(Kamenko M. Marković) SLIKARSTVO NAZARENA I FRIDRIH OVERBEK

Izvor: Niški portal | 03-Jul-2022 | 11:47

Glavni predstavnik Nazarena bio je Fridrih Overbek (1783-1869) iz Libeka. Na njegovo formiranje  uticali su: Memlingova slika na oltaru u Libeku, boravak kod Filipa Ota Rungea u Hamburgu ( U prvoj polovini XIX veka začetnik ranog romantizma u Nemačkoj) kao i crteži braće Ripenhauzen  po slikama majstora italijanske gotike i rane renesanse. Iako su Nazareni slikali portrete, ipak je njihovo glavno polje rada bilo crkveno slikarstvo.

Friedrich Overbeck: Josifa prodaju

Kako je trebalo postići taj cilj? Nazareni su se vratili Srednjem veku kada je postojalo jedinstvo religije i umetnosti. Njihov stav je bio prožet izvesnom mističnom notom, jer su verovali, kao Overbek, da vrše jednu važnu misiju. Njihovo obraćanje  Srednjem  veku bilo je jedinstveno, jer su zajedno sa sadržinom tražili formu, koju su našli kod italijanskih kvatročentista pre Rafaela Santija (1483-1520), a naročito  kod Pjetra Perudjina (1445/50-1523). Za njih je bila važna NAIVNOST, koja je predstavljala antitezu znanjima iz akademija. Povedeni idejom o sadržini, koja uostalom potiče još od Vinkelmana, oni su morali da zapostave formu. Šta više po njihovom mišljenju trebalo je obnoviti ne samo stil nego i tehniku, fresku. Taj pokušaj je imao sasvim prosečne rezultate iz jednostavnog razloga što nikakva idejnost, niti misaonost ne može da nadoknadi  likovne vrednosti.
   
Nazarenski  pokret imao je uticaja na religioznu umetnost svih zemalja u  Evropi, pa i na umetnost Hrvatske, Srbije i Vojvodine na jugu, a Rusije na severu. Šireći se, gubio je od svoje čistote da bi prihvatio neka nova obeležja, koja su u krajnjoj liniji bila njegova antiteza.  Prema jednom dopisu iz Pariza 1837, gravire Nazarena uveliko su se prodavale na kejevima i predstavljale za ondašnju publiku nešto “novo i originalno.” I teoretičari umetnosti obratili su pažnju na Nazarene. Tako je Šarl Montalamber 1837, napisao čitav jedan panegirik Overbeku i izrazio želju da mladi francuski slikari podju tim putem. Za njega je Overbek “uskrsli Perudjino, ili suviše sinteza Perudjina, Fra Anđelika (1400-1455), Fra Bartolomea (1475-1517) i Lorenca Lota (1480-1556). Ali on je podjednako vredan divljenja i kao čovek. Nikad ništa drugo nije slikao nego samo svete slike. To je umetnik o kome sam samo sanjao, ne usudjujući  se  ni da pomislim,  da  ću ga naći u ovom veku.”
 
Friedrich Overbeck: Autoportret sa porodicom
   
Godine 1801, Overbek je stupio u bečku Akademiju gde su mu bili profesori vodeći predstavnici bečkog neoklasicizma: Lampi, Figer i Kavčić. Zbog njihovog shvatanja nastave Overbek je došao sa njima u sukob. Tada je sa nekoliko  svojih istomišljenika  osnovao   društvo  Sv. Luke. Njegovi članovi došli su ubrzo u sukob sa klasicističkim krugovima. To je bio i povod odlasku njihove grupe u Rim 1810. godine. Njihov glavni predstavnik, Fridrih Overbek kaže: “Ropska studija u akademijama ne dovodi ni do čega. Ako od Rafaelovih vremena nije bilo istorijskog slikarstva, tome su krive akademije. Svima novim slikarima nedostaje srce, duše, osećanja.”
 
U Rimu oni su osnovali bratstvo Sv. Luke, u manastiru San Isidoro, koji su im francuske vlasti stavile na raspolaganje. Vodili su strog kaluđerski život tako da su ih protivnici nazvali „nazarenima.“ Taj naziv je ostao za njihovu školu kao i drugi slučajni nazivi umetničkih pravaca u XIX veku.
 
Fridrih Overbek - Viktorija Kaldoni
      
Overbek je u Rimu rado crtao klasicističke reljefe danskog vajara Bertela Torvaldsena (1770-1844) osobito njegov „Trijumf Aleksandra Velikog.“  Taj rad je, nema sumnje, ostavio traga u Overbekovom docnijem shvatanju kompozicije. U zajednici sa Peterom Kornelijusom, Vilhelmom Šadovom i Filipom Fajtom  Overbek je radio 1816. freske u  vili  pruskoga  konzula Salomona Bartoldija koje su predstavljale scene iz Starog zaveta. Overbek je naslikao kompozicije „Josifa prodaju njegova braća“ i „Sedam gladnih godina“. One su bile inspirisane freskama i kartonima Rafaela Santija u Vatikanu.(Dekor ovih vatikanskih prostorija, ima ih četiri, a naročito ona koja se zove Stanca dela Senjatura, predstavlja najznačajnije delo Rafaelovo.  Po njenu upravo on i zauzima svoje  visoko mesto u istoriji kao jedan od “najvećih majstora kompozicije.”). Nekoliko godina kasnije dobili su drugu porudžbinu: freske u vili Masimi na Monte Pinčiju, po motivima Dantea, Tasa i Ariosta, medju kojima je Overbek naslikao cene iz Tasovog „Oslobodjenog Jerusalima“. Posle toga  Overbek se posvetio slikanju religioznih motiva. Njegovo glavno delo je bilo „Trijumf religije nad umetnostima.” Overbek je u više navrata obradio veće celine: “Put na Golgotu”, kartoni za “Sedam tajni” ali su retko koji   od tih kartona izvedeni u fresci ili ćilimu kao što je planirao.
    
Overbek je pridavao, veliki značaj ideji i koncepciji. Otuda jasnoća u rasporedu, u crtežu i u oblicima.  Ali pod uticajem motiva, kao što se to često dešavalo Nazarenima, on je ostajao pri ilustrativnoj koncepciji motiva. Iako je poklanjao veliku pažnju crtežu, kao što se to vidi naprimer  na “Eritrejskoj Sibili”( Delo je pripadalo Lajpciškom muzeju a, stradalo je prilikom požara u Minhenu 1931. godine), Overbek je katkada bio labav u toj disciplini. Iako začetnik jedne slikarske škole i pravca koji su imali ogromnog  odjeka u celoj Evropi,  on je živeo u Rimu dosta usamljen i povučen.
     
Fridrih Overbek “prvi hrišćanski slikar modernih vremena”, umro je tiho, u jesen 1869, u Rimu.
 
Komentari
0
Pošalji komentar
S1u dHe
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: