Taksista u Nišu nije želeo da preveze ženu u kolicima

Izvor: Niški portal | 09-May-2022 | 10:10
Majku koja više od 35 godina boluje od multipla skleroze i koja je više od 10 godina nepokretna i vezana za kolica, odveo sam kod lekara. Nakon obavljenih pregleda pozvao sam taksi-vozilo i stajao sa bratom i lekarima ispred klinike, dok je majka sedela u kolicima.

Mlad vozač zaustavio je vozilo, pogledao kroz prozor auta i rekao:"Ona ne moze da sedi na prednjem sedištu", počinje priču za "Blic" V.S. iz Niša, koji je doživeo neprijatno iskustvo sa taksistom, koji nije želeo da poveze njegovu majku.

Naime, koliko je osobama sa invaliditetom otežano kretanje gradom zbog raznih barijera, s druge strane izložene su ponekad i ovakvim, blago rečeno, neprijatnim situacijama.
 


-Rekao sam mu da je to nužno, jer je invalid i da nije u mogućnosti da sedi na zadnjem sedištu, jer ne može da skupi noge. Mislio sam da sam time objasnio situaciju. Ali, mladi taksista je ponovio da moja majka i pored toga ne može da sedi na prednjem sedištu i da ga ne zanima što nije u mogućnosti da sedi pozadi, jer je "njemu neprijatno da sedi pored invalida", nastavlja priču V.S. koji je šokiran i neprijatno iznenađen ponašanjem mladog čoveka čiji je posao da prevozi ljude.

-U početku nisam shvatio šta je rekao, ućutao sam, zbunio se. Onda sam mu rekao da u tom slučaju znači da majka ne može da bude odvezena? On je ponovio da ga to ne zanima, jer on ne želi da sedi pored invalida. Pogledao sam u majku. Ona je sedela. Zbunjena, tužna, ni zbog čega kriva. Sedela je tako nemoćna i ponižena, gledala je u mene i očekivala pomoć. Rekao sam momku da ide i on je otišao, priča za "Blic" Nišlija.

Kako priča V.S. koliko god pokušavao da olakša žvot svojoj majci, ponekad ne zna kako da objasni ovaj bezobrazluk, pokušavajući da stvari sagleda iz više uglova.

-Sve godine njene bolesti i moje borbe da joj olakšam život i njene borbe da bude ravnopravni deo sveta u kome živi pokušao je da izbriše jedan mladi čovek. Uhvatio sam je za ruku i rekao da ne brine i da ću da odvesti kući. Znao sam da nije bio problem u tome da li će i kako stići kući, nego osećaj odbačenosti, uvreda i poniženje koje je doživela. Dok smo čekali drugo vozilo gledao sam jednu skrhanu ženu, bespomoćnu u kolicima koja je ostavljena na ulici, jer je nekome bilo neprijatno sto je ona drugačija, što je invalid, sto nije kao on, kao većina. Osetio sam tu njenu tugu i video je istovremeno u njenom pogledu. Nije razumela zašto je nekom neprijatno da sedi pored nje. Nisam razumeo ni ja i nisam znao kojim to rečima bih je utešio. Samo sam je uhvatio za ruku, stisao jako i rekao da ne brine. I nije više brinula. Osmehnula se. I znao sam da je to još jedan pobednički osmeh, koji je takvu bolesnu izdigao iznad postupka tog mladog i zdravog momka, kaže V. S. nadajući se da će njegova priča dopreti do svih onih koji "stoje na obe noge", koji su zdravi, da znaju da ako je neko drugačiji, ne znači da će nekome na bilo koji način ugroziti zdravlje, život ili bilo šta.
Komentari
0
Pošalji komentar
kVb EIg
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: