Bojana Bogojević: NASILJE NAD ŽENAMA I ODRŽIVI RAZVOJ

Izvor: Niški portal | 25-Nov-2021 | 15:06
Svuda u svetu se 25.novembar obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
 
Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, datum su prihvatile Ujedinjene nacije 1990. godine, kada je i službeno potvrđen kao „međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama“. 
 
Na ovaj dan dan Ujedinjene nacije, vlade i organizacije širom sveta pozivaju sve aktere društva da se uključe u aktivnost čiji je cilj da se spreči nasilje nad ženama.
 
Poražavajuća činjenica je da  nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja jedno od najrasprostranjenijih, najupornijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u današnjem svetu.
 

 

U 28 država Evropske unije, nešto više od jedne od pet žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera (European Union Agency for Fundamental Rights , 2014).
 
Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN) kreću u novu, globalnu, višegodišnju inicijativu usmerenu na eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama (VAWG) – Spotlight Initiative .
 
Inicijativa je tako nazvana jer skreće pažnju na ovo pitanje, stavljajući ga u centar pažnje i  u centar napora za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030.
 
Inicijativa Spotlight će odgovoriti na sve oblike nasilja nad ženama, sa posebnim fokusom na nasilje u porodici, seksualno i rodno zasnovano nasilje i štetne prakse, femicid, trgovinu ljudima i seksualnu i ekonomsku (radnu) eksploataciju. U skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030, Inicijativa će u potpunosti integrisati princip „ne ostavljati nikog za sobom“ (‘leaving no one behind’).
 

 

Cilj održivog razvoja broj 5 se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica .

UN su definisale 9 ciljeva i 14 indikatora za SDG 5. Ciljevi specificiraju ciljeve, a indikatori predstavljaju metriku pomoću koje svet teži da prati da li su ovi ciljevi postignuti.

Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, najvažniji je međunarodni ugovor u oblasti prava žena, a Republika Srbija je istu ratifikovala 1981. godine.

Što se tiče samog nasilja nad ženama ono se može manifestovati kroz sledeće oblike:

1.       Ekonomsko nasilje –  je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

2.      Psihičko nasilje – je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede…….

3.       Fizičko nasilje –  je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….

4.       Seksualno nasilje –  je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin. …….

Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pod pojmom ‘Nasilje u porodici’ podrazumeva akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Član 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da je „Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.“

Važno je istaći da nasilje nad ženama i devojčicama ima mnogo manifestacija, gde određeni oblici nasilja mogu biti češći u određenim okruženjima, zemljama i regionima.

Izuzetno je važno da žene i devojčice kontinuirano podsećamo i na vreme edukujemo o nasilju, a ne samo u nedelji meseca u kome se obeležava 25. Novembar.

Takođe, neophodno je žrtvama nasilja povratiti veru u sam sistem zaštite i raditi na sprečavanju nihove stigmatizacije u društvu, jer upravo zbog  izražene stigmatizacije žrtve se retko ili tek u poslednjem momentu jave i zatraže pomoć.  Kao neophodno na samom kraju bih istakla da u Republici Srbiji postoje mehanizmi zaštite  nasilja nad ženama i da se aktivno radi na ostvarivanju cilja odrzivog razvoja broj 5 – rodna ravnopravnost.

 

Bojana Bogojević

Komentari
0
Pošalji komentar
WLi 27B
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: