(Na današnji dan) DAN KADA JE REMBRANT DOŠAO NA SVET

Izvor: Niški portal | 15-Jul-2021 | 00:30
Na današnji dan, 15. jula 1606. u Lajdenu rođen je Rembrant Harmens van Rajn, najveći holandski slikar i jedan od najvećih u istoriji umetnosti. Godine 1621. postao je učenik lajdenskog slikara Jakoba Isaksona van Svanenburha. U radionici ovog majstora ostao je do 1624, kada je prešao u radionicu Pitera Lastmana. U radionici  ovog priznatog holandskog slikara, Rembrant je  proveo šest meseci. Po napuštanju Lastmanove radionice, Rembrant je  uredio atelje u očevoj kući i ujedno tesno saradjivao sa darovitim lokalnim slikarom Janom Livensom Kao slikar on dodiruje sve teme koje će i kasnije obradjivati, osim grupnog  portreta i pejzaža.
    
Nakon očeve smrti, seli se 1631. u Amsterdam. Godine 1632, Rembrant slika „Čas anatomije doktora Nikolaesa Tulpa“ (Hag). Ovo veličanstveno platno ptedstavlja prekretnicu u Rembrantovom  stvaralaštvu. Od toga časa pa sve do svoje smrti 1669, Rembrant je naslikao  veličanstvenu nisku remek- dela  koja bacaju u zasenak  sve što je do toga časa  stvoreno u  slikarstvu.
 
Noćna straža
 
  
Evo nas, dakle u Amsterdamu postojbini Spinoze i Rembranta. Od ta dva velika imena koja predstavljaju najsnažniji napor holandskog duha u carstvu apstraktnog razmišljanja i čisto idealnih tvorevina nas zaokuplja samo poslednje. Ovde je statua Rembrantova, kuća gde je stanovao u srećnim godinama svoga života i 49  njegovih slika - što je više nego dovoljno da baci u  zasenak mnogo čiju slavu. Ovde se, od kraja XIX veka  o Rembrantu govoti najprobranijim rečima. Razmišlja se o njegovim sjajnim portretima koji su doneli novu, psihološku dubinu, njegove žanr- scene neuobičajenu akciju, u slike religiozne tematike uneo je dramatični intenzitet; s Rembrantom pejzaž je dobio na prostoru kao nikad u  severnoj tradiciji i, „počeo da diše“. Svetlost, prigušena i  zlatasta, čiji je izvor najčešće sama  ličnost, predstavljala je glavno sredstvo Rembrantovog majstorstva.
 
Portret čoveka sa rukavicom
 
   
O Rembrantu je napisan vagon knjiga, studija, člana i rasprava. U Jugoslaviji, odnosno Srbiji, Rembrantovim životom i stvaralaštvom  najduže i najistrajnije ( duže od  pola stoleća) se bavi prof. dr Kamenko M. Marković, autor nekoliko knjiga o Rembrantu i pisac brojnih naučnih radova,  studija i rasprava.  
  
Analizirajući Rembrantovo stvaralaštvo u svojoj  sjajno napisanoj knjizi “Rembrant  van Rajn—sjaj i beda genija“, Kamenko M. Marković  je  između ostalog napisao:“ Ovom čudu od čoveka, Rembrantu Harmensu van Rajnu, nesreće u životu kao da su bile najveći podstrek i povod za rad, i kao da su se prvo morale iscrpiti one da bi se potom  i on  iscrpeo. Godine 1642, kad mu je umrla prva žena, Saskija, on je naslikao najblistaviju tvorevinu barokne umetnosti, čarobnu „Noćnu stražu“. Osam godina potom (1650) naslikao je veličanstveni portret poznat pod nazivom “Čovek sa zlatnom kacigom“ za koju mu je pozirao njegov brat Andrijan Harmes  Rembrant. Još se ulje nije čestito ni osušilo, slikarev brat već leži na samrti. Godine 1663, kad mu je umrla njegova druga, nevenčana žena, Hendrikje Stofels, on je naslikao „Homera“ na kome je prikazan impresivni lik slepog pesnika, a 1668, kad mu je umro jedinac Titus, naslikao je svoj „Porodični portret“, na kome je primetno šekspirovsko shvatanje života. I tako imamo danas tu privilegiju da vidimo celog Rembranta, sa svim njegovim strašnim, bolnim i tužnim tajnama“.
 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
xQX ca0
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: