Dr Miloš Babić na primeru "japanskog eksperimenta" objašnjava efekte i nusefekte MMR vakcinacije

Izvor: Niški portal | 08-Jan-2021 | 13:58
Dr Miloš Babić, naučnik iz SAD koji radi na Univerzitetu u Arizoni i bavi se bioinženjeringom, objašnjava na "japanskom primeru" da li je u redu, ili nije, vakcinisati populaciju tzv. vakcinom MMR koja je u upotrebi protiv morbila, zaušaka i rubeole istovremeno.  
 
 
Japanski eksperiment
 
Možda najvažnija pojedinačna vakcina u upotrebi je takozvana MMR – koja štiti od morbila, zaušaka, i rubeole istovremeno. Daje se deci, obično u periodu između prve i šeste godine života, skoro svuda u svetu. Ali ne u Japanu: ako odete tamo, dobićete dvostruko skuplju i dvostuko bolniju stvar. Dve igle, dve vakcine, M i MR, istovremeno. I to iz veoma, veoma zanimljivog razloga.
 
Naime, krajem 1993-će godine, među roditeljima u Japanu se podigla uzbuna: primećeno je da su deca koja su primila lokalno proizvedenu seriju MMR vakcina imala znatno veći broj slučajeva meningitisa nego što je očekivano. Od nekoliko stotina hiljada vakcinisane dece, troje je umrlo, a osmoro je ostalo sa teškim doživotnim posledicama; nedopustivo visoki nuzefekti, mnogo veći nego što je ikada viđeno za MMR u drugim državama sveta. U odgovor na velike proteste u javnosti, Japanska država je ukinula MMR kao obaveznu vakcinu; a roditelji su odmah prestali da je daju deci. Nivo vakcinacije je sa skoro 100% pao skoro na nulu.
 
Prvih par godina je sve prošlo u redu. Deca iz prethodnih generacija su bila vakcinisana, i virus nije mogao efikasno da se širi. Ali kako je kroz godine nevakcinisana populacija polako rasla, tako su počele da se pojavljuju epidemije morbila. Prvo stotine, pa hiljade, pa desetine hiljada inficiranih. Onda je 2001-ve udarila ogromna epidemija, sa preko 265,000 zaraženih. Morbili su ozbiljna bolest: mada većina dece ima samo neprijatan osip i temperaturu, otprilike jedno dete na svakih 50-100 dobije neki od težih oblika bolesti, što može biti smrtonosno ili ostaviti invaliditet.
 
Ukupno, morbili su u periodu 1994-2006 u Japanu ubili preko dve hiljade dece, i ostavile preko četiri hiljade sa teškim doživotnim posledicama (pretežno gluvoća i oštećenja mozga).
 
A onda su prestale, odjednom – zato što se neki genije u Japanskoj vladi setio kako da reši problem. Roditelji i dalje nisu hteli MMR, pošto su “svi znali” da je to opasno. Zato, prosto su proizvedene dve posebne vakcine, M i MR. Vrlo pragmatično rešenje, M+MR je očigledno potpuno drugačija stvar nego MMR. I to je rešilo problem. Narod se smirio, vakcinacija je ponovo počela. U roku od godinu dana, epidemije su prestale, i smrti među decom su pale sa više stotina godišnje nazad na nulu.
 
Ovo je vrlo ilustrativan slučaj, jer pokazuje nekoliko različitih stvari. Pre svega, koja je cena straha i panike. Vakcina koja je ubila troje dece 1993-će godine je zaista bila neprihvatljivo loša; ali odbacivanje vakcine generalno je zatim koštalo dve hiljade dečijih života tokom sledećih godina. Mada je najbolje imati dobru vakcinu, čak loša je neuporedivo bolja nego kada vakcine uopšte nema!
 
Ali ostavljajući direktne posledice po strani, šta sa indirektnim? Japan je vrlo uređena država, i ima detaljne epidemiološke podatke iz tog perioda. Pre nego što pročitate dalje, stanite i razmislite – šta mislite šta se desilo sa zdravljem u Japanu tokom 12 godina kada je MMR, ta strašna vakcina, bila povučena iz upotrebe?
 
Podaci su vrlo jasni. Tokom tih 12 godina, broj slučajeva autizma se duplirao. Autoimune bolesti? Nastavile su porast, kao i svuda u svetu. Druga oštećenja kod dece? Ista ili veća kao što su bila. Doslovno ništa se nije popravilo bez vakcine, ništa nije bilo bolje nego ranije. Jedino što se postiglo sa padom vakcinacije je bio gubitak hiljada dečijih života.
 
Ali Japan je daleko, a ovo je se događalo pre par decenija. Pogledajte danas, u našim krajevima. Nemojte meni verovati na reč, proverite svojim očima. Vidite koliko ljudi neće da vakciniše ni sebe ni decu. Izbrojte ih. A onda svratite kod nekog defektologa, i pitajte ih: da li danas ima manje autizma? Manje psiholoških i neuroloških problema? Ili više? Svratite kod reumatologa, pitajte da li ima manje ili više autoimunih bolesti? Videćete sami.
 
Imamo manje vakcina, i manje… ničeg drugog. Ništa se nije smanjilo.
 
A čega imamo više? Pa bila je jedna smrt od morbila u Srbiji 1997-me godine. Nula smrti tokom sledećih 20 godina. Ali onda se zaukao antivakcinalni pokret, oborio kolektivni imunitet, i… dobili smo epidemiju 2017-te, sa stotinama ljudi koji su imali težak oblik bolesti, i petnaestoro mrtvih. Eto, uspeh. Toga nam je baš trebalo više.
 
 
Izvor: Dr Miloš Babić
Foto: privatna arhiva
Komentari
0
Pošalji komentar
eXH OOe
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: