Veoma je važno da kad "seješ", tlo gde "bacaš" svoje "seme" bude plodno

Izvor: NiškiPortal | 28-Apr-2017 | 13:19

Niški portal:

Kakve su bile prilike u našem gradu, u trenutku kada ste donosili odluku da odete iz našeg grada, davne 1989. godine? U tom nekom trenutku ste bili jedan od vodećih ljudi na projektu TC Kalča, tačnije direktor sektora za izgradnju Kalče. Velike odluke ste doneli tada, a da te odluke imaju još veću težinu govori i činjenica da ste bili u tom trenutku i suprug i otac troje dece.

Arhitekta Ivan Redi:

Svako od nas je u svom životu po jedan žetelac. Kako kaže naš narod: „Kako si posejao, tako ćeš i da žanješ“. I jako je važno da kod tog procesa sejanja, vodiš računa kakvo je tlo i gde „bacaš“ to svoje seme...da to nije neka „bocka“ pored puta, da to nije „kamenjar“, nego da je to plodno tlo koje će onda kad rodi, doneti neuporedivo više plodova nego što si ti bacio. I to je ta lepota kod „sejanja“ na „plodnom tlu“, što dobiješ mnogo više od onoga što si dao.

Za Kalču sam ja dao sve svoje resurse. U to vreme sam bio i direktor sektora za izgradnju TC Kalča u Direkciji za urbanizam, izgradnju i rekonstrukciju Niša. Bio sam i u Savezu arhitekata Jugoslavije, imao sam sva priznanja i ordenje, malo pre toga sam bio i predsednik tog Saveza...O svom trošku sam putovao i edukovao se, a sve u cilju da dam nešto svom gradu. I to je išlo dobro, sve do jednog trenutka kada je ideja za pojekat Kalče pokrenuta u svakom smislu te reči.

Jedna od spornih stavki je bilo pitanje parkiranja, vitalni problem za ceo grad. Ja sam predlagao dva rešenja: jedno je bilo parkiranje na vrhu objekta, a drugo u podzemnom delu. Nisam ja to izmislio. Putujući po svetu sam to i video u praksi.

Odbijena su oba, uz obrazloženje da je prvo rešenje loše, jer bi izduvni gasovi automobila „padati“ na prolaznike dole, a drugo je loše jer ima podzemnih voda. Nisam razumeo obrazloženje da će izduvi gasovi padati dole na prolaznike...pa zar u Nikole Pašića ne prolaze automobili na 60cm razdaljine?! Šta je to? Ne razumem. Ni podzemne vode nisam mogao da razumem. U tom trenutku, na pragu 21. veka mi govorimo o problemu podzemnih voda...pa napravljen je kanal La Manche i da ne pričamo šta još. Postoje podzemne garaže u pet nivoa, pod zemljom...ali nije važno. Sve to negde nije ni bilo tačno, jer se procesom urbanizacije tokom vremena i nivo podzemnih voda snižavao, ali nije ni važno.

Bio sam nadglasan, ali meni nije bilo važno da li gubim bitku, već da li ću dobiti rat. Ja nisam tada dobio rat. Dolazile su i nove reorganizacione odluke i novi načini rada, novi putevi, gde će se finansiranje objekate rešavati na neki drugi način. Ja neke stvari nisam mogao da prihvatim.

Neću da ulazim u detalje. Rekao sam: ja tako ne mogu. U vreme reizbora se nisam javio.

Nakon toga sam postao referent.

Nisam to doživeo tragično. Zvuči neverovatno, ali nisam.

Ja sam to shvatao na svoj način. To prosto nije bilo moje plodno tlo, mesto gde ja treba da sejem. Meni je uvek bilo važno da ako „sejem“ , da to nikne. Trudio sam se i da „zalivam i da kopam i da plevim“, da bi to rodilo. Međutim, tu nisam više video sebe. Ono što sam mislio da mogu da dam, da bih mogao da volim i što sam mogao da pružim, da bih posejao, nisam mogao da realizujem. Bilo je nedovoljno. Nije bilo ni pitanje prilagođavanja. Bilo je pitanje traženja optimalnih rešenja za taj trenutak. Ja ga nisam pronalazio na tom tlu.

Bio sam zabrinut za sebe samog.

Moj poslovni stub se ozbiljno ljuljao, a sve to je doprinosilo da je postao ugrožen i onaj drugi bitan stub, porodični.

Tronožac je bio ozbiljno narušen!

Komentari
1
Pošalji komentar
Idw FYe
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: