Luksuzno predgrađe antičkog grada Naisusa uskoro ponovo dostupno za posetioce
Arheološko nalazište Medijana uskoro će ponovo biti otvoreno za turiste, ali i sve one koji žele da vide jedinstven je kompleks koji je nastao u vreme Konstantina Velikog. Prema najavama gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski radovi su u završnoj fazi.
„Posle neobjašnjivog zastoja, lutanja i polemika o tome kako raditi na uređenju i zaštiti arheološkog nalazišta Medijana, što je potrajalo duže od decenije, presekli smo Gordijev čvor. Radovi su sada u završnoj fazi i očekujemo da Medijanu, kao antičko naselje i sedište rimskih careva, otvorimo za posetioce. Završili smo muzejsku zgradu. Privode se kraju radovi na uređenju i izgradnji pešačkih staza, postavljanju informativnih panela i konzervaciji podnica u severozapadnom delu Vile sa peristilom“, saopšteno je na zvaničnoj FB strani gradonačelnice Sotirovski.
Na prostoru Medijane nekada su organizovani koncerti, edukativne radionice, školski časovi iz istorije. Sada, u novom ambijentu, kada su uređene staze i unutrašnjost vile, biće stvorena nova scenografija za mnoge događaje. Ovo arheološko nalazište nije značajno samo za našu zemlju, već predstavlja jedan od najznačajnijih destinacija u ovom delu Evrope, rečeno je ranije prilikom obilaska radova.
Projekat finansira Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Grad Niš.
Arheološko nalazište Medijana kategorisano je kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Medijana je luksuzno predgrađe antičkog grada Naisussa (današnjeg Niša), koje je izgrađeno krajem III i početkom IV veka tokom vladavine rimskog cara Konstantina Velikog i njegovih naslednika. Danas je Medijana jedan od najznačajnih arheološki parkova u Srbiji, u kojem se na površini od 40 hektara mogu videti ostaci raskošne vile sa peristilom, ostaci dve ranohrišćanske crkve, delovi žitnice, vojničkih baraka i vodotornjeva. Posetioci takođe mogu videti i više od 1000 kvadratnih metara vrednih podnih mozaika, koji dočaravaju deo raskoši ove jedinstvene carske rezidencije.
Ona je imala rezidencijalni karakter i veruje se da je izgrađena na zahtev samog cara Konstantina Velikog, a da je njena namena bila da stvori uslove za boravak i uživanje članovima vladarske loze, koliko i da ugosti visoke carske službenike prilikom obavljanja državnih poslova. O ovome svedoče njeni ostaci pronađeni prilikom arheoloških istraživanja: velika sala za prijeme sa polukružnim završetkom ojačanim pilastrima, dve male trpezarije koje su se nalazile uz severnu fasadu i koje su služile za intimnije prijeme i gozbe, a u severnom delu vile sa peristilom nalazile su se prostorije i sprat nad njima koji su služili za prijem i boravak velikodostojnika. Brojni ostaci svedoče i o tome na koji način su uživali njeni stanari: pronađeno je kupatilo od čak 625 kvadratnih metara sa toplim kadama na južnoj i hladnim kadama na severnoj strani.
