(Kamenko M.Marković) ŽAN ANTOAN VATO – VELIKAN  FRANCUSKOG ROKOKOA

Izvor: Niški portal | 21-Apr-2022 | 15:05
Slava francuskog XVIII veka nije u dekorativnom slikarstvu, ni u portretima. Nju će steći slikari galantnih svečanosti—umetnici koji su najviše osetili i najbolje izrazili društvene vrednosti iz doba enciklopedista i propovednika gradjanske revolucije. Prvi i najbolji medju ovim slikarima je Antoan Vato (1684-1721). Sin siromašnog prepokrivača krovova iz Valansijena, usto još i bolestan na plućima, Vato je imao malo uslova da postigne uspeh u društvu sačinjenom od plemstva i bogate buržoazije. Pa ipak, on je postao najveći umetnik tog istog društva, slikar koji je bolje nego i jedan njegov kolega sa dvora, osetio duh i raspoloženje svojih savremenika.
   
Dve NAJČAROBNIJE slike francuskog rokokoa „Ukrcavanje na Kiteru“ i „Žersenova firma“,  njegova su dela. „Ukrcavanje na Kiteru“, Luvr, Pariz (postoji i jedna verzija ove slike koja se čuva u Berlinu), potiče iz 1717. godne. Na ovoj slici koja je bila delo za prijem  u Akademiju, Vato je dao sintezu svoje umetnosti, nadahnute Djordjoneom,Veronezeom,Ticijanom i Rubensom. Na platnu, parovi dokono šetaju kroz divnu svežinu senovitog parka; krilati amori lebde u vazduhu, privijaju se uz Venerin kip i igraju oko elegantnog, pozlaćenog broda, prema kome se parovi kreću da bi otputovali na ostrvo ljubavi, tamo u zlatnoj, magličastoj daljini. Ovde se otkriva  Vatoovo izvanredno osećanje za ravnotežu, za interesantnu šaru drveća, prema zračnoj daljini, za laki ritam talasaste linije koja počinje sa Venerinom figurom, prati grupe preko platna i onda ponovo zaokreće prema unutra sa raskalašnim andjelčićima na nebu na levoj strani; i možda najviše, za harmoniju izvanrednih boja. Materijali elegantnih kostima dali su mu mogućnosti da boje  iskoristi, i on ih je stavio u lakim potezima koji se tope u sveobuhvatnom sjaju. Vato je  nežan, osetljiv, strastan umetnik, njegove  su slike kao  satkane od svilenih niti.
 
Vato. Ukrcavanje na Kiteru
  
„Žersenova firma“, Muzej u Berlinu, naslikana brzo, na njoj je radio osam dana, i to samo ujutru, jer mu njegovo slabo zdravlje, bolje reći bolest nije dopuštala da radi duže vrememna, manje od godinu dana pre njegove smrti, da bi služila za natpis na radnji jednog trgovca slikama. Slika nije dugo stajala pred Žersenovom radnjom. Gospodin de Žilijen uzeo je sliku za svoju zbirku, a kasnije ju je kupio Fridrih Veliki, zajedno s  nekoliko drugih Vatoovih slika. 
  
„Žersenova firma“, koja je doista bila  naslikana da se postavi na jedno zaklonjeno mesto iznad  dućanskih vrata, sastoji se iz dva dela. Ona predstavlja običan dućanski enterijer, radnju u kojoj se prodaju slike. Na jednoj polovini naslikane su otmene mušterije kojima prodavačica pokazuje svoju robu, na drugoj momci kako pakuju jedan portret Luja XV (Žersenova  radnja zvala se „Kod velikog monarha.“).
   
Ova slika na najpoetskiji način dočarava otmeni život XVIII veka. Izvanredna neusiljenost kompozicije, svežina srebrnastog kolorita, navodi na poredjenja: ne postoji nijedna druga slika francuske škole koja se u toj meri približava Velaskezovom  remek-delu Las Hilanderas „Tkalje.“( U „Tkaljama“, predstavljena je prvi put u slikarstvu unutrašnjost jedne fabrike, tačnije rečeno kraljeve manifakture ćilimova Santa Izabela, sa radnicima- preljama, njihovim alatom i materijalom u prvom planu, koji je dat u atmosferi polusenke, dok se u pozadini, u jednom svetlom otvoru, vide bogate vlastelinke kako kupuju jednu raskošnu tapiseriju).
 
   
Vatoova umetnost je poetsko bekstvo u jedan začarani svet, koji on stvara pomoću ličnosti iz italijanske i francuske komedije, pomoću predela uzetih iz parkova u poznu jesen. Vato je  upočetku naklonjen realizmu, medjutim, on se udaljuje vremenom od realističkog shvatanja i stvara jedan svoj poseban stil—jedno slikarstvo duboko i ljupko u isto vreme—slikarstvo sjajnih boja, izvanredne kompozicije, neobične poetičnosti. Njegov slikarski svet kao da nije uzet iz stvarnosti. Bolje reći, to je stvarnost prerušena u pozorišni dekor i transponovana u beskrajno finu, poetičnu viziju ljubavne čežnje. Njegove figure odevene u saten i svilu, napuderisane i doterane, kao da nemaju ni na šta drugo da misle,  nego na ljubav i muziku.  No, i pored muzike, svile, raskošnih parkova i fontana, utisak koji se ima od sveukupnog njegovog dela je neveseo. Vatoova umetnost je nastala iz bolne čežnje za životom jednog genijalnog umetnika čija je sudbina bila zapečaćena tuberkulozom, a u sumraku jednog društva koje će takodje, uskoro postati svesno svoga kraja.
    
U tehničkom pogledu Vato slika pastozno, ali sa mnogo ulja, slobodnim, temperamentno povučenim potezima tanke četkice. On donosi jedan nov način obrade draperije, naročito svile, koji je mnogo življi, slobodniji i sočniji nego kod bilo koga ranijeg slikara. Njegov crtež je prefinjen, nervozno senzibilan, sa lakim gracilnim formama i delikatnim pokretima.
   
Uprkos lakoći s kojom slika, Vato uvek vrlo brižljivo priprema svoja platna; kad zamisli sadržaj, on pravi čitav niz crteža svojih junaka, i to uvek po živom modelu; zatim pojedine  ličnosti komponuje zajedno, trudeći se da izbegne sve što je suvišno, sve što se ponavlja, sve što se udaljuje od života i stvarnosti.
  
Posle  Žan Antoana Vatoa, četiti umetnika smatraju se za najznačajnija u francuskom slikarstvu XVIII veka: Žan Fransoa Buše (1703-1770), Žan Onore Fragonar (1732-1806), Žan Batist Simeon Šarden (1699-1779) i Žan Batist Grez (1725-1805). Naravno, još mnogo značajnih, ili manje važnih umetnika upotpunjuju sliku ove epohe.
 
 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
ayY CmH
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: