Šuma je energija

Izvor: Niški portal | 21-Mar-2017 | 13:58

Srbija spada u srednje šumovite zemlje sa prosečnom pokrivenošću šumskom vegetacijom. Ukupna površina pod šumama iznosi dva miliona 254 hiljada hektara, što čini 29,1%. U šumama Srbije prisutno je 49 vrsta drveća, od čega je 40 lišćarskih, a devet četinarskih. Strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat poveća na 42% do 2050. godine, podaci su Javnog preduzeća Srbija šume i Zavoda za zaštitu prirode.

   

Šume se poslednjih godina suočavaju sa velikm problemom suše stabala. Kada je reč o jugu Srbije, najugroženije područje je u okolini Bosilegrada. Razlozi su različiti na različitim mestima. Negde je to bolest, gljiva, potkonjak ili abiotički uslovi koji utuču na sušenje.

„Svaki prostor je karakterističan za eko sistem. Posle rata su se sadili četinari i tamo gde im nije mesto. Sada se taj trend menja  pa tako na mestima gde je pogodno zasaditi bukvu, to područje biva pošumljeno tom vrstom“, rekao je direktor niškog Zavoda za zaštitu prirode mr Danko Jović.

Povodom svetskog dana šuma, u parku preko puta gradske kuće zasađeno je jedno stablo hrasta. Ova vrsta je drugo zastupljeno drvo kod nas, odmah posle bukve. Prema rečima dr Dragane Ostojić autorke monografije „Zaštićeni hrastovi“, od dva miliona i 400 hiljada hektara pod šumama, 40% su hrastove.

„Postoji između 300 i 600 različitih vrsta hrastova. U Južnoj Americi ih je najviše. U srbiji postoji desetak različitih vrsta, a u Evropi 20. Hrast je sveto drvo od pamti veka. List se nalazi na amblemima i grbovima mnogih zemalja“, dodale je Ostojić.

                                         

U saradnji sa JP Srbija šume koji upravljaju većim delom naših zaštićenih prirodnih dobara. Pre tri godine počeo je zajednički projekat tog preduzeća sa Zavodom za zaštitu prirode o proučavanja ptica u šumama- sova.

„Šume su posebni eko sistemi u kojima živi veliki broj različitih biljnih i životinjskih vrsta i da bi se pravilno shvatilo odumiranje šuma i životni proces u šumi, potrebno je uhvatiti se za posebnu vrstu. Mi smo se odlučili za sovu i proučavajući ih, proučavaćemo njihov način života, ishranu, prostore gde se krije njihov plen i upoznamo ta mesta, a dobićemo i jasnije slike šumskih zajednica. Oni se sprovode na Staroj, Suvoj planini, i delu kod Uvca, Tari“, naglasio je Jović.

Međunarodni dan šuma ustanovljen je 1971. godine. 21. mart uzet je kao dan prolećne ravnodnevnice na severnoj hemisferi, odnosno jesenje ravnodnevnice na južnoj polulopti.

Autor: Vladana Simić

Komentari
0
Pošalji komentar
rFh 0Kq
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: