali smo ili otvorili "jeftina radna mesta", a od tehnološkog napretka nema ništa.

Država, kažu,   nije odustala od domaće industrije. U procesu je revizija Strategije industrijskog razvoja koja se inače bazira na inovacijama i znanju, a ne na jeftinoj radnoj snazi.U Ministarstvu su isticani i ključni sektori u razvoju. Prerađivačka industrija je ključ, bilo da se radi o prehrambenoj, drvnoj industriji, industriji gume i plastike, sektoru mašinstva...

"Ko pazi na vetar - neće sejati, ko gleda na oblake - neće žeti ", kaže mudrost. Razloga je uvek mnogo zašto izostaje preduzetnička energija u Srbiji. Pomalo uljuljkani idejom da raditi znači jedino ako si deo društvenog sektora, a koji bez sumnje počiva na kolektivnoj neodgovornosti, teško je odlučiti se u ekspediciju. Ekpedicija vodi u ozdravljenje privrede jer je mnogo više motiva za rad, preduzetničkog duha, samoinicijative, odgovornosti i planiranja. A kako stvoriti uslove da se sa jednog nefunkcionalnog i neefikasnog radnog mesta, ali privilegovanom po više parametara,  pređe na samoinicijativu, akciju, planiranje, odgovornost i biti direktno izložen konkurenciji koja se bazira isključivo na kvalitetu. Nije lako to sprovesti u delo.

Ipak nižu se primeri zdrave samoinicijative. Mnogo je primera malih radionica, proizvođača zdrave hrane. Opredelili su se mali privrednici za proizvodnju jagoda, lešnika, meda, ulja od koštica voća (jedinstven primer u našoj zemlji)...

Na vidiku je privatizacija naših banja. To je prilika za razvoj malog privrednika koji bi svojom uslugom poboljšao ponudu banje, a samim tim pružio sebi priliku da zaradi. Mnogo je bitno da proizvod koji se nudi turisti bude zaista oličenje kvaliteta, kontrolisan od strane zvaničnih istitucija. Samo će kvalitet proći  i dovesti turistu ponovo i otvoriti vrata preporukama i daljim investicijama. Tu su razni domaći brendovi iz kuhinje, zdrava hrana, zanatlijske radionice, usluge seoskog turizma, konjički sportovi, spa-centri, planinarenje, paraglajding, lovni turizam...mnogo je ideja, ali je ideja najbitnija. Dodali bismo da je ipak kvalitet najbitniji. Ne prividan kvalitet, proizvod zamaskiran spolja, nego pravi kvalitet. Tu je ključ uspeha i motor za pokretanje srpske privrede. To nije lako, ali je uspeh neizostavan.

"Svaki početak je težak", kaže Dragan Trivanović, vlasnik privatne firme "Tricom" koja se od limarsko-bravarske radionice razvila u profitabilno preduzeće koje svoje proizvode namenjene građevinarstvu i metaloprerađivačkoj industriji plasira na evropsko tržište. "Birokratija je najveći problem privatnog preduzetrnika", kaže on i teško je jer tek možda izlazimo iz okruženja gde je svaki oblik privatnog preduzetništva osporavan i sabotiran.

"Država bi morala više da ulaže u mala i srednja preduzeća, jer su zapravo ona motor društva i ekonomije", naglašava Dragan Trivanović za biznis magazin Nira Press.

Niču i etno sela. Ostavljena domaćinstva postaju turističke destinacije bazirane na prirodnim resursima, organskim proizvodima i ljubaznoj usluzi.

"Na preko tri hektara izgradili smo i štalu za domaće životinje, dve furune za pečenje hleba, pušnicu za meso, igralište za decu i druge prateće objekte. Da ne zaboravim i baštu sa povrćem, tako da za naše goste hranu pripremamo od sopstvenih organskih proizvoda, priča Dragan.

Ima uspeha i u drvoprerađivačkoj industriji. Dug je put od dopremanja sirovine u strugaru, njene grube obrade, sortiranja po kvalitetu, sušenja iste i ulazak u dalju proizvodnju. Proizvodi mogu biti razni, nameštaj povezan sa dizajnom, parket, drvo-briket kao ogrev...To je lanac koji najbolje funkcioniše kada je sve u jednom, ali moguće su i pojedinačne operacije.

Mala vrednost bruto rasta domaćeg proizvoda je uzrokovala da se domaći proizvođači preorijentišu na izvoz. Kažu da tamo nema problema sa naplatom i uobičajene naplate kompenzacijama, kao kod nas. A pošto građevinarstvo stagnira, smatraju neki mali privrednici i proizvođači prehrambenih proizvoda da na njihov red tek treba čekati. Konditorske radionice, čokolaterije, a u vezi sa malom kupovnom moći naših ljudi,kažu da je razlog interesovanja za izvoz jedino to.

Saznali smo da je teško sačuvati šljivu od "propadanja", naš nacionalni brend. Sušenjem šljive i pakovanjem izgleda da nije pronađen pravi recept koji bi ispoštovao traženi rok trajanja, a da ne dodje do buđanja proizvoda, a sa druge strane da se proizvod ne tretira konzervansima...

Mnogo je ideja, ali je ideja i najbitnija. I dodali bismo i kvalitet. Možda je kvalitet još bitniji.

Srbiju tehnološki razvijati domaćim inovacijama i domaćom proizvodnjom, ali je pomoć države neophodna.

Komentari
0
Pošalji komentar
BUC Hgp
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: