(Kamenko M. Marković) SLIKARSTVO U AUSTRIJI - PETER KRAFT (1780-1856)

Izvor: Niški portal | 16-Jun-2022 | 22:52
U početku XIX veka bečko slikarstvo je imalo izrazito klasičističko obeležje. Vodeće  ličnosti Figer i Lampi nisu imali snagu Žaka Luja Davida ni njegov autoritet, jer je neoklasicizam došao donekle izmenjen do nemačkih zemalja. Ali već od početka stoleća ta shvatanja su nailazila na otpor u kome su klice i nazarenskog slikarstva. Fridrih Overbek je bio učenik bečke akademije. Međutim, drugi austrijski slikari odlaze za Pariz i tamo dobijaju pouke od samog Žaka Luja Davida. To je bio slučaj Petera Krafta.
 
U delu Kraftovom neoklasicizam doživljava svoj poslednji sjaj. Formalno Kraft se  oslanja na stil Žaka Luja Davida ali na početku svoje karijere on još uvek obrađuje mitološke teme. Međutim, po povratku u zemlju on se posvećuje obradi motiva iz austrijske i  mađarske narodne prošlosti i na taj način inauguriše jedan novi žanr u austrijskom slikarstvu, koji će u toku XIX veka doživeti svoj najlepši procvat. Slom klasicizma se ogleda i u pojavi drugih slikarskih vrsta čiji je začetnik u tadašnjim  istorijsko-
društvenim uslovima. Revolucijom i prosvećenošću Evropa je bila orijentisana ka materijalizmu, ka nauci i tehnici. Pa nije nikakvo čudo što je i slikarstvo kao izrazito polje novih shvatanja počelo napuštati stare teme, mitološke i religiozne, kojima se bavilo vekovima, da bi se posvetilo, obradi novih vrsta.  Podaci sa bečke izložbe 1938.  pokazuju rečito novi odnos vrsta. Od šest stotina slika bilo je 170 portreta, 60 žanr - slika, isto toliko mrtvih priroda i svega 40 slika koje predstavljaju mitološke i religiozne motive. Najveći broj, njih 200, predstavljale su pejzaže.  Stvaraju se mnoge specijalnosti koje su uglavnom odraz želje za saznanjem istine o prirodi-- predeo, efekti sunčevog  osvetljenja, žanr scene, životinje - i taj novi panteizam mogao je da traži svoje uzore u severnjačkim umetničkim tradicijama, u holandskom slikarstvu. Ali nije se išlo za tim da se podražavaju Holandjani, nego da se njihova iskustva primene na motive sopstvene zemlje. Otuda ovakve teme dobijaju nacionalno obeležje. Nove oblasti ulaze u slikarstvo. Romantizam u bečkom slikarstvu razlikovao se od romantizma u drugim nemačkim zemljama.
 
P.Krafft-Kaiser Franz
 
Napoleonovi ratovi su imali velikog uticaja na razvoj umetnosti u nemačkim zemljama, a naročito na njihovu orijentaciju ka patriotskim motivima. Delo Petera Krafta nosi u velikoj meri to obeležje.
 
P.Krafft Nikola Zrinski u bitci ko Sigeta
   
Peter Kraft je bio markantna ličnost bečkog slikarstva. Prošavšii dobru školu, on je bio u stanju da  realizuje dela monumentalnog slikarstva koja su u neku ruku bila pandan Davidovim scenama iz Napoleonovog života. Ali ona su bila prožeta nešto drugačijim duhom. Kraft je slikar koji u scenama iz života Franca i daje prvo mesto narodu. Kraftove slike predstavljaju pobedu buržoaskog elementa u umetnosti nad dvorsko- aristokratskim i s te strane nagoveštavaju jedno novo doba. U tehničkom pogledu, Kraft je nasledio crtež Davidove škole, koji je u kontaktu sa tipovima slikanim po prirodi dobio snažniji izraz. Njegova boja je intenzivna, materijalna, sva u službi prikazivanja životne neposrednosti. Slike: "Oproštaj domobranca”, “Bitka kod Lajpciga”, “Povratak domobranaca”, ”Nikola Šubić  Zrinjski u bitci kod Sigeta”. Godine 1832. naslikao je tri slike iz života Franca I. Kraft je obradjivao i teme iz Tasovih i Bajronovih dela koja pokazuju da je on u poslednjim  godinama života podpao pod uticaj romantizma. Svoju karijeru završio je kao profesor bečke Akademije.
Komentari
0
Pošalji komentar
TK5 ytA
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: