(VREMEPLOV) REMBRANT - SLIKAR ČIJA SLAVA VEKOVIMA NE BLEDI

Izvor: Niški portal | 06-Oct-2021 | 06:39
Na današnji dan, 4. oktobra 1669. godine umro je Rembrant Harmens van Rajn najblistavije ime u istoriji slikarstva. Sin jednog siromašnog mlinara, dao je svojom umetnošću sintezu građanske umetnosti baroka. Prof. dr Kamenko M. Marković jedan  od najznačajnijih istraživača Rembrantovog života uopšte, punih pedeset godina obeležava datume Rembrantovog rodjenja i Rembrantove smrti. „Rembrantove slike, 'kaže profesor', „video sam prvi put kao učenik drugog razreda srednje škole. Bio sam fasciniran, omadjijan, sav zanesen magijom njegovog slikarstva kojim je snažno dominirala metoda svetlo- tamnog načina slikanja. Taj genijalni slikar, taj  tužni sanjalo, koji je, posle  smrti voljene žene, izgubio svaku vezu sa javom, zalivao je svojom zlatnom maglom život bogatog Amsterdama. Godinama potom, odlazio sam u Amsterdam, Beč, Berlin i MInhen da uživam u Rembrantovim  slikama  na kojima se mešaju  tuga i san. Vremenom, Rembrant je postao moj Bog. Video sam Rembranta u muzejima ali i privatnim kolekcijama, u kući najslavnijeg francuskog glumca video sam dva  vanredna Rembrantova autoportreta, razgovarao sam  sa  onima koji su pisali o slavnom slikaru  pa i sa Horstom Gersonom autorom najbolje monografije o Rembrantu. Rembrant je,  za Gersona bio veličina kojoj nema ravne u zlatnoj istoriji umetnosti. Prvi rad o Rembrantu  objavio sam 1970. godine, na godišnjicu umetnikove smrti.  Od tada do danas objavio sam o njemu tri knjige, 300 radova, 30 kataloga, vezanih za godišnjice rodjenja ili smrti  i,  održao 200 predavanja po gradovima Jugoslavije, odnosno Srbije“. Malo je,  ovakvih primera u svetu, ako ih uopšte i ima. Holandija, Rembrantova otadžbina, imala je decenijama u profesoru Markoviću vrsnog tumača njene kulture i njene umetnosti.
 
 
     
Godine 2006, svet je obeležio različitim sadržajima 400 godina od rodjenja Rembranta.  U Nišu  taj  datum je obeležen  na neobičan način: izložbom kopija jednog broja Rembrantovih dela,   predavanjem  Kamenka M. Markovića i  tekstovima koje je Marković napisao.  Naime, trojica slikara: Zlatko Pavlović,  Ivica Živković  i Kamenko M. Marković  načinili su kopije jednog broja  Rembrantovih slika i crteža. Pavlović je akvarelom naslikao šest Rembrantovih pejzaža:“Okuka na Amstelu blizu imanja Konstverloren“, „Put kroz šumu“, „Seoska kuća medju drvećem“, „Pejzaž“, „Seoska kuća medju drvećem“, „Pejtaž“, Živković je tušem na hatriji načinio  sedam Rembrantovih crteža; „Glumac sa plitkim šeširom“, „Prosjaci primaju milostinju na vratima“, „Predeo sa seljačkom kućom u drveću“, “Biblijska priča“, „Portret prosjaka i prosjakinje“, „Ženski akt u sedećem položaju, sa podignutim rukama,“ „Portret Klementa de Jongea“,  a Kamenko M. Marković je naslikao  tri rada: „Portret  starog  Jevrejina  (ulje na kartonu),„Portret nepoznatog čoveka“(akvarel) i “Autoportret slikara naslonjenog na kameni zid“ (ugljen na kartonu). Izložba  i predavanje ostavili su snažan utisak na posmatrače i slušaoce u Nišu. U „Večernjim novostima,“ bio je objavljen opširan tekst.  Potom je usledio poziv direktora Kulturnog centra Beograda  da  Marković u tom prostoru priredi  izložbu i održi predavanje o Rembrantu. Tako je i bilo. Osmog novembra Marković je izložio kopije Rembrantovih radova u Beogradu i  održao  predavanje, koje je   bilo  ocenjeno kao  dogadjaj prve vrste. Izložbu je pratio katalog pod nazivom „Trag duše“, autora Kamenka M. Markovića. Potom su ti radovi bili izlagani na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, tamo gde je profesor Kamenko M. Marković držao studentima predavanja iz istorije umetnosti. Obeležavajući ovaj datum, Marković je u još nekoliko gradova u Srbiji održao predavanja o Rembrantovom slikarstvu, a master- studentima na Fakultetu umetnosti u Zvečanu “otkriio“ je  Rembranta crtača i  Rembranta bakoresca ( uživali smo u tome).
 
 
    
Jubilej, 400 godina od  rodjenja Rembranta obeležila je i Biblioteka Matice  srpske, katalogom  koji su priredili  Ksenija Šulović i Aleksandar Drapšin.  U tom katalogu bili su citirani delovi iz  objavljenih radova najpoznatijih istraživača Rembrantovog života: Robera Ženaja, Lionela Pupija, Kamenka M. Markovića, Georga Zinela, Jakoba Burkharta, Majkla Kitsona.
 
 
Piše Ivan Mitić
 
Komentari
0
Pošalji komentar
FWR dUQ
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: