„Knjiga je najsigurnije mesto za odrastanje“
1. Radili ste kao profesor srpskog jezika i književnosti. Kako pamtite vreme provedeno u radu sa decom? Kako se stvara magija u učionici?
Maja: Verujem da su deca naše ogledalo: kako se ponašamo, koliko ih poštujemo i volimo – ona uzvraćaju moćnijim odrazom. Naravno, svako dete dolazi sa svojim teretom ili radošću od kuće (u zavisnosti od porodice u kojoj odrasta). Važno je da prepoznamo u njihovom pogledu, ponašanju da li je sve u najboljem redu… Deca nas oplemenjuju, sa njima rastemo. Imala sam priliku da radim sa najrazličitijom decom, ali kada osete da vam je stalo i da ih razumete, onda ne postoje granice. Razumevanje rađa čaroliju, sve ostalo je nadogradnja pomoću metodike.
2. Životni put Vas je iz učionice odveo dalje, ali ste nastavili da stvarate za decu i da radite za decu. Neke nove okolnosti su donele nove izbore, ali ste Vi ostali verni svom pozivu samo na drugačiji način. Kako se sve odigralo i kako ste, pretpostavljam, ponovo pronašli sebe?
Maja: Suprugova karijera je donela mnogo izazova za našu porodicu. Dok je bio samac, bilo je jednostavno živeti u Francuskoj ili Španiji, pristati na poslovna putovanja od Tajlanda do Brazila, međutim, kada smo naš sin Luka i ja postali deo njegovog života, sve se promenilo. Život u Francuskoj svojevremeno je za našu porodicu doneo velike promene, suprug se prilagodio porodičnim zahtevima, a ja sam svoj posao „spakovala u kofer” – tada se rodila ideja o mojim knjigama i Umetničkom izdavaštvu „Luka buks“ (Luka Books).
3. „Krenimo u avanturu koja spaja prijateljstvo, istoriju, nauku i poseban čarobni svet čuvar-vila“, stoji kao opis pored Vaše knjige “Francuska avantura”. Šta Vas je inspirisalo da počnete sa pisanjem ovakve knjige?
Maja: Šetajući francuskim ulicama, Luka je, kao i svako drugo radoznalo dete, postavljao pitanja o starim zgradama, spomenicima, zanimljivim uglovima. Nisam znala mnogo detalja, pa sam odlučila da istražim istoriju Klermon-Ferana. Kako je vreme prolazilo, sa novim podacima rađala se nova bajkovita priča. Svet biblioteka i muzeja iz dana u dan, učinio je da snagom neverovatne ljubavi sklopim bajkovitu putopisnu priču o čuvenom naučniku Blezu Paskalu, njegovoj prvoj mašini za računanje (prvom kalkulatoru), o Galima i Rimljanima koji su se borili nadomak Klermon-Ferana (na Gergoviji). Primetila sam da Luka upija svaku reč, a učenje se odvija sa nestvarnom radošću. U tim trenucima, poželela sam da svako dete doživi što i naš sin... Velika suprugova podrška i podrška porodice pomogli su da se 2018. u Srbiji pojavi „Francuska avantura“ (radni naslov: „Blez Paskal i vremenska mašina“), koja je doživela neočekivan uspeh. Osim rasprodatog prvog tiraža, knjiga je dobila nagradu Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade.
I tako je putopisna bajka koja govori o istoriji, kulturi, nauci na nenametljiv način kroz toplu priču o prijateljstvu između radoznalog dečaka, ljubimca Kuce i njegove zaštitnice čuvar-vile Anđeline, ušla u kućne biblioteke širom Srbije i dijaspore.
4. Zašto je važno da deca čitaju? Zašto bi trebalo da pročitaju Vašu “Francusku avanturu”?
Maja: Osećam da se odgovori kriju u podršci koju pružamo deci i čvrstom verovanju u odgovornost koju im usađujemo. Knjiga je naša odgovornost, amanet koji bi trebalo da ostavimo generacijama koje dolaze. Kroz knjigu se najlakše upoznaje dobro i zlo, koje se kasnije može prepoznati u realnom životu, knjige nas mogu ohrabriti, razviti beskrajnu maštu. O važnosti knjiga i čitanja govorili su i Tesla i Ajnštajn, kao i svi najveći umovi sveta. Danas o tome govori uticajni kineski milijarder Džek Ma, tvorac Kompanije Alibaba i kaže da će jedino kreativne generacije u budućnosti opstati, jer će nas na najjednostavnimjim poslovima zameniti roboti. A kako stvoriti kreativno dete: igrom, trčanjem, skakanjem, knjigom i ljubavlju. Nije jednostavno, važno je da se i mi sami menjamo, kako bismo postali bolji.
5. Vaša knjiga „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ naslovom nas upućuje na dete koje odbija da izvrši svoje obaveze, i da se na neki mudar način tom istom malom biću približi koliko je važno biti odgovoran, a da ono na kraju ipak obavezu uviđa i prihvata. Da li je knjiga namenjena i odraslima i može li na suptilan način ukazati na kvalitetan pristup vaspitanju (odnos dete – roditelj)?
Maja: „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ u osnovi ima ekološku temu prikazanu kroz bajkovitu avanturu sa pčelicom Vesnom, zmajem Zmajkom i vilom Nivilom, a dešava se nadomak naše vilinske reke Nišave. I drago mi je da ste primetili da postoji skrivena poruka, poziv roditeljima da je u prirodi deteta da odbije ono što mu je teško i nejasno da učini. Tako i dečak koji ne sadi drvo ne razume zašto je sadnja važna, ali će knjiga (prilagođena deci najrazličitijeg uzrasta) biti jedna od karika koje će pomoći da shvati gde i zašto greši.
Volela bih da svi zajedno preuzmemo odgovornost u vaspitavanju dece kao društvo. I kao što je ekologija zajednički interes, tako su i deca zajednička radost – ima li ičeg lepšeg od savesnog i svesnog društva? Naše ponašanje na ulici je model ponašanja koje će možda usvojiti neko dete bez pravog uzora u kući (možda ima prezauzete roditelje). Polazna tačka vaspitanja je u nama, čak i u otpacima koje smo ubacili u korpu ili smo ih nesavesno bacilli na ulicu.
6. Naslov Vaše knjige „Dečak i vila“ nas asocira na izmišljene junake sa kojima deca odrastaju, poistovećuju se, nekada traže pomoć ili čak u njima vide svoje prijatelje koji im možda nedostaju u stvarnom svetu. Kome je knjiga namenjena? Da li je preporučujete i roditeljima?
Maja: Deca su često usamljena, moderni život je doneo mnogo izazova: i za nas roditelje i za decu. Knjiga „Dečak i vila“ predstavlja saputnika koji razume dete, ali razume i roditelja – ne osuđuje nikoga. Napisana je kao knjiga ohrabrenja na putu odrastanja, i govori o svakom usamljenom detetu i svim prezauzetim roditeljima. Nastala je u želji da se deo ličnog iskustva prenese na realni svet, pruži mogućnost čitaocu da se poistoveti i oseti se sigurno. Usamljeni dečak u knjizi potpisuje „Vilinski ugovor o odrastanju“ i kreće na put sa vilom – tada se upoznaje sa svetom povređenih i odbačenih. Jedna od junakinja je vila Beskrila – ona je jedina u vilinskom svetu rođena bez krila, odbačena je, a na časovima letenja u školi je nepoželjna, jer nema čime da leti. Međutim, njena ljubav prema knjizi i nauci dala joj je snage da vremenom napravi letelicu, uz pomoć koje se kreće veoma brzo kroz prostor i vreme. Kada Beskrila napravi veliki iskorak, tada je svi prihvataju. Međutim, Beskrila je naučila veoma važnu lekciju koju nesebično deli sa čitaocima – verovati sebi i biti uporan. Osim Beskrile, dečak upoznaje različite junake: one koji ne žele da menjaju sebe i žive u prošlosti, sujetne, izgubljene, nevoljene, kao i one koji su velikog srca i puni razumevanja... Dečak raste i sazreva zajedno sa tim junacima. Knjiga „Dečak i vila“ je 2021. ponela nagradu „Lukijan Mušicki“.
Nemenjena je svim generacijama. „Dečak i vila” je knjigozagrljaj.
7. „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli“ je najčitanija, a možda i najuspešnija Vaša knjiga. Šta je čini posebnom? Šta želite da poručite čitaocu?
Maja: Knjiga „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ nastajala je dugo. Skoro tri godine je trajalo istraživanje. Izdavač je Institut za dečju književnost Beograd u saradnji sa Umetničkim izdavaštvom “Luka buks”. Tokom nekoliko meseci knjiga je bila u deset najprodavanijih na Makartovoj listi u Srbiji, a tokom januara 2022. nasla se na 2. mestu pomenute liste. Kandidovana je za knjigu regiona, za nagradu „Mali Princ“ (Tuzla) u okviru Međunarodnog festivala „Vezeni most“.
Verujem da je knjiga izazvala veliko interesovanje zbog teme i slojevite priče o Teslinom detinjstvu, ne zanemarujući tokom pripovedanja životne teme prijateljstva, dobra i zla, kao i ujedinjenja večitih suprotnosti. Na zanimljiv način “Čarobni jedrenjak” uvodi novog junaka dečje književnosti Viloida, biće nastalo robotizacijom “vilana” (dečaka-vile), biće koje unosi bojazan u svetu vila, kao što roboti unose bojazan u svet ljudi. Zanimljiv je i moto knjige: „Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put“. Mesta na kojima se odvija radnja su realna: Smiljan, Pariz i Svetski sajam u vreme kada je sagrađen Ajfelov toranj (Tesla je tada bio prisutan kao deo tima inženjera iz SAD-a), Teslina laboratorija u Njujorku, veliki Svetski sajam u Čikagu i paljenje nekoliko stotina hiljada Teslinih sijalica, Nijagara... Dakle, svaki deo knjige je poseban ukras koji se uklapa u neponovljivu celinu i daje slojevitost priči. „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli” jeste knjiga namenjena deci, ali je pisana za sve generacije, dajući podršku čitaocu da nikada ne odustane od svojih ideja i želja kao što nije odustao ni Tesla od naizmenične struje i Nijagare.
8. Često dolazite u Niš. Nedavno ste bili gost OŠ „Branko Miljković“ gde ste se družili sa decom, bibliotekarkom i profesorima. Kakve utiske nosite sa ovog druženja?
Maja: Volim Niš. To je grad, gde sam studirala. Danas u Nišu imam mnogo prijatelja, ali i poslovnih saradnika. Knjige štampamo u Nišu, neki od recenzenata žive ovde, moja kuma je ovde… Niš je za mene poseban.
Radujem se svakom susretu sa decom, jer poklanjaju neprocenjivu toplinu. Nedavno sam posetila OŠ „Branko Miljković“ (Niš). Uživala sam sa decom, dok smo razgovarali o stvaranju knjige i čitanju. Nemoguće je ne diviti rezultatima predanog rada bibliotekarke Dragane i nastavnice srpskog Marije: deca su otvorena, komunikativna, sigurna u sebe i veoma kreativna. Želim im da nastave tim putem!
9. Član ste Udruženja književnika Srbije. Šta to znači za jednog pisca?
Maja: Biti prihvaćen pisac u stručnim krugovima i među drugim piscima je čast, a posebno je značajno kao priznanje kvalitetu rada.
10. Danas stvarate u Srbiji, ali su Vaše knjige našle put i van granica naše zemlje. Kako su Vaše knjige otputovale u inostranstvo?
Maja: Teme u mojim knjigama nose opšteljudsku i svevremensku tematiku, zato su i brzo pronašle put ka publici. „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ se može naći u Austriji, čitaju je deca u našim školama u dijaspori i nedavno se našla na zvaničnim stranicama naših škola i kulturnih centara u Berlinu, Detroitu, San Dijegu. Ponekad zvuči nestvarno kada me putem inetrneta kontaktiraju čitaoci iz nekog dela sveta u želji da objasne kako su nabavili knjigu. Korisnici društvenih mreža su mesecima oduševljeno delili fotografiju korice „Čarobnog jedrenjaka“ i obaveštenje o knjizi, posebno u grupama putem Fejsbuka (Facebook-a). Sve je izgledalo kao san.
„Francuska avantura“ je dobila svog agenta za literaturu u Francuskoj, prevod je završen, ali je pandemija odložila završne planove. Nadam da će uskoro francuska publika uživati u ovoj knjizi.
Avantura plasiranja knjiga ka inostranstvu je na svom početku. Redovno sam u kontaktu sa stranim agentima za literaturu – ineteresovanje je veliko. Neizmerno sam zahvalna suprugu na nesebičnoj pomoći, koji pored svog odgovornog i veoma zahtevnog posla pronađe vremena za moje saradnike i mene. Ovom prilikom bih zahvalila i Jeleni Vitezović, prevodiocu za engleski jezik i prof. dr Polu Gomezu, lektoru i korektoru za engleski jezik u mojim knjigama.
11. Podaci govore da je sve više odlikaša i vukovaca u Srbiji, a veliki procenat dece da je funkcionalno nepismen. Da li je to realno? Da li je kvalitet obrazovanja lošiji, a kriterijumi niži?
Maja: I deca i nastavni kadar je izuzetan u Srbiji. Potrebno je malo podrške na poljima koja su nam strana, a to je praktičnost, ekonomska i pravna pismenost. Formalno obrazovanje je zlata vredno: daje nam kulturu i izoštrava inteligenciju. Ono što nam nedostaje jeste deo obrazovanja koji će nas učiniti sposobnim da napravimo svoj posao, privredni iskorak. Kako može biti zastarela psihologija, psiholozi su potrebni savremenom svetu, kako može biti zastarelo znanje srpskog jezika, ako je to osovina komunikacije putem interneta u našoj zemlji – hoćemo li pisati nepismene reklame? Dakle, sve što već imamo, važno je uvesti savremeni pristup i obogatiti naš svet obrazovanja.
12. Odgovornost prosvetnog radnika je velika, jer obrazuje čitave generacije, a status tog istog našeg prosvetnog radnika je u društvu u podređenom položaju. Da li je naš današnji profesor u problemu? Kako se prosvetni radnici u inostranstvu nose sa obrazovnim sistemom?
Maja: Prosvetni radnik ima mnogo izazova: i kod nas, i u inostranstvu. Svi su u potrazi za odgovarajućim sistemom obrazovanja. Kažu da je Finska na najboljem putu, ali vreme će pokazati.
Naš zajednički zadatak je da olakšamo posao prosvetnim radnicima, iscrtamo deci jasne granice unutar kojih će se kretati. Ne smemo detetu dozvoliti neograničeni pristup video-igricama, jutjuberima, sajtovima… Kakvo će dete biti u školi ako provodi vreme u virtuelnom svetu nekoliko sati dnevno? Kakva će biti njegova koncentracija? Dakle, naš zadatak, roditeljski i društveni je da iscrtamo granice i po pitanju igre, i po pitanj učenja. Teško je, ali je to naša roditeljska obaveza. Posao nastavnika je odgovornost celog društva.
13. Kako biste prokomentarisali činjenicu da je ove godine na nekim univerzitetima u Srbiji, na nekim grupama za buduće profesore, upisan jedva jednocifren broj studenata? Da li smo svi u problemu?
Maja: Mislim da je to samo pitanje sadašnjeg trenutka. Verujem da će se za koju godinu sve promeniti. Savremeno doba pred nas postavlja nove zahteve. Kao što se u jednom trenutku strani jezik podrazumevao (bez obzira na oblast studija), tako će se uskoro pored stranog jezika i maternjeg podrazumevati programiranje, održavanje sajtova, dizajniranje, animacija… I sve to odvojeno neće imati smisla. Naučićemo da radimo kao tim i ojačaćemo “sveznajuću” individuu. Sigurna sam da će se mnoge katedre i fakulteti u budućnosti ujediniti kako bi stvarali savremene diplomce.
14. „Knjiga je najsigurnije mesto za odrastanje“, rekli biste Vi. Koliko nas je danas u dubokom uverenju da je ovaj stav neprikosnoveno i neophodno tačan i kako biste nas dodatno motivisali da vratimo veru u čitanje, proučavanje, konstantno učenje? Kako se otrgnuti od mora nepreglednih informacija i birati i za sebe kvalitetne sadržaje, ali posebno, kako usmeravati decu da to čine na pravi način?
Maja: U intervjuu sam već pomenula da su najveći umovi tokom istorije čitanje i obrazovanje izdvajali kao važno: nekada su to govorili Tesla i Ajnštajn, a danas Ilon Mask i Džek Ma. Svi oni kažu da čitanje ravija maštu i kreativnost, a to su jedine čovekove karakteristike koje ne mogu biti zamenjene mašinom i robotom. Dakle, knjige stvaraju kreativne ljude, a formalno obrazovanje nam daje ozbiljan temelj da naučimo kako se odvaja bitno od nebitnog.
Zato formalno obrazovanje i knjiga nikada ne smeju biti uništeni, već samo obogađeni, prilagođeni vremenu i osnaženi. Naravno, iskustvo dodatno ojačava znanje, zato i deca, a kasnije ljudi sa godinama postaju uspešniji.
15. Gde možemo pronaći Vaše knjige?
U knjižari Makart, u Delfi knjižarama, na sajtu Luka buksa (Luka Books, www.lukabooks.com) i svim bolje snabdevenim knjižarama Srbije.
Redakcija Niškog portala se posebno zahvaljuje Maji Cvetković Sotirov na ukazanom poverenju, na neverovatnoj komunikaciji i efikasnosti, na pomoći oko formiranja konačne forme intervjua, na svakoj ispisanoj reči. Posla sa naše strane gotovo i da nije bilo. Želimo joj puno novih knjiga jer su one, kako Maja kaže: "najsigurnije mesto za odrastanje".
