(VIDEO) Uklonimo barijere, jer od tačke A do B su škola, moje radno mesto, dom zdravlja, prijatelji – moj život...

Uloga Civilnog sektora u rešavanju problema OSI

UKLONIMO BARIJERE JER OD TAČKE A DO B SU ŠKOLA, MOJE RADNO MESTO, DOM ZDRAVLJA, POZORIŠTE, SPORTSKA HALA, PRIJATELJI – MOJ ŽIVOT...

Čini se da čovek još uvek nije dovoljno svestan da bukvalno preko noći njegov život može da poprimi neki drugačiji tok. I kad se to desi neko ostane na nogama, a neko potone. Ovih priča najviše je među ljudima i ženama iz te takozvane ranjive kategorije stanovništva. Takvih priča je najviše među osobama sa invaiditetom. Takva priča je i priča Dragane Rodić, predsednice Udruženja "Dragana Rodić", jedne od najaktivnijih u civilnom sektoru, koja se bori za veća prava i bolji život OSI.  Bila je mlada, ambiciozna, druželjubiva, živela je punim plućima, a onda se desio saobraćajni udes i bukvalno preko noći preselila se u invalidska kolica. Preko noći sve se promenilo. Uprkos novonastalim okolnostima Dragana Rodić je počela da se bori za život, za svoj bolji život i uopšte osoba sa invaliditetom. Dragana  Rodić je uspešno završila srdnju školu, fakultet, zaposlila se, udala, ostvarila kao majka i nastavila da se bori za bolji život i veća prava OSI.

- Civilni sektor je veoma važan i on ima veliku ulogu u detektovanju i rešavanju problema OSI. On je važan kako na republičkom, državnom, tako i na lokalnom nivou. Aktivisti civilnog sektora, i kao pojedinci i kao grupa, najbolje mogu da identifikuju krucijalne probleme, kojima se treba baviti – kaže Dragan Rodić.

Oglica Kostić, sekretar Udruženja obolelih od multipleskleroze, kaže da bi uloga civilnog sektora morala da bude veća. Ono što je dobro, to je da je lokalna samouprava raspoložena da saradjuje sa civilim sektorom, zapravo udruženjima osoba sa invaliditetom.

- Dobro sarađujemo sa lokalnom samoupravom. Mnogo toga se poslednjih godina promenilo, ali još uvek mora da se radi kako bi se odnos građana prema OSI još više promenio. Ne kažem da je odnos loš, ali još uvek nismo dovoljno vidljivi. I dalje se zatvarju staze za osi, parkiraju se automobili ispred kosina ispred zgrada i ambulanti. Parkiraju se vozila preko traka za slepe, zauzimaju parking mesta za OSI i još je mnogo drugih problema. Mi moramo stalno da se dokazujemo, da objašnjavamo, da nekog guramo u lakat bilo da je reš o građanima, bilo da je reč o institucijama – kaže Olgica Kostić.

Jordan Ivanović, predsednik Saveta grada Niša za rad sa osoba sa invaliditetom smatra da bi objedinjavanje i mnogo tesnija saradnja udruženja civilnog sektora i osoba sa invaliditetom doprinela da se problemi OSI mnogo brže i bolje rešavaju.

- To bi trebalo da bude permanentan proces. Udruženja treba da sarađuju i kad je reč o projektnim aktivnostima. Da li su to osobe sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom nije bitno, mora da se sarađuje jer je grad spreman da u svakoj situaciji pomogne bez obzira na politiku. Grad želi da poboljša i unapredi život osoba sa invaliditetom – kaže Jordan Ivanović.  Ivanović kaže da Savet ima 12 timova za rešavanje problema, timove za oblast zdravstva, socijale, zapošljavanja, saobraćaja, sporta, informisanja, kulture... Sve informacije Savet dobija od predstavnika udruženja i tako i deluje.

Poslednjih desetak godine uklanjanje arhitektonskih barijera bio je rad redovnih aktivnosti civilnog sektora u Nišu. Niš je grad koji je po tom pitanju najviše napredovao na jugu Srbije. U širem centru grada raskrsnice i trotoari prilagođavaju se osobama sa invaliditetom. Ali još uvek ima dosta posla, smatra Dragana Rodić, čije je udruženje konstantno godinama u kampanji " uklonimo barijere".

SNAGA CIVILNOG SEKTORA JE U ZAJEDNIČKOM DELOVANJU

- Oklonimo barijere jer od tačke A do tačke B za osobu sa invaliditetom su najpre osnovna, pa srednja škola i fakultet. Treba bezbedno preći ulicu, doći do škole, fakulteta. Zatim, od tačke A do tačke B je Dom zdravlja, Pozorište, bioskop, sportska hala, prijatelj, zapravo društveni život. Ali prvo hajmo da prilagodimo ulaz u zgradu u kojoj živimo, javni gradski saobraćaj... Dakle priča nije nimalo jednostavna već jaka kompleksna – kaže Dragana Rodić.

Niš kao grad uklanja barijere, naročito poslednjih četiri, pet godina. Posebno je važno da se OSI prilagođavanju gradske i republičke institucije. Važno je istaći da su i gradske opštine nabavile kombi vozila za prevoz osoba sa invaliditetom i da su im ta vozila gotovo uvek na raspolaganju. Obaveza vozača u gradskim prevozu je da odgovori na zahtev putnika i spusti rampu za ulazak OSI u autobus. Grad Niš poslednjih nekoliko godina u kontinuitetu povećava parking mesta za osobe sa invaliditetom. A valja napomenti da su novoizgrađeni bulevari sa spuštenim trotoarima i prilagođeni OSI baš kao i sam centar Niša.

Više o arhitektonskim barijerama, ali i drugim aktivnostima Civilnog sektora, posebno na polju kulture i uklanjanja "barijera u glavi", pogledajte u videu…