Začinsko bilje

Izvor: Niški portal | 06-Dec-2016 | 20:16

Džejmi Oliver o začinskom bilju:

„Kad na ovom svetu ne bi bilo začinskog bilja, digao bih ruke od kuvanja. Kako bi dosadan bio život u kuhinji. Uz pomoć travki možete potpuno da izmenite jelo, ojačate ga, učinite lakšim, date mu miris, spojite jela… San je svakog kuvara da sam uzgaja začinsko bilje i da ga uvek ima sveže nadohvat ruke. Pozabavite se začinskim biljkama, one mogu učiniti prava čuda za vaše kulinarsko umeće. I ne samo to. Korišćenje biljaka za poboljšanje ukusa relativna je novina u istoriji hrane. Nekada su biljke korišćene kao prirodan i svima dostupan antiseptik koji pomaže pri varenju. Biljka kao što je žalfija usporava starenje i danas se stavlja u kreme za lice, a nekada je korišćena za oblaganje mesa da bi mu se produžila svežina. Anis, korijander, estragon i mirođija sjajno deluju na varenje i smanjuju nivo holesterola. Ruzmarin, osim što je odličan za jetru, deluje umirujuće i otklanja stres. A to je tek nekoliko biljaka… Čak i ukoliko ovo ne znate - koristeći začinske biljke, činite sebi dobro.“ 

PERŠUN (lat. Petroselinum crispum), začinska biljka, prijatnog ukusa i mirisa. U kulinarstvu se koristi najviše kao začin koji jelima daje prijatnu aromu i kao dekoracija. Koristiti ga u svežem stanju. Odlično se uklapa uz supe, čorbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom. Ne sušiti i ne konzervirati. Može se zamrzavati.

Može se gajiti i u bašti i na terasi, ali i u kućnim uslovima. Nije zahtevna biljka, traži dosta vode.

 

Peršun je izuzetno zdrava začinska biljka. Sadrži vitamin C, i to u velikim količinama, na 100g ove biljke 170mg vitamina C, čak. Sadrži vitamine iz grupe B i veoma redak vitamin B12 koji učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Ima najviše gvožđa od minerala, ali i mangan, kalcijum, magnezijum...

Koristili su ga još Rimljani i Grci. Ovo je antička biljka. Verovali su da se ne mogu napiti nikada ako konzumiraju peršun dok piju.

Peršun treba konzumirati u svežem obliku. Podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma. Blagotvorno deluje na bubrege, mokraćne kanale, ublažava nadutost, a ako ga sažvaćete osvežice vam dah i neutralisaće loš zadah. Peršun „čisti“ krv, a pozitivno deluje i na potenciju.

Eterična ulja peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.

Peršun je odličan u kombinaciji sa limunom, kao napitak kojim ćete obezbediti organizmu vitamine I minerale. Napitak sagoreva kalorije jer pospešuje izlučivanje materija  iz organizma, čisti organizam. Neverovatno je da ova biljčica ima više vitamina C od pomorandže.

Peršun se može kombinovati sa šargarepom I celerom,kao napitak koji obiluje materijama od važnosti za ljudski organizam.

Potrebno je:

1 šolja svežeg peršuna, 2 šargarepe srednje veličine i 2 vezice celera. (Šargarepe su bogate vitaminom A i deluju kao odličan antioksidant, a celer sadrži magnezijum i gvožđe. Sve biljke očistite i iseckajte i stavite u sokovnik. Napitak, koji ste dobili pijte jednom dnevno.

Ovim napitkom ćete sebi obezbediti dovoljno vitamina A, B12, a I dovoljno gvožđa I magnezijuma, izvršićete dnevnu detoksikaciju organizma, blagotvorno ćete delovati na vaše mokraćne kanale, umanjićete vezivanje soli u tkivima, prijaće srcu, bolje ćete variti.

 

 

 

 

RUZMARIN (Rosmarinus officinalis-Morska rosa) je još jedna mediteranska biljka koja ima osobinu rasprostranjenog začina. Intenzivan miris i aroma ove biljke pogoduju jelima sa mesom i komadima mesa sa roštilja, ali i ribe i jela sa povrćem, a gurmani obožavaju kombinovanje ruzmarina sa jakim i pikantnim jelima.

   

Ruzmarin ima blagotvorno dejstvo, pa tako čaj smiruje glavobolju, leči infekcije disajnih puteva, a ulje od ruzmarina u kupkama poboljšava cirkulaciju i pospešuje lučenje vode iz organizma.

Ruzmarin uspešno raste na svim vrstama zemlje, a ne traži mnogo vode, tako da ga treba zalivati jednom, a leti dva puta nedeljno. Seje se u martu, ali najbrže se proizvodi iz pelcera koji se sade u septembru i oktobru. Voli toplotu i sunce, pa ga treba sačuvati od mrazeva, kao i od prevelike vlažnosti vazduha.

Tanki, tamnozeleni igličasti listovi imaju intenzivan miris i pikantan opor, ljut i gorak ukus. Jedno od osnovnih pravila u pripremi raznih mesa su da ribu na roštilju premazujete uljem natopljenom grančicom ruzmarina ili svinjske medaljone nižete na grančice ruzmarina takođe. Ruzmarin se dobro uklapa sa drugim začinima i sastavni je deo čuvene smeše mediteranskog začinskog bilja – herbes de provence , smeša sušenog origana, timijana, mažurana, čubra i ruzmarina, a koja se koristi za pripremu pica i raznih čorbi.

Može se potpiti u maslinovo ulje, ostaviti da stoji tako neko vreme i premazivati vruć hleb, može biti deo arome tosteva, brusketa, pogača...

U sadejstvu sa maslinovim uljem i belim lukom, ruzmarin je sastavni deo jagnjetine i ribljih specijaliteta, ali i bifteka, teletine i svinjetine.

Slaže se i sa povrćem i pojačava njegovu aromu. Krompir, paradajz, grašak, pečurke bi se lepo uklopile sa ruzmarinom. Može biti deo bešamel sosa, aromatizovati vino i med sa dodacima smokvi, na primer.

U narodnoj medicini se ruzmarin upotrebljava kao čaj i vino od ruzmarina i koristi se za umanjenje tegoba od duševne iscrpljenosti, za poboljšanje krvne slike, za bolje izlučivanje telesnih tečnosti,za iscrpljenost. Tonik od alkohola i ruzmarina služi za masažu kod reumatizma, glavobolje, a destilat ruzmarina je ulje koje se koristi za sanaciju rana.

Ruzmarin stimuliše pamćenje i poboljšava koncentraciju jer podstiče cirkulaciju. Ova biljka ima sedativna, antiseptička i diuretska svojstva.

Ruzmarin se koristi i u kozmetici za preparate za jačanje kose, za opuštajuće kupke i za tonike za čišćenje lica i kože.

Ruzmarin sadrži vitamin C (61,2mg/100g), folnu kiselinu, vitamin A, a sadrži i mnogo kalcijuma (317mg/100g) i magnezijuma (91mg/100g).

 

 

Komentari
1
Pošalji komentar
rva nxm
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: