(Kamenko M. Marković) NEOIMPRESIONIZAM ŽORŽA SERAA

Izvor: Niški portal | 13-Jul-2021 | 12:05
Neposredni nastavljači impresionističkog učenja bili su umetnici grupisani u školu nazvanu neoimpresionističkom. Impresionisti su se rukovodili naučnim postavkama, ali nisu precizirali pravila ili doktrine svoga slikarstva. Neoimpresionisti su odlučili da taj nedostatak svojih prethodnika i učitelja što pre nadoknade, i da od nauka potraže i tehnička sredstva i principe komponovanja. Oni su, kao i impresionisti, polazili od boje. Međutim, boja je za njih, imala dublji značaj i komplikovaniju prirodu. Polazeći od zakona simultanih kontrasta i zakona komplementarnih boja, oni su smatrali da je mešanje boja na paleti manje značajno i manje istinito od optičkog mešanja, tj. izgradjivanja boje i tona na samom platnu. Ne treba, dakle, uzimati zelenu boju iz tube, niti je mešati na paleti; jedan plavi ton pored jednog žutog na slici daće našem oku impresiju zelenog. Da bi se dobio narandžasti ton, to isto treba učiniti sa crvenom i žutom. Tako se došlo do tehnike  divizionizma, tj. do podele boje. Neoimpresionisti su odbacili impresionističku tehniku sitnih poteza i prihvatili tehniku mrlja (poantilističku) i malih pravougaonika; na taj način je izbegnuta meka svetlost na predmetima i neodredjena kontura. Postavljajući, u svojoj divnoj studiji „Od Delakroa do neoimpresionizma“, osnovne principe neoimpresionističkog slikanja, Pol  Sinjak (1863-1935) je naveo sledeća pravila (1) paleta ista kao kod  impresionista; (2) mešavina boja optička; (3) potez podeljen (divizionistički) i  (4) tehnika metodična  i naučna. Naziv neoimpresionističke škole stvorili su sami pripadnici, a popularisali su ga dva teoretičara umetnosti - Feliks Feneon i Arsen Aleksander.
 
Pokretač ove škole, Žorž Sera (1859-1891), učio je kod Lemana, Engrovog učenika, i kod njega je izvrsno savladao  crtež i anatomiju. Zatim je proveo dve godine u  Školi Lepih umetnosti u Parizu. U Luvru su ga privlačila dela  Paula Kaljari Veronezea, Ežena Delakroa i Žan Ogist Dominik Engra, ali isto tako i ideje koje su u svojim spisima izložili Ševrel i Šarl Blan o prirodi boja.
 
Kao crtač, on je prvi otkrio lepote „frotaža“, crteža načinjenog na taj način što su se na zrnastoj ili hrapavoj hartiji pravili tonovi širokom ili zatupljenom olovkom. Pod uticajem impresionista, a još više naučnih otkrića Hemholca i Ruda, Sera počinje da slika u podeljenim tonovima, s pravilno rasporedjenim mrljama boje u obliku tačkica ili pravougaonika.
 
Foto: Jedna letnja nedelja u Grand Zatu
 
 
 
Godine 1844, on osniva s nekoliko mladih umetnika, odbijenih od Salona, „Salon nezavisnih“ u kome izlaže svoju veliku neoimpresionističku kompoziciju „Kupanje“ (London, Nacionalna galerija). Manifestujući poentilizam, ova slika objašnjava tendenciju neoimpresionista da emotivni doživljaj čula  potčine intelektualnoj analizi boja i oblika. Dve godine docnije, 1866, Sera je izložio svoju drugu veliku kompoziciju „ Jedna letnja nedelja u  Grand Žatu“ (Čikago, Umetnički  institut), na kojoj  su kontrasti tonova i nov, euklidovski način komponovanja našli još potpuniji izraz. Na ovoj monumentalnoj slici, on je radio dve godine, pripremajući se za nju u najmanje dvadeset prethodnih crteža i četrdeset skica u boji. Impresionistička po temi—šetnja na izletu, na vazduhu i suncu, miran trenutak radosti—po intelektualnom svodjenju na geometrijske oblike i doslednosti u analizi boje rastavljene na tačkice, ova slika  predstavlja najreprezentativnije  delo neoimpresionista.
   
U docnijim slikama „Modeli“, „Parada“, „Cirkus“ (Pariz, Muzej impresionista) Sera nastavlja sa svojim slikarstvom  koje u načinu komponovanja ima nečeg dekorativnog, dok su boje, izabrane u jakim tonovima i postavljene kao mozaik, postavljale jedan nov odnos izmedju figura i pozadine, izmedju volumena i prostora. Scena iz cirkusa, puna pokreta, uhvaćena je u trenutku mirovanja. Slikana tehnikom poentilizma, ova kompozicija pokazuje naročito interesovanje za konstrukciju.
 
Foto: (Kamenko Marković) Modeli - kopija po Zorzu Serau
 
   
Povučen u sebe, Sera je slikao leti predele a zimi veće kompozicije. U  svojim slikama on je na sasvim drukčiji način učvrstio viziju impresionista. Jasne odredjene forme, proračunate u pojedinostima, u efektima, stavljene su u službu jednog racionalizma koji može izgledati  suv i strog.  Neki od kritičara smatraju  da su njegova najbolja dela crteži, mnogo jednostavniji i spontaniji, oslobodjeni programskih stega koje su u slikama vidljive, pa čak i nametljive.  Ja ne mislim tako! Njegove slike kao da žive iznad  vremena u svom sopstvenom svetu mira i poretka.  
   
Njegovo delo unelo je još jedan poseban akcenat u inače složenu fizionomiju francuskog slikarstva  XIX veka.
   
Ovde je mesto da podsetimo da su veliki majstori: Rembrant, Vato, Delkroa, Sezan,  Sera, uvek za nekoliko godina ispred svojih bojažljivih obožavalaca.
   
  
 
Komentari
0
Pošalji komentar
Urh LnE
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: